Skupljači perja Ali, od sada bar neće moći da se krade, sve će biti legalno i po novom Ustavu, pa će pošteno da se deli - ništa. Svakome jednaki deo ničega.
Od čega se pita ne pravi? Narod već vekovima ima odgovor. U aktuelnom dnevno-političkom kontekstu, od nacional-demokrata, eksperata, monarhista i socijalista. Šta sutra treba očekivati od takve papazjanije? Demokratske eksperte, socijalističke monarhiste, nacionalsocijaliste? Voja, Mlađa, Vuk i Ivica. Sve sama petooktobarska legenda do legende. Jedan prespavao pa ga budili da mu kažu. Drugi nije ni primetio da gori Skupština, gledao desno prema centralnoj banci, pa levo prema carini i prostorijama ZOP-a. Treći se, kao i obično, etooo inatio. Četvrtog su jurili po beogradskim ulicama, ali ga očigledno nisu stigli. Rori O'Saliven, predsednik Svetske banke na ovdašnjim prostorima, u svom redovnom komentaru u jednim dnevnim novinama, nema šta drugo i više da kaže osim da mu nije jasno kako se država pametnih ljudi, stručnih ekonomista i vrednih radnika tako zaglibila. Ili se, što bi se ovde reklo, pravi blesav, ili, što je mnogo verovatnije, ne želi da nas uvredi. "Kazablanka", Hemfri Bogart, podsećanje na poslednji susret sa ženom svog života u Parizu: "Ti si bila u plavom, a Nemci u sivom". Da li za to treba ne znam koliko pameti ili su sasvim dovoljne i emocije? Da li zaista bilo kome nije jasno da izglasavanje Dragana Pop Maršićanina, poznatog po nadimku Baki, nije puka politička igra, čista skupštinska matematika, samo sabiranje od koga se oduzima pamet? I zaista ne treba biti demokrata, tačnije član DS, da bi se utvrdilo da je danas opet 4. oktobar. Ma kakav oktobar, tek je februar. Još treba čekati da "lipe cvatu, sve je isto k'o i lani". Ne zato što treba slepo slediti sva uputstva tzv. međunarodne zajednice, već radi činjenica i istine, valja ponoviti ono što je svet ovih dana jasno i glasno poručio - želim da se, zbog političke stabilnosti, što pre konstituiše Skupština Srbije i formira Vlada, ali nam nije svejedno ko će biti na vlasti. Sa nekima možemo da sarađujemo i verujemo im kada preuzmu obaveze koje globalni svet danas nalaže svakoj državi. Sa drugima ne želimo da sarađujemo i ne verujemo im. I neka niko ne pita sutra zašto nema stranih investicija, zašto Japanci ne šalju nove autobuse a Švajcarci tramvaje, da li odlazeći ministar finansija samo zbog svoje fotelje i tetkinog stana upozorava na moguću ekonomsku katastrofu. Nama i tako nije potrebna nikakva finansijska pomoć, nedajbože da neko kaže penzionerima kako primaju penzije iz donacija, a ne od doprinosa koji su pošteno izdvajali od svoje plate tokom četiri decenije, nedajbože da neko kaže pacijentima kako ih leče belosvetski sponzori, a da od njihovog doprinosa za zdravstveno ne bi mogli ni temperaturu da izmere. Ali od sada bar neće moći da se krade, sve će biti legalno i po novom Ustavu, pa će pošteno da se deli - ništa. Svakome jednaki deo ničega. Nakon ove besmislene glasačke koalicije u Skupštini Srbiji, jedna stvar je ipak jasna. Obe osnovne linije državne, nacionalne i građanske podele unutar zemlje "među šljivama" ostale su na margini. Uz svako poštovanje za ovakvo ili onakvo mišljenje, uz punu svest da se cela priča pojednostavljuje, ali... DSS, G17, SPO, NS, SPS. Ma, da li ste za radikale ili demokrate? Jesu li Milošević, Karadžić i Mladić narodni heroji ili ratni zločinci? Da li Sloba nije valjao ili zato što nije uspeo? Da li u ovoj državi svi građani treba da budu ravnopravni ili se simpatije prema manjinama iscrpljuju u kafani uz cigansku muziku? Da li je Beograd zaista svet ili mu je to trebalo da bi ga svet video? Da li je novac novac, ili postoje naše i njihove pare? Da li su i ova "vekovna ognjišta" i ovaj "kamen zemlje Srbije" deo Evrope i sveta ili nam to treba samo da bismo se bez viza šetkali po Parizu, Londonu i Rimu? Linija podele nikada nije bila jasnija, posebno to nije bila onog 5. oktobra. Radikali i demokrate su samo simboli te podele unutar koje, naravno, ima dosta mesta i za druge političke opcije i stranke. Samo nije jasno šta danas rade "sakupljači perja", oni koji politički opstaju na račun otvorenog sukoba između dve jedino precizno i pošteno formulisane priče. Zašto se nacional-demokrate prave da nisu radikali i zašto se eksperti prave da nisu demokrate? Zbog vlasti nad onim dugmetom za isključivanje mikrofona skupštinskom govorniku? Zbog jedne ili dve ministarske fotelje, tri-četiri mesta u upravnim odborima? Zbog službenog automobila i prava na rotaciono svetlo? I zar zaista veruju da to tako može. Ko god da im izađe na ulice, koga prvog izda strpljenje, radikale ili demokrate, pokupiće ih brže nego što đubretarima treba za jedan kontejner. Mnogo puta je ponovljen stav sa samog vrha stranke novog skupštinskog predsednika da oni neće ni sa onima koji su donekle bili na vlasti, ni sa onima koji su odnekle preuzeli vlast. Jeste da baš pri glasanju nisu bili alergični na one "donekle", ali je izgleda samo "nekle" valjalo. E to "nekle" je najgora opcija. Oni "odnekle" su mislili da su završili priču sa onima "donekle", ali je to očigledno bila zabluda. Ali je bar sada sve jasno. Pojavilo se "nekle" da bi sve ostalo isto. I to jeste, čak i u vicu, problem ovog naroda - što se pere donekle i odnekle. http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em194/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
