Љуба Тадић: Препознатљива слова

Ех, да је "Политика" била звучна, данас бисмо сви говорили лепим језиком

"Политика" је лист који је свима нама ушао "под кожу". Читао сам је преко баба, пошто деде нисмо имали, преко њихове страсти да добију "Политику" јер су то оне звале "новине". У Србији се не каже "паста за ципеле" него "ималин", и не каже се "паста за зубе" него "калодонт". Памтим да је у Крагујевцу одакле сам ја, било много издавача новина. Али, једне једине новине памтимо и то је – "Политика".

"Политика" је ишла као и живот. Ниједан човек нема своју константу, нити је народ има, па дозволићете ми да кажем и поред свих симпатија, ни "Политика" нема своју константу. "Политика" може човека лепо да уздигне, али и да га "убије". Она има своје људе са њиховим мишљењима. За шездесет година колико се бавим овим послом, сам сам на неки начин живи сведок "Политике". Памтио сам многа имена која су владала "Политиком". Нисам много читао ни спољнополитичку рубрику, ни унутрашњу, већ оно што је мене увек занимало, а то је културна рубрика и спорт. А врло помно сам читао и београдску хронику. На њој је много мојих пријатеља, другара, вршњака учило да пише. Учили су од господина Живана Митровића. Он их је учио лепом, добром писању. Од "Политике" и из ње може да се научи како треба писати и како говорити. Она је била велика школа. Ех, да је "Политика" била звучна, данас бисмо сви говорили лепим језиком! Међутим, она је писана реч а ова казна је данас – ужасна. Кад би сте од телевизије учили морали бисте да начуљите уши, не због старости, него што се не разуме шта говоре.

И данас моје омиљене рубрике културна, спортска и београдска добро стоје. Али, има ту нечег што се види кад неко гради неку "каријерицу". Новине могу да направе такве препреке да људи оду уз страх и трепет, чак и из моје професије. Ја сам се некако извукао, а било је и сурових ствари, само не бих о томе поводом јубилеја. Јер, не мора човек увек да воли само оно што му је корисно. Најгоре је што има категоричних људи, и то не ваља. Ипак, да не будем патетичан, "Политику" сматрам као нешто што је наше, моје, јер кад отворим очи волим да видим та препознатљива слова а то су "Политикина" слова!

М. Р.


http://www.politika.co.yu/cyr/default.asp.htm


Одговори путем е-поште