OD DEJVIDA KELIJA DO DEJVIDA KEJA 30.1.2004.
21:1
OD DEJVIDA KELIJA DO DEJVIDA KEJA Vladimir SIMONOV, politicki komentator
RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Ima poprilicno dodirnih tacaka izmedju sudbine tog Engleza i tog
Amerikanca. 10. jula 2003. godine Dejvid Keli, ekspert britanskog
ministarstva odbrane, oznacen je kao izvor informacije za senzacionalnu
reportazu Bi-bi-si, u kojoj se tvrdilo da je vlada falsifikovala takozvani
"iraccki dosije". Pozivajuci se na Kelija, medijska korporacija je
saopstila, da je neko u okruzenju premijera Toni Blera redigovao obavestajni
dosije tako, da se Sadam Husein proglasi djavolom. Krunska fraza dokumenta u
konacnoj varijanti je glasila: Bagdadu nije potrebno vise od 45 minuta da
upotrebi bacile, gasove ili nuklearnu bombu. I dok je Dauning - strit
objasnjavao odnose sa Bi-bi-si, na ime Dejvida Kelija se ostrvila stampa.
Nedelju dana potom, 17. jula 2003. godine, on je pronadjen mrtav na livadi
prigradskog londonskog parka sa prerezanim venama. Dejvid Kej, glavni
inspektor SAD za iraccko naoruzanje, hvala Bogu, nije okoncao samoubistvom.
On je sahranio svoju karijeru. Kej je podneo ostavku izjavivsi, da u Iraku
nije nasao ni najmanje tragove zabranjenog oruzja. I uopste, smatra on,
takvog oruzja tamo nema. Cak stavise, Kej je odbacio pretpostavke americke
administracije o tome, da bi se, kao, Sadam Husein snabdeo atomskom bombom u
narednih deset godina. Ono sto je Kej otkrio u Iraku, kategorican je
ekspert, takodje licci na program stvaranja oruzja kao sto decji trotinet
lici na "Ferari". Kej je izrazio jos vecu sumnju da je Bagdad imao bilo
kakve veze sa "Al-Kaidom", na cemu do dana danasnjeg insistira okruzenje
Dzordza Busssa. Dejvid Keli je izvrsio samoubistvo, a Dejvid Kej je zrtvovao
karijeru u ime jednog te istog cilja - razoblicavanja lazzi svojih vlada o
irackom oruzju. Lazzi kojom su i Vasington i London dugi niz meseci
opravdavali oruzanju intervenciju, pogibiju pet stotina americkih vojnika,
desetina britanskih vojnika i nebrojenih hiljada Iraccana. Tim vise je
simbolicno sto je Kej dao izjavu pred Kongresom SAD bas te srede 28.
januara, kada su u Londonu objavljeni rezultati rada komisije lorda Hatona,
koja je istrazivala okolnosti smrti Dejvida Kelija. Tuzna ironija sastoji se
u tome, sto je izlaganje zakljucaka komisije lorda Hatona procurelo u
londonski list "San" dan pre zvanicnog objavljivanja. Tojest, izvestaj koji
je trebalo da razotkrije metode curenja informacija i manipulacija podacima,
sam je postao zrtva curenja i manipulacije. Lordu Hatonu je dodeljena misija
nekakvog vrhovnog suca, koji ce ukazati na vinovnike i nevine. To se nije
desilo. Na najzaostrenije pitanje - da li obavestajni podaci o irackom
oruzju za masovno unistavanje opravdavaju ulazak Britanije u rat, sef
komisije je odgovorio: "Taj problem je izvan kompetencije komisije". U
ostalom se lord Haton pridrzavao stare dobre metode - svim sestrama po
mindjusse. Iz izvestaja sledi, da Toni Bler nije umesan u davanje imena
Dejvida Kelija medijima, sto bi bilo krivnja zbog koje je premijer mogao
platiti ostankom bez fotelje. Ministar odbrane Dzefri Hun takodje, po
Hatonu, ne snosi nikakvu odgovornost za samoubistvo podccinjenog. Niko nije
mogao predvideti da ce on sebi prerezati vene, i da ce jos uz to progutati
boccicu pilula. Ako je neko za nesto kriv, sledi iz 238-stranicnog
izvestaja, onda je kriv sam Dejvid Keli, i Bi-bi-si pride. Prvi nije smeo da
otvara dussu novinarima medijske korporacije. A Korporacija je bila duzna
debelo da porazmisli pre nego sto saopsti ono sto je uspela da razabere.
Tvrdnje Bi-bi-si da je, toboze, iracki dosije redigovala vlada, lord Haton
je okarakterisao kao "neopravdane". U celini, visemesecna istraga iznedrila
je po-britanski odsslifovani tekst bez uglova, koji zadovoljava kako vladu,
tako i premijera. Medjutim, to ne znaci da su za Toni Blera, najzad, nastali
mirni dani. On je morao primetiti da o najbolnijem pitanju o irackom
naoruzanju njegovi zapadni saborci danas pokusavaju da se pomere u senku.
Vec u poruci "O situaciji u zemlji" Dzordz Buss je zamenio pojam oruzje za
masovno unistavanje nekakvom rasplinutom "delatnoscu na programima, koji se
odnose na oruzje za masovno unistavanje" koja je, toboze, obavljana u Iraku.
Sto se drzavnog sekretara SAD Kolina Pauela tice, on je i uopste priznao:
zabranjenog oruzja u Iraku mozda i nema. Na toj pozadini izvestaj komisije
lorda Hatona, ma koliko on bio istanccano odsslifovan, ponovo je prikovao
paznju svetske javnosti za razloge, koji su pobudili civilizovanu koaliciju
Sjedinjenih Drzava i Britanije da se pomocu tenkova i laserskih raketa
obracuna sa zakonitim rezimom nezavisne zemlje. Iracki rat je proizvod lazzi
zapadnih vlada. Dejvidu Keliju i Dejvidu Keju poslo je za rukom da medju
prvima dokazzu tu istinu. - 0 - Moskva, januara 2004. RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
