Puno selo terorista
Antiteroristička akcija, koju su pripadnici policije izveli 15. januara 1999. godine u selu Račak, bila je povod za žestoke pretnje bombardovanjem Jugoslavije od strane NATO do čega je i došlo
Selo Račak, koje se nalazi nedaleko od Štimlja, u podnožju Jezerske planine, ima 250-300 kuća i smešteno je u dolini. Početkom januara 1999. u selu je bio smešten štab terorističke brigade sa 126 terorista, među kojima je bila i zloglasna teroristička porodica Mujota (otac, dva sina i kćerka) koja je odgovorna za smrt šestorice policajaca. Okolna sela Petrovo, Lužak i Rance takođe su bila pod kontrolom terorista.
U Račku, sem nekoliko staraca, nije bilo drugih civila. O pripremljenoj antiterorističkoj akciji u Račku policija je obavestila misiju OESC, tzv. verifikatore. Akcija je najavljena za 8,00 časova. U to vreme na brdu kod borove šume, pored puta Priština - Suva Reka - Prizren, bila je i televizijska ekipa "Rojtersa". Oko 15 vozila OESC rasporedilo se duž puta ispred Račka.
Stotinak policajaca blokiralo je put od Petrovog do sela Rance. Rasporedili su se duž asfaltnog puta. U borovoj šumi, desno od puta, bila je vojna jedinica koja je imala zadatak da podržava policiju koja je trebalo da postavi blokadu, uđe u selo i razbije teroriste. Plan antiterorističke akcije za Račak je bio da deo policije obiđe Račak i zauzme položaje iznad sela a da onda ostatak policije krene s puta.
Na taj način bi teroristi bili uhvaćeni u obruč i razbijeni. Bez obzirana to što se između sela koje je u dolini i asfaltnog puta nalazi uzvišenje, teroristi nisu iskopali rovove i bunkere na uzvišenju, već iza sela na brdima prema Jezerskoj planini. Na brdima koja su ispresecana izgradili su dva reda rovova, zaklona i bunkera.
U obruču
Prva i druga utvrđena linija međusobno su udaljene oko 200m. Rovovi prate konfiguraciju terena, izuzetno su dobro maskirani i ne vide se. U prvom redu rovova stalno su bili postavljeni mitraljez 7,62 mm, "broving" 12,7 mm, dva ručna raketna bacača. Iz prve linije teroristi su kontrolisali selo, teren preko sela i deo asfaltnog puta. Prvi deo antiterorističke akcije počeo je da se realizuje u ponoć kada je deo posebne jedinice policije krenuo da zauzme utvrđene položaje terorista iznad sela.
Grupa ima opremu za noćno osmatranje što joj omogućava da se kreće po velikom mraku. Policajci idu rastresito u obliku vrha strele. Ispred je čeoni izviđač, pa levo i desno bočni. Iza njih je komandir grupe, pa ostali policajci raspoređeni cik-cak da bi štitili bokove grupe. Raspoređeni su u četiri takve grupe. Prolaze ispod mosta na asfaltnom putu, gaze potok. Korak po korak, sjedinjeni s tminom i tišinom noći, s puškama spremnim za dejstvo i prstima na okidačima, savlađuju metar po metar.
Koriste konfiguraciju terena da se maskiraju, idu uvalama, usecima, potocima kao senke. Posle četiri sata noćnog probijanja i pređenih pet kilometara, prva grupa dolazi do mesta sa kog može da se kontroliše kraj sela. Policajci iz te grupe se šire, zauzimaju najbolje položaje. Mrak je i dalje veoma gust. Ne vide selo već samo obrise kuća. Druga grupa prolazi prvu, nastavlja dalje i zauzima položaj. Poslednji iz prve grupe na položaju spaja se sa poslednjim iz druge.
Tada otkrivaju rovove u koje oprezno i nečujno ulaze. Na tom delu u rovovima nema nikoga. Raspoređuju se u rovovima koje su teroristi prirpemili. Treća grupa se šunja iza druge. Vide da su rovovi dugački i da ih je malo da bi pokrili ceo teren na kome je utvrđena linija. Poslednja grupa ulazi u rovove iznad samog sela. Tada vide teroristu - stražara na vrhu brda pored "brovinga" koji puši i kašlje. Policajci su kao senke, prilaze mu.
Šunjaju se pognuto, tiho, kroz rov koji vijuga kao zmija i penje se uzbrdo iznad centera sela. Dolaze na nekoliko metara od stražara koji poteže pušku. Likvidiraju ga prigušivačem. Na dvadeset do trideset metara je drugi stražar pored mitraljeza koji čuje da se nešto dešava i prilazi mestu gde je bio prvi stražar. Pre nego što je otvorio vatru policajci ga likvidiraju i zaposedaju prvi red rovova u dužini od preko dva kilometra. Čekaju. U svitanje, jedinica Vojske Jugoslavije u borovoj šumi pali transportere a policajci na asfaltnom putu svoja vozila.
Teroristi su u obruču a da to ne znaju ni oni, ni njihovi zaštitnici i saveznici, verifikatori ispred sela. Policajci na putu se raspoređuju u borbeni raspored i polako kreću prema Račku. Njihov pokret uočavaju teroristički osmatrači i javljaju u selo. Teroristi nakon uzbune kreću ka rovovima na brdu ne znajući da su tamo policajci. S puškama u rukama teroristi trče u malim grupama, svako na određenu stranu po već uvežbanom rasporedu. Svi su u crnim ili maskirnim uniformama. Policajci u rovovima ih vide.
Ne otvaraju vatru, čekaju da priđu. Teroristi dolaze na 50-100 m. Malobrojni policajci u rovovima otvaraju žestoku vatru iz automatskih pušaka na oko sto okorelih i iskusnih terorista koji su potpuno iznenađeni i u šoku. Počinju panično da beže levo i desno a neki se vraćaju u selo. Viču, urlaju, posle prvog šoka počinju da se organizuju, zaležu i otvaraju vatru. Mnogi su već mrtvi.
Traže prolaz
Da štabu brigade u Račku ne bi krenuli u pomoć teroristi iz susednog sela Rance i Petrovo, policajci su krenuli u akciju na njih i sprečili ih da pojačaju Račak. Policajci koji su krenuli s prednje strane sve su bliže selu, zato teroristi pokušavaju da se na nekoliko mesta probiju prema brdima i Jezerskoj planini. Ustaje njih 5-6 ili desetak, trčeći pucaju, zaležu. Ispaljuju rakete iz ručnih bacača na policajce u rovovima, koji imaju samo automatske puške.
Pokušavaju da nađu prolaz između policajaca. Ne uspeva im nekoliko proboja u kojima masovno ginu. U pokušaju proboja gine i terorista - devojka u uniformi. Bitka traje čitav dan. Oko 15 časova i 30 minuta, sa sumrakom, počinje da jenjava. Tada jedan policajac dobija metak u ruku. Policajci koji su išli odozdo ulaze u selo. Mrtvi teroristi leže razasuti na prostoru širine dva kilometra. Samo je nekoliko terorista uspelo da pobegne kroz useke i makiju. Sem jednog ranjenog u ruku policajci nisu imali gubitke.
Policajci u rovovima se spajaju sa kolegama koji su ušli u selo. Deo oružja likvidiranih terorista, četrdesetak automatskih pušaka, mitraljezi, ručni reketni bacači, pokupljen je pre mraka kada se policajci koji su vodili bitku s teroristima na brdu vraćaju u bazu a policajci koji su došli kroz selo treba da zaposednu rovove i tu ostanu preko noći.
U međuvremenu, u Račak su ušle i televizijske ekipe "AP" i "Rojtersa" kao i posmatrači OEBS-a koji su u selu kod džamije razgovarali sa dvojicom stranaca. U centru sela, u kući u kojoj je bio štab, policajci su pronašli kompjuter sa podacima o terorističkoj brigadi i spiskom 126 terorista na brojnom stanju u Račku. Među njima su bila i četiri stranca, sa američkim ili engleskim prezimenima. To su bili strani instruktori - specijalci.
Kada su policajci koji su došli kroz selo počeli da zaposedaju rovove pristigli su teroristi sa Jezerske planine (iz Budakova) i okolnih sela koji su krenuli prema Račku. Otvaraju žestoku vatru s brda iznad rovova koje treba da zaposednu policajci koji, zbog jake vatre i nepovoljnog položaja, napuštaju rovove i odlaze kroz selo u Uroševac. Teroristi ulaze u Račak. Tada počinje velika obmana koja je u svetu lansirana kao navodni masakr civila od strane srpske policije.
Iz potoka i jaruga izvlače mrtve teroriste, koje stavljaju na livadu na kojoj nije bilo nijednog leša pre toga, što je snimala i jedna od stranih TV ekipa koje su ušle u selo s policijom. Teroristi presvlače četrdesetak leševa u civilnu odeću, jer za ostale nemaju odeću. Ostale u uniformama odvoze prema Budakovu, gde su ih verovatno sahranili. Teroristi s leševima odnose i oružje koje policajci zbog mraka i širokog područja nisu uspeli da pokupe.
Sutradan, rano ujutru, dolazi Vilijam Voker, koji daje uputstva teroristima oko njega kako da poređaju leševe da bi sve ličilo na masakr, odnosno streljanje civila. Nakon toga dovode TV ekipe i novinare. Sa tugaljivim izrazom lica, navodno duboko dirnut, Vilijam Voker daje izjave osuđujući srpsku policiju za "masakr". Teroristi su ipak napravili grešku, jer novinari koje su doveli nisu na mestu, gde su bili nabacani leševi skupljeni sa prostora širine dva kilometra, našli tragove krvi na zemlji, ni na odeći na leševima, a ni čaure (sem nekoliko) oko leševa.
Streljanje bez krvi i čaura! Previše i za Vokera. I, naravno, u svemu je glavnu reč vodio moćni CNN. Ali, i u samoj Srbiji pojedinci su tvrdili da je reč o "masakru". Dan posle Vokera, kada je jedna od najvećih propagandnih i medijskih podvala u posleratnom periodu, laž o navodnom masakru u Račku, već obišla svet, naše snage bezbednosti odlučuju da ponovo uđu u Račak i dokažu da nije bilo masakra već da je likvidiran štab terorističke brigade.
Policajci ponovo kreću na Račak. Sa sobom vode istražnog sudiju i ekipu za uviđaj koja čeka u Štimlju dok se ne uđe u Račak. Akcija kreće rano ujutru. Opet se ide zaobilazno, ispod mosta kroz potok, bočno na prvu liniju rovova. Teroristi su unutra, dolazi do kontakta. Naši minobacači i "prage" podržavaju policajce tukući rovove. Policajci pod borbom ulaze u rovove, teroristi se polako povlače.
Teroristi iz sela i rovova vide da ne mogu da se odupru i pod borbom beže prema Jezerskoj planini ostavljajući leševe terorista koji su likvidirani dva dana pre. Najviše leševa je u džamiji. Policajci ovladavaju prvim redom rovova, ne znajući da je 200 m iznad drugi red izuzetno maskiranih rovova koji se odozdo ne vide. U Račak dolazi uviđajna ekipa i istražni sudija. Tada teroristi, koji su se konsolidovali u drugom redu rovova, otvaraju vatru na istražnu ekipu i policajce koji ih obezbeđuju.
Da bi zaštitili ekipu i oterali teroriste dublje u šumu, policajci iz prvog reda rovova napadaju teroriste u rovovima iznad njih. Policajci izlaze iz rovova, prebacuju se od zaklona do zaklona, pucaju, puze. Teroristi koji su iznad njih žestoko odgovaraju.
Lete kuršumi
Policajci napreduju kroz makiju, kuršumi lete na sve strane, ne vide drugu liniju rovova. Teroristi pucaju nasumice, jer ne vide naše policajce koji im se podvlače. Do kontakta dolazi na samo pet metara udaljenosti. Odjednom, vide jedni druge i otvaraju međusobno vatru iz automatskih pušaka. Jedni na druge bacaju bombe. Od bombi i kuršuma, u bici prsa u prsa, gine policajac iz Uroševca Miro Mjekić, a dvojicu policajaca ranjavaju. Teroristi odustaju od dalje borbe, beže iz rovova u koje policajci ne ulaze već izvlače ranjene drugove i poginulog Mjekića.
Uviđajna ekipa završava posao. Na leševima se očigledno vidi da su presvlačeni, jer na odeći nema krvi niti rupa od metaka od kojih su poginuli. Kako je moguće da metak prođe kroz odeću i uđe u telo a ne pocepa je? Jednom lešu su teroristi odsekli glavu da bi pojačali utisak o "masakru". Međutim, na tom lešu na vratu nije bilo krvi, što znači da je glava odsečena posle pogibije tog teroriste. Mnogim leševima pantalone nisu bile zakopčane. Svi leševi su zatim odneti u prištinsku bolnicu gde je izvršena autopsija od strane međunarodnog tima patologa koji su trebalo da daju sud o tome da li je zaista bilo masakra.
