Nova srpska politicka misao

Prenosimo: Intervju Srde Trifkovica radiju CKCU 93.1 FM, Otava, Kanada




      ZAPADNA REAGOVANJA NA IZBORE U SRBIJI:

      VEC VIDJENO


      - Nova runda stare demonizacije
      - Da li je Kostunica i dalje kljucni igrac

      Zapadne medijske kuce pisu vrlo nepovoljno o Radikalnoj partiji pa i o
      Srbiji posle ovih izbora. Zasto?

      Trifkovic: Ovo nije prvi put da zapadni mediji pisu vrlo negativno i
      nepovoljno o Srbima i Srbiji. To je konstanta vec punih petnaest
godina. U
      ovom konkretnom slucaju interesantno je da se vise govori o Srbiji kao
      neizlecivom pacijentu koji vazda zudi za sopstvenom zlocinackom i
      totalitarnom prosloscu nego kao o opasnosti za regiju. Jedan britanski
      komentator Srbiju je opisao kao ofucanu macku koja besno ali nemocno
sisti
      kroz krezuba usta.

      Zanimljivo je da se retko pominju stvarni uzroci ovog uspeha Radikala.
Te
      uzroke licno nalazim pre svega u korumpiranosti DOS-ovske vlasti
iznutra i
      pritiscima zapadne "medjunarodne zajednice" spolja. EU i SAD ni posle
pada
      Milosevica nisu prestale da tretiraju Srbiju kao svojevrsnu monetu za
      potkusurivanje i kao dezurnog krivca na balkanskim prostorima,
istovremeno
      se praveci da to nije tako. Radio Slobodna Evropa se, primera radi, u
jednom
      komentaru onako uzgred osvrce na pitanje uticaja stava stranih sila na
      srpsku politicku scenu i konstatuje da su Srbi ionako skloni
samosazaljivoj
      mitomaniji pa stoga nije ni bitno sta Zapad zapravo radi, jer ce se
oni u
      svakom slucaju osecati ponizenim i uvrednjenim.

      Sto se DOS-a tice, u zapadnoj stampi tu i tamo se provuce konstatacija
da je
      "reformska vlast" nosila hipoteku "optuzbi za korupciju" ali se pritom
      izbegava neko vrednovanje osnovanosti tih optuzbi. Nisam naisao ni na
jedan
      analiticki tekst koji bi pitanje korupcije sistematski istrazio, koji
bi
      postavio pitanje da li je, i ako jeste zasto je ta tzv. reformska
poput
      svojih post-komunistickih prethodnika nastavila da gradi istu
      mafijasko-politicku spregu koja je nastala pocetkom devedesetih pod
      SPS-JUL-om. Da se na tom planu nista bitno nije promenilo neki iole
      prinicljivi zapadni novinar je mogao da se uveri na primeru zaista
      kriminalnog procesa privatizacije, zatim u masovnoj policijskoj
represiji
      posle Djindjicevog ubistva, u racunima na Sejselskim ostrvima koji su
bili
      samo vrsak ledenog brega korupcije drzavnog aparata, da ne govorimo o
      aferama i skandalima koji su zemlju potresali neprekidno u protekle
dve
      godine, zavrsno sa farsom oko izbora Kori Udovicki za guvernera
Narodne banke.

      Nismo naisli ni na jedan ozbiljni analiticki tekst o tome kako obicni
Srbi
      gledaju na stav tzv. medjunarodne zajednice o Kosovu, kakav je efekat
na
      srpsku politicku scenu konstantnih napora da se Srbi stave pred svrsen
cin i
      da pristanu na nekakav "trajni status" koji bi znacio amputaciju
pokrajine.
      I kad se u zapadnim medijima pominje nezadovoljstvo pritiscima iz
Haga, to
      se cini uz implikaciju da je takvo nezadovoljstvo odraz srpske
tvrdoglave
      nespremnosti na suocavanje sa sopstvenim nedelima. Ne nudi se iole
ozbiljna
      analiza pitanja da li Srbi imaju nekog racionalnog razloga za otpor
prema
      Tribunalu, pogotovu u kontekstu poslednjih optuznica kojima se po
principu
      komandne odgovornosti cilja na kolektivizaciju krivice, sto ce naravno
imati
      i svoje istorijske posledice za srpski narod u celini.

      Opet je na sceni jedan automatizam. Srbi su krivi ukoliko glasaju za
      Radikale ne zato sto imaju razloga da u radikalima vide glas protesta
protiv
      DOS-ovske vlasti s jedne strane i protiv zapadnih pritisaka, sa druge.
Oni
      su krivi zato sto su vec unapred oznaceni kao dezurni krvci na Balkanu
i kao
      strana u balkanskim sukobima koja pati od neizlecivih atavizama sto se
samo
      potvrdjuje ovim poslednjim glasanjem.

      Na slican nacin je i Nemacka, kojoj je sa mnogo vise prava prikacena
krivica
      za Prvi svetski rat, u Versaju grubo kaznjena za tu svoju krivicu na
zlurado
      osvetnicki nacin koji je kasnije proizveo i hiperinflaciju i ekonomsku
krizu
      i nacizam. Ona je automatski i drugi put kaznjena a da niko nikad nije
      upitao da li je revansisticki zar Zorza Klemansoa (Georges Clemanceau)
      doprineo tome da Hitler dvanaest godina kasnije dodje na vlast.

      SP: Neke domace novine u Srbiji i ovdasnje na zapadu porede Srbe i
Srbiju sa
      nacistima i Nemackom u doba nacizma. Odakle to poredjenje?

      Trifkovic: Poredjenje Srba sa nacistima datira jos iz 1991. godine iz
opsade
      Vukovara i gadjanja Dubrovnika. Ono je dozivelo svoju eskalaciju u
leto
      1992. godine sa ratom u Bosni. Od tada je ponavljana u nedogled. Jedan
      zapadni komentator je to nazvao "reductio ad Hitlerum". Radikali su
      demonizatorima laka meta iz prostog razloga sto nastupaju sa vrlo
ostrom
      nacionalnom retorikom, koja im ide od ruke jer su van vlasti.
Verovatno ce
      van vlasti i ostati, pa zato sebi mogu da dopuste luksuz da budu
verbalno
      veoma ostri i decidirani i u odnosu na nacionalno pitanje, srpske
      teritorije, Hag i Kosovo. To im omogucuje da biraci koji im poklone
      poverenje u tom cinu vide glas protesta kako protiv DOS-ovske vlasti
iznutra
      tako i zapadnih pritisaka spolja.

      Kad je rec o zapadnoj stampi na delu je onaj isti sindrom koji ju je
naveo
      da u Fancuskoj pretprosle godine na slican nacin demonizuje Zan-Mari
Le
      Pena, kada je ovaj usao u drugi krug izbora protiv Siraka. Ili Hajedra
u
      Austriji, kada je Narodna stranka postala najjaca snaga u Parlamentu.
Dakle,
      kad god se pojavi neka politicka licnost ili pokret koji insistira na
      nacionalnoj autohtonosti i suverenitetu, na kontinuitetu istorijskih
secanja
      i koji - u slucaju zapadnoevropskih pokreta - zahtevaju ogranicavanje
      imigracije i reafirmaciju tradicionalnih morala i pogleda na svet, oni
ce
      biti automatski proglaseni za fasiste, naciste, rasiste, lista etiketa
nema
      kraja. Od nje nije postedjen cak ni jedan Silvio Berluskoni, koji bi
pre
      samo pola veka vazio za liberala par excellence!

      U slucaju Seseljevih sledbenika reakcija zapadne medijske masine je
      dvostruko predvidljiva. Srbi su unapred oznaceni kao dezurni krvci i
moneta
      za potkusurivanje na balkanskoj sceni. Lako je pribeci
instrumentarijumu
      demonizacije kada je on uveliko razradjen i razigran. U slucaju
Radikala ne
      treba mnogo ni objasnjavati zapadnom citaocu o cemu se radi, jer je on
tokom
      petaestogodisnjih medijskih ofanziva unapred prepariran za cinjenicu
da je
      rec o jednom nezdravom narodu koji po ko zna koji put ispoljava svoju
      osvedocenu nezrelost za ulazak u civilizovani svet.

      Otrovne strene upucene protiv Srba i Srbije posle izbora spadaju u
      kategoriju "vec vidjenog" i samo dokazuju jos jednom da je uloga
ogromne
      vecine medija na obe strane Atlantika NE da javnost informisu i
obrazuju vec
      da je zaglupljuju i obmanjuju. Postoji izvesna spontanost u citavom
      mehanizmu. Da biste postali mladjani novinar, spoljni saradnik,
honorarni
      dopisnik nekog velikog zapadnog lista ili radio TV mreze vi morate vec
na
      startu da ispoljite svoju podrsku odredjenim modelima gledanja na
zivot i
      svet; u slucaju dopisnika sa Balkana to znaci da se zna ko je los, a
ko ne.
      Morate da internalizujete svoj sistem vrednosti u skladu sa
shvatanjima i
      ideologijom onih koji vas placaju. Morate da ispoljite ne samo
formalnu nego
      svesrdnu pripadnost njihovom ideoloskom miljeu i njihovoj gnostickoj
      ideoloskoj strukturi: to znaci da su vam lokalni izvori informacija i
      analiza razne Sonje, Natase, Teofili i slicne spodobe. I novinar i
njegov
      lokalni izvor su deo istog sistema. Taj sistem ne tezi kontroli svake
      izgovorene ili napisane reci, vec ga interesuje samo masinerija
masovne
      distribucije. Njena je tehnika zasnovana na frojdovski sublimisanoj
poruci
      koja je apsorbovana od strane pojedinca i postaje neraskidivi deo
njegove
      licnosti. Ideoloski totalitarizam olicen u jednom Djerdju Sorosu kune
se u
      Otvoreno Drustvo, u multi-multi raznolikost, ali u svojoj sustini
zahteva
      potpuni idejni monizam.

      SP: Da se vratimo na domacu scenu. U svom clanku "Izbori u Srbiji:
      Nestabilnost se nastavlja" kazete da je Vojislav Kostunica glavni
igrac.
      Zasto bas Kostunica?

      Trifkovic: Zato sto je on jedini sa kojim bi sve ostale stranke koje
su usle
      u Skupstinu zelele da udju u koaliciju. Istovremeno, slab skor
Demokratske
      stranke Srbije, koja je pala na manje od 20 posto glasova, predstavlja
      opomenu Kostunici da mora da zauzme odlucniji stav u odnosu na izazove
sa
      kojima se Srbija suocava, stav koji se nije odrazio u prilicno mlakoj
      predizbornoj kampanji te stranke. Relativni uspeh Seseljeve stranke,
      ponavljam, vise je plod ogorcenosti biraca onim sta je dosadasnja
vlast
      pruzila na spoljnom i unutrasnjem planu, a manje plod njihove nade da
ce im
      Radikali zaista povratiti granice Srbije do Karlovca i ponuditi veknu
hleba
      za tri dinara.

      Na Kostunicu se sa Zapada vrse pritisci da oformi koaliciju koja bi
opet
      licila na DOS: DSS, G-17+, SPO-NS i DS, ili bar Tadic kao jedan od
kljucnih
      ministara. To sto je on za sada skloniji ideji jedne koncentracione
vlade
      koja bi obuhvatala sve stranke zastupljene u Skupstini, ili cak
koaliciji sa
      Radikalima, ohrabruje i uliva nade da on takvim pritiscima nece da
podlegne.
      Samo bi jedna koncentraciona vlada mogla da u kratkom postupku izradi
novi
      Ustav koji bi brzo prosao kroz skupstinsku proceduru. Potom bi mogli
da
      uslede novi izbori, po novim pravilima, kako za Skupstinu tako i za
      Predsednika republike i organe lokalne uprave. Ukoliko on podlegne
zapadnim
      pritiscima bojim se da ce izgubiti kredibilitet. To bi islo na ruku
      radikalima koji bi u sledecoj rundi izbora mogli da izvuku vise
glasova nego
      ovom prilikom. Ukoliko , pak, ide na koncentracionu vladu koja bi
obuhvatala
      sve parlamentarne snage tesko mi je da zamislim da bi G17 i DS i SPO
      pristali da budu u vladi u kojoj bi bili socijalisti i radikali. U
slucaju
      G17 i DS njihovi zapadni nalogodavci i sponzori bi svakako stavili
veto na
      takav potez a u slucaju SPO imamo dodatna opterecenja vezana za slucaj
      Ibarske magistrale. U svakom slucaju za desetak dana znacemo odgovor
na
      pitanje da li je Vojislav Kostunica nacionalni lider krupnog kalibra
na
      kojeg se i dalje mozed racunati.

      SP: Znaci, nestabilnost se nastavlja sa dozom nade da idemo ka
resavnju
      krize uz pomoc Kostunice?

      Trifkovic: Moguce je da se nestabilnst i kriza latentno nastave na
veoma
      duge staze. Licno ne sumnjam da nam upravo to zele mnogi navodno
      dobronamerni spoljni savetnici i dusebriznici. Mozda cemo imati
situaciju
      koja je na svoja nacin bila poznata Francuzima pod cetvrtom republikom
pre
      De Gola, ili Italijanima tokom pune tri decenije kada su se vlade
smenjivale
      svakih nekoliko nedelja. Samo, za razliku od Srbije, i Francuska i
Italija
      su bile relativno sredjene drzave. U slucaju Italije, stavise,
nestabilnost
      vlade nije ni malo smetala privredi da cveta i savrseno funkcionise.

      Da zavrsimo na optimistickoj noti: najvaznije je da se krenulo napred.
Za
      Srbiju bi bilo katastrofalno da je DOS-ovska vlast uspela da se odrzi
do
      isteka mandata prethodnog skupstinskog saziva, tj. do kraja ove
godine. Bez
      preterivanja, rezime DOS-a je za Srbiju porazan. Milosevic je bio
mrak, bez
      sumnje; ali DOS se pokazao ne kao svetlost izlaska iz tunela vec kao
      svetlost dolazeceg brzog voza. Tokom devedesetih godina, jedne od
najgorih
      decenija u novijoj srpskoj istoriji, u mraku sankcija, hiperinflacije,
      blokade na Drini, Dejtona, JUL-a, Jezde i Dafine, mnogi su Srbi bili u
      iskusenju da pomisle da crnjeg mraka od tadasnjeg nema i ne moze biti.
Posle
      tri godine DOS-a, objektivni zakljucak nije da je u Srbiji gore nego
sto je
      bilo, vec da ona gubi nadu da ce joj ikada biti bolje - i da gubi
preduslove
      da do boljitka ikada dodje. Pod Milosevicem jos je bilo nade da ce
biti
      bolje kada on padne. Sada, pak, zavladao je opsti cinizam. Potreban je
      krupan preokret da se taj cinizam ponovo zameni nadom.

      Na ekonomskom planu smena vlasti je dosla u poslednji cas. Oporavka
srpske
      privrede nece biti bez injekcija strane likvidnosti, ali postupci
DOS-ovke
      vlasti u sprezi sa privrednom mafijom taj su oporavak samo otezali
      pretvarajuci Srbiju u banana-rupubliku latinoamerickog tipa. Ako se
taj
      proces nastavi, vise nece biti bitno ko je nosilac formalne politicke
vlasti
      jer ce ekonomska moc biti nepovratno prebacena u ruke uskog kruga
kriminalne
      oligarhije. Jedna od prvih mera nove vlade zato treba da bude
moratorijum na
      dalju rasprodaju privrede i preispitivanje dosadasnjih dilova, uz
      ponistavanje transakcije ukoliko se ustanove nepravilnosti i rigorozno
      krivicno i materijalno gonjenje eventualnih prekrsilaca. Za ekonomski
      oporavak Srbije potrebno je sprovoditi privatizaciju i fiskalnu
disciplinu,
      ali raditi to po sablonu Saks-Gajdar garantuje dalji sunovrat i
srubljivanje
      zemlje na neokolonijalni oblik trajne podredjenosti spoljnim
kontrolorima
      tehnoligija, ideja i kapitala. Naravno, naivno je verovati da je
prosperitet
      moguc uz potpunu izolaciju od svetskih tokova kapitala. Za Srbiju
optimalni
      modeli spoja slobodnog preduzimastva i drzavnog usmeravanja privrede
su
      Juzna Koreja, Tajvan i [panija u periodu 60-tih i 70-tih.

      Na politickom planu siroka koncentraciona vlada takodje bi doprinela
      prevazilazenju ideoloskih podela. Srbi zarad svog opstanka moraju da
      prevazidju stare ideoloske etikete, da zakorace van ustaljene
levo-desne
      podele. Posle 5. oktobra nije doslo do sustinske promene utoliko sto
su
      javnom scenom i dalje dominirali bivsi clanovi Saveza komunista. Sada
je
      kriza dostigla tacku gde takva promena vise nije moguca: u
rukovodstvima
      vecine stranaka su ljudi koji su pripadali tom establismentu. Stoga je
      realno manje vazno pitanje za koga si bio juce, vec gde danas stojis u
      odnosu na Kosovo, ekonomiju, Hag, odnose sa Crnom Gorom, privredu i
      nebrojena druga bolna pitanja.

      Na spoljnom planu tokom protekle tri godine nepostojanje osnovnog
konsenzusa
      o nacionalnim i drzavnim interesima sprecilo je artikulisanje iole
ozbiljne
      spoljne politike. Nova vlada bi kroz siroku koalicionu osnovu mogla da
makar
      pokrene debatu o tome koji su to interesi i kako ih treba braniti.

      Za pripadnike srpske dijaspore vazno je da isticu kako u Beogradu tako
i u
      svojim prestonicama da nema nikakvih objektivnih razlika izmedju
srpskih i
      zapadnih interesa. Postoji, naravno, nepremostiva razlika izmedju
srpskih
      interesa i balkanske strategije koju su sledili Klinton, Bler i NATO,
a koja
      je bila ideoloski, ne realpoliticki utemeljena. Medjutim, u fokusu
Busove
      politike i u drugom mandatu bice terorizam, Bliski Istok, Centralna
Azija,
      Kaspijski bazen i Koreja, sto ce ponovo pobuditi nesklonost kljucnih
      licnosti Administracije da se uplicu u regionalne sporove - npr. na
Balkanu
      - gde nisu dovedeni u pitanje konkretni americki geopoliticki i
ekonomski
      interesi. Srpska strana napokon treba da na pravi nacin ukaze zapadnim
      centrima moci na potrebu, zarad njihovih strateskih interesa, da se
Srbi
      tretiraju kao geopoliticki partneri i stozer balkanske stabilnosti, a
ne
      samo kao stalna moneta za potkusurivanje.

      Sto se konkretnih politickih ciljeva nove vlade tice, minimum je
      neprihvatanje diskusije o konacnom statusu Kosova pod sadasnjim
okolnostima.
      Treba javno i cesto ukazivati na vezu islamskih terorista sa Bosnom i
      Kosovom i Asdaunovu politiku u BiH osuditi kao sabotiranje Busovog
rata
      protiv terora. Tiha ali tvrda pasivnost potrebna je po haskom pitanju,
uz
      storniranje hapsenja i izrucenja, ali bez izazovne retorike. Pod hitno
treba
      potpisati sporazum sa SAD o neizrucenju americkih drzavljana
Medjunarodnom
      krivicnom sudu (MKS).

      Naravno, od svega navedenog nema nista ako pod hitno ne dodje do
bitnih
      personalnih promena na celu Ministarstva inostranih poslova, sto
iziskuje
      prethodnu konsolidaciju jedne pristojne vlasti u Beogradu po prvi put
u vise
      od sest decenija.

      BOBA BOROJEVIC
      Srpski radio program "Susreti Ponedeljkom"
      CKCU 93.1 FM
      (613) 225-2321
      e-mail: [EMAIL PROTECTED]





 

------------------------ Yahoo! Groups Sponsor ---------------------~-->
Buy Ink Cartridges or Refill Kits for your HP, Epson, Canon or Lexmark
Printer at MyInks.com. Free s/h on orders $50 or more to the US & Canada.
http://www.c1tracking.com/l.asp?cid=5511
http://us.click.yahoo.com/mOAaAA/3exGAA/qnsNAA/YR.olB/TM
---------------------------------------------------------------------~->

Yahoo! Groups Links

To visit your group on the web, go to:
 http://groups.yahoo.com/group/ujedinjeno_srpstvo/

To unsubscribe from this group, send an email to:
 [EMAIL PROTECTED]

Your use of Yahoo! Groups is subject to:
 http://docs.yahoo.com/info/terms/ 


                           Srpska Informativna Mreza

                                [EMAIL PROTECTED]

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште