KURIR
 
Stars:
 
9. januar 2004.

MY NAME IS JEZDA, GAZDA JEZDA!

Bivši vlasnik Jugoskandika vozi automobil Džemsa Bonda i tvrdi da će, kad-tad, postati predsednik Srbije!

Prvih dana januara 1994. godine veknu hleba plaćali smo dva i po miliona dinara. Prosečna cena rada bila je jedna i po marka, a moral prosečnog Srbina, koga je krasila upornost slona, otpornost žabe u kuvanoj vodi, tvrdoglavost magarca i pamćenje kokoške, bio je na najnižim granama od seobe Slovena.

Deset godina kasnije, čovek koji je obeležen kao jedan od najvećih saučesnika u ubistvu domaćeg monetarnog sistema, Jezdimir Vasiljević, vlasnik propale štedionice "Jugoskandik", nekolicini prijatelja i novinara prikazao je svoj igrano-dokumentarni projekat pod nazivom "Svedok strave". Koristeći arhivski materijal, bivši predsednički kandidat napravio je film prema knjizi "El testigo del terror", koju je objavio 1997. u Ekvadoru. Planirao je da film prikaže i na nekim domaćim televizijama, ali su ga svi odbili:

- Snimao sam kamerom po Srbiji ugašene fabrike, haos, i sve što se reklamira pod sloganom "Srbija na dobrom putu". U Beogradu su skoro svi odbili da prikažu taj film. Čak i B92, koji se izdaje za demokratsku televiziju. Mnogi i dalje veruju da sam ja prevarant i lopov, što nije tačno. "Jugoskandik" je bio legalno očerupan. Moja roba vredna 35 miliona maraka prodata je za 40 hiljada. Košulje su veštačili za 1 dinar, viski je prodavan za 7 dinara, bunde za 100 dinara, a kada sam stečajnog upravnika Miljkovića upitao gde je roba, odgovorio mi je: "Pojeli je moljci!" A prodao ju je svom sinu i prijateljima. Ovaj Maraš, čovek koji je, i pored svih dokaza, oslobodio Mikija Vujovića duga prema meni od 10.715.000 maraka, danas je pomoćnik specijalnog tužioca i sudi Đinđićevim ubicama.

Jezda kaže da danas, skoro godinu dana od izlaska iz zatvora, slobodno šeta ulicama. Ne boji se gneva građana:
- Mene ljudi vole! Kada sam izašao iz pritvora, jedno vreme su mi dobacivali, ali sada ne doživljavam nikakve neprijatnosti. Čak i štediše koje su izgubile novac polako počinju da shvataju šta se dogodilo. Danas imam firmu koja se bavi restauriranjem starih automobila i od nje ne mogu da se obogatim, ali mogu pristojno da živim. Restauriram oldtajmere marke "kobra", koje je vozio filmski Džejms Bond.

Dao sam pare Mićunu, Vuku, SPS, Paroškom, DB, KOS...!

Jezda kaže da je spisak političara koji su se "ogrebali" o njega ogroman:
- Dragoljubu Mićunoviću sam u hotelu "Interkontinental" dao 100.000 švajcarskih franaka na ruke, a Vuku Draškoviću 540.000 maraka, iako on i danas tvrdi da je to nameštaljka DB-a. Nisam nikada tražio da mi vrate, već samo da kažu: Jesam, uzeo sam! Ljudi iz tadašnje opozicije su mi govorili: "Pomažeš SPS, daj i nama, žalićemo se Amerikancima!" Čoviću lično nisam dao novac, već sam dao 4 miliona maraka gradu u vreme kada je on bio predsednik vlade. SPS je dobio 200.000 maraka. Dao sam i Paroškom, a morao sam da odvajam i za DB i KOS.

Iako je jednom propao na predsedničkim izborima, Vasiljević priznaje da nije prestao da razmišlja o političkoj karijeri:
- Moj film se završava rečima "Srbijo, probudi se, vreme je da abortiraš, jer u protivnom, ko poslednji krene, nek ugasi svetlo!" Biće još izbora, a na nekim narednim ću se sigurno kandidovati i tada razotkriti sve lopove. Kakvi su nam kandidati na izborima, nije isključeno da jednog dana zaista postanem predsednik Srbije.

U želji da javnosti prezentuje svoju istinu kao muzički lajtmotiv, Vasiljević film završava i pesmom "Dimitrije, sine Mitre, majčina budalo!" To i ne čudi, jer dodirnih tačaka sa muzikom ima dosta. Nekada su ga, naime, saletale brojne pevačice, a on je prihvatao ulogu njihovog mecene:

- Pevačice su me saletale, a saletao sam i ja njih. Uzajamno smo se napadali. Anči me nije zaboravila, u kontaktu smo. Ne veruješ, hoćeš li sad da je zovem?!

(S. J.)


Yahoo! Groups Sponsor
ADVERTISEMENT
click here


Yahoo! Groups Links

Reply via email to