Vlada tek 22. februara
To je već postalo potpuno komično: DSS je načinila grešku, jer su demokratama morali javno poručiti da znaju o čemu se radi, i da će, ako već ne može drugačije, sačekati Skupštinu DS, umesto da svi dozvoljavamo da nas demokrate šikaniraju i još profitiraju iz toga
Pregovori oko zajedničkog kandidata demokratskog bloka za predsednika
parlamenta ponovo su propali i njegovo konstituisanje je sada odloženo do
daljeg, što dodatno uvećava ionako krupan znak pitanja oko formiranja vlade koju
bi činile stranke demokratskog bloka. Postizborni savez DSS, G17 plus i
koalicije SPO - NS se ponovo udaljava od Demokratske stranke nakon pristajanja
na većinsku vladu. Postalo je jasno da pre sednice Skupštine DS, ostale
stranke eventualne koalicije u demokratama neće imati validnog sagovornika ni za
konstituisanje parlamenta, niti za formiranje nove vlade, o čemu za “Dnevnik”
govori član Političkog saveta Srpskog pokreta obnove dr Milan
Božić.
– Treba smanjiti tonus koji je stvoren tim pukim nastavkom
prekinute sednice parlamenta. Naime, reklo bi se da je u startu napravljena
greška kada je Velimir Simonović poslušao predloge da se što pre sazove nastavak
konstitutivne sednice, jer je bilo potpuno jasno da još nema dogovora između
četiri stranke iz takozvanog demokratskog bloka, a nastavak je bio fiksiran za
petak. Dakle, ne treba tome pripisivati neki preteran značaj, jer je sednica
jednostavno bez potrebe sazvana prerano.
Ipak, iz jučerašnje podele karata je
bilo jasno da je DSS konačno odustao od insistiranja na manjinskoj vladi, za
koju mi ni ne vidimo neki jasan osnov, jer zašto bi demokrate, posle
distanciranja od Janjuševića i Kolesara, pristale da podržavaju manjinsku vladu?
Dakle, logično je da oni traže pravu, većinsku vladu i, ako je to tako, onda
nije ništa neočekivano to što DS ucenjuje i maltretira ostale, a to što se mi
zbog toga nerviramo je naš problem, a ne njihov. Jednostavno, karte su pale kako
su pale. Narod je glasao na način koji zahteva da ove četiri stranke uđu u vladu
i za nas je to preferabilna opcija, mada bi se složili i kada bi DS pristao da
podržava manjinsku vladu. Znači naš stav je tu mnogo umereniji, a mislim da je u
slučaju DSS po tom pitanju bilo odveć gađenja, iza čega je moralo da sledi odveć
vađenja. U suštini, bilo je neobično što je DSS uopšte očekivao da će demokrate
podržati manjinsku vladu, jer ne vidim zašto bi oni pristali da hiljade njihovih
ljudi ode sa svojih funkcija u državi, javnim preduzećima...
|
Karićima vakum pogoduje Institucioni vakuum, koji je sada već potpuno evidentan,
nekima očigledno pogoduje, pa se tako Bogoljub Karić ponaša maltene kao
nekakav prelazni premijer. Kako vidite poslednje aktivnosti jednog od
najmoćnijih ljudi u Srbiji i ogromnu medijsku pažnju koju one pobuđuju i
kakvu to poruku daje biračima? |
Prema
tome, logično je bilo da će DS, kada se pribere od prebrojavanja glasova,
zahtevati svoje i to upravo sada i rade. Zato je taj stav Vojislava Koštunice
odmah bio malo čudan, sem ukoliko ga ne objasnimo potrebom da se projektuje ka
biračima koji su jasno dali antirežimski predznak svom glasu, a ti su ljudi
uglavnom glasali za radikale. Koštunica, prirodno, računa i na deo tih glasova,
kao što i radikali računaju da će na narednim izborima, ako Koštunica bude
suviše koalicirao sa “antisrpskim snagama”, preuzeti njegove glasove. Dakle,
udarna gigantomahija se i dalje vodi između dveju najjačih stranaka – SRS i DSS
– i ona se već sada vodi u sledećoj ravni, odnosno ravni narednih izbora...
Sudeći po poslednjim izjavama, nijedna strana ne oseća krivicu za
neuspeh iznalaženja kompromisa. Lideri DSS, G17 plus i SPO - NS smatraju da su
prema demokratama napravili već dovoljno ustupaka, dok je Zoran Živković najavio
da će javno priznati da je loš političar, ukoliko neko uspe da mu objasni zašto
je za Srbiju dobro da prvo za predsednika parlamenta bude izabran Dragan
Maršićanin, koji bi potom, kada se postigne konačan dogovor, bio zamenjen
kandidatom DS-a...
– Što je najgore, Živković gađa u metu. Bojim se
da je on, na žalost, s tim argumentom u pravu. Drugi je problem što je on mnogo
nervozan, jer gubi izbore u stranci, pa se na javnim mestima izdire na novinare
i kolege... Međutim, njegov argument ipak stoji, jer i ja bih, da sam u
Demokratskoj stranci, imao utisak da s tim “ajde sada vi izaberite našeg, pa
ćemo mi onda vašeg, kada bude formirana vlada” neko hoće da me
prevari...
Problem DS je nešto drugo i on leži u toj jasnoj percepciji
javnosti da su oni glavni krivci za stanje u državi tokom poslednje tri godine.
Ipak, nesporno je da je u DOS bio i čitav niz drugih stranaka, a među njima i
G17 plus, koji je, u krajnjoj liniji, kreator čitave ekonomske politike koja se
i danas vodi, odnosno politike fiksnog kursa novca i uništavanja sopstvene
proizvodnje. Međutim, DSS, G17 plus i Nova Srbija su se u adekvatnom momentu
distancirali od Vlade Srbije... Zato se postavlja pitanje otkud Živkoviću
hrabrosti za toliku bahatost, umesto da je do boga zahvalan ponudi da njegova
stranka, razume se bez njega kao nekog značajnog političkog faktora, uđe u vladu
i time samu sebe politički amnestira i opere za gomilu stvari u protekle tri
godine!
Naime, DS je, po raspadu DOS, nesumnjivo uspela da, veštinom svojih
kadrova, preotme celokupnu vlast u državi, iako su u toj koaliciji imali manje
od trećine poslanika. To ih je, prirodno, vezalo za sve što vlast radi, pa i za
ono iza čega su, objektivno, stajali drugi, koji su u međuvremenu najureni ili
su se povukli sa vlasti. Dakle, DS je kriv za određenu politiku koja se u zemlji
vodila i za to, kao stranka, ulaskom u novu vladu može biti politički
amnestiran, a to je šansa koja se ne propušta...
Vuk Drašković je
izjavio da je iz postupaka demokrata izvukao jasnu poruku da je njima trenutno
najvažnija institucija u Srbiji predstojeća skupština njihove stranke. Da li je
Srbija zaista postala talac tog famoznog 22. februara i unutarstranačke borbe za
vlast u DS?
– Na žalost jeste. I SPO, koji se od početka kampanje
trudio da pokaže razum i spremnost na svaki dogovor, sada je šokiran što smo
posle čitavog ovog pregovaračkog cirkusa opet vezani i primorani da iščekujemo
rezultat konflikta u DS. Pritom nam je jasno da će Boris Tadić postati
predsednik DS, ali nam je isto tako jasno da ni Čeda Jovanović ne stoji tako
loše i da će imati dovoljnu podršku da ostane potpredsednik stranke. Znači,
Tadić će biti novi predsednik, ali će tu ostati i Jovanović i Gordana Čomić i
Bojan Pajtić... i onda neko, posle toga, treba da kaže da je to nova, lepa i
reformisana Demokratska stranka...
To je zaista postala potpuno komična
atmosfera, pri čemu mislim da je naš “stariji” koalicioni partner DSS načinio
grešku, jer su demokratama morali javno da poruče da znaju o čemu se radi i da
su voljni da, ako već ne može drugačije, sačekaju tu Skupštinu DS, umesto da
dozvoljavamo da nas demokrate šikaniraju i još profitiraju iz toga. Zato se
bojim da smo prema DS bili preterano ljubazni. Znači, ne određujemo mi datum,
ali neka nam ga zato oni jasno saopšte – 8. mart Dan žena, može... ali neka to
konačno kažu i nama i javnosti.
|
U čemu Dinkić greši Daleko od toga da je ovo država normalnih privatnih preduzetnika,
ali nekoga ko potencijalno zapošljava veliki broj birača ne smemo
ignorisati. Sigurno se nećemo ponašati kao Mlađan Dinkić, koji na njih ide
đonom, a – moraće sa njima da sarađuje. Poreklo Karićevog kapitala tek
treba valjano dokazati i zato je fascinantan taj Dinkićev voluntarizam,
koji ispoljava kada javno obećava Kariću da će mu, nakon što dođe na
vlast, ponovo uzeti porez na ekstraprofit. |
Može li Srbija toliko da čeka na novu vladu? Investitori uveliko
traže nove prostore za ulaganja, neki već gotovo izvesni poslovi, poput
dokapitalizacije “Zastave”, propadaju, rokovi za potvrdu nekih donacija ovih
dana ističu, a iz Svetske banke nas uveliko upozoravaju da je došlo vreme za
naplatu starih kredita...
– Naravno da Srbija ne može da čeka, ali
mi smo gubili na vremenu i u prethodne tri godine, kao i 13 godina pre toga!
Dakle, u pitanju je stvar procene kolike će biti posledice ovog otezanja. Moj
utisak je da posledice, u političkom smislu, neće biti osobito značajne, ali da
će, sa ekonomske tačke gledišta, biti dramatično važne, jer na to očigledno mogu
uticati čak i najmanja kašnjenja. Zato nije normalno da ignorišemo neke banalne
tajminge, koji su vezani za finansijske, ali i političke obaveze prema svetu,
jer će to sigurno mnogo da nas košta.
Mada bi eventualno ponavljanje
parlamentarnih izbora bilo verovatno najnepopularnije rešenje, takav epilog
pregovora uopšte nije nemoguć. Kako su DSS, G17 plus i SPO - NS tokom poslednjih
mesec dana u mnogo čemu pronašli zajednički jezik i prerasli u neku vrstu
tehničke koalicije, može li se očekivati i eventualni zajednički nastup u
slučaju ponavljanja izbora, kao i na pokrajinskim i lokalnim izborima koji tek
predstoje?
– S tačke gledišta SPO, nama bi čak odgovaralo
ponavljanje izbora, s obzirom da smatramo da bi na njima podigli svoj procenat,
jer je sasvim sigurno da nam je koalicija sa Velimirom Ilićem omogućila da
pređemo cenzus i da se naš birač više ne boji da nam poveri svoj glas. Naravno,
to bi Srbiji produžilo agoniju za još nekoliko meseci, ali to je problem za koji
ne možemo da odgovaramo, jer sigurno nećemo mi biti ti koji će, eventualno,
ponoviti parlamentarne izbore u Srbiji.
Tehničku koaliciju je pomenuo Dragan
Maršićanin, nakon prvih propalih pregovora, kada se ozbiljno pominjala mogućnost
ponavljanja izbora, rekavši da je najrealnije da tri stranke koje pokušavaju da
sastave vladu zajedno nastupe na izborima. Otvoreni smo i za tu opciju, mada
mislimo da nam to ipak malo manje odgovara, jer smo u međuvremenu uznapredovali.
Međutim, to bi ipak bila kompleksnija koalicija, jer, iako se birači DSS i SPO
vrlo dobro slažu, pitanje je kako bi na to reagovali birači G17 plus. Naime, oni
svoju stranku vide kao neku otmenu, evropejsku opciju, zbog čega nisam siguran
da bi oni hteli da glasaju za koaliciju sa nama, pa postoji opasnost da se deo
njihovih glasova odlije nazad prema DS. Samim tim, to je već pitanje o kome pre
svega treba da razmišljaju ljudi u G17 plus.
Aleksa Grubeša
