"Čola" ostao veran i sebi i Branku
"Estradni marifetluci", 9. 1.
Nije tačna tvrdnja Nenada Grujičića (u članku na strani A10 "Politike" od 9. o.m) da je Zdraavko Čolić ijekavisao pesmu Branka Radičevića "Kletva" i uništio njenu metriku. Jer, Čolić je tu pesmicu samo jekavisao (što nije jednako ijekavisanju) i time potpuno očuvao Brankove (i narodne) šesterce. Naime, on je pri zameni refleksa jata "e" (dugo) refleksom "ije" u ovome izostavljao glas i slog "i" (praktično je ispred "e") ubacivao "j" umesto "ij": donela - donijela - don’jela), što omogućava i licencia poetika, Tako je potpuno očuvao isti broj slogova u sva tri poslednja stiha pesme.
Ovo Čolić sigurno nije učinio slučajno ili iz inata. Kod prekodrinskih Srba ima čitavih oblasti gde su u govoru ijekavizmi zamenjeni jekavizmima (l’jepo, b’jelo). I Čolić je verovatno od onih koji su samo jekavci (ne i ijekavci i, alternativno, ekavci), a svome idiomu je podredio i svoj vokal. Eto, slušam i gledam pre par dana na TV kako izvodi neku pesmu u kojoj se rimuju "grijeh" i "smijeh", a od njega se čuje "gr’jeh" i "sm’jeh". On se u jekavici najsigurnije izražava i ostvaruje najbolji učinak u pevanju. Zato bi za njega bilo teže, pa i malo riskantno, da se odrekne intime i navike, te pređe na drugi izgovor našeg jezika, nego što je Brankov tekst prilagodio sebi. (Takvu dilemu je imao i Branko kada se odlučivao između maternje ekavice i Vukovog, u ono vreme kultnog, južnog govora.) Brankovoj pesmici Čola nije ništa oduzeo, niti je šta u njoj zamenio, već joj je samo dodao pet suglasnika: četiri jote i jedno "h". Da je zadržao Brankov fakultativni "vi’ar", teže bi ga otpevao, a mnogi slušaoci ga ne bi razumeli, jer se danas kaže književno "vihor", a narodski "vijor".
Sve u svemu, smatram da nije trebalo prozivati slavnog pevača zbog sitnih svrsishodnih intervencija na tuđem pevanom tekstu i naduvavati njegov "greh". Šta onda reći za brojne pozorišne predstave u kojima se autorski tekstovi nemilosrdno kasape i dopisuju! I kako se mogu menjati lična imena, npr. Vaso u Vasa (Čubrilović) i Sava (kratka a) u Sava (duga a) (Mrkalj). Sava je preko Drine žensko! A Čoli svaka čast za, verovatno i svesno, čuvanje (i)jekavice! Upravo nju svojataju neki susedni, uglavnom srboidni, narodi rasrbljujući je i nominalno i esencijalno. Inače me povod ovog pisma podsetio na još jedan dualizam kod Srba: ekavci - (i)jekavci (pored partizani - četnici itd.) kao mogući izvor i instrument narodne nesloge.
Dragoljub Marin,
Beograd
