| Pobegao prvi sa Kosova | |
|
11.02.2004.
Otvoreno pismo starešina Službe vojne bezbednosti pukovniku Momiru Stojanoviću Uoči rata je prodao kuću i imovinu u Đakovici, što je izazvalo revolt u vojsci. Zbog službenih veza i usluga, Šiptari kupovali dragocene poklone od zlata njegovoj supruzi i supruzi generala Pavkovića BEOGRAD - Ko je Momir Stojanović, pukovnik, direktor vojne službe bezbednosti? Mogući odgovor na to pitanje ponudile su starešine vojne službe bezbednosti Prištinskog korpusa, u pismu javnosti koje je prosleđeno i dnevnom listu Nacional. S obzirom na aktuelnost i značaj pisma, redakcija ga objavljuje, uz izvesna skraćenja. U pismu se navodi sledeće: Stojanović Momir je u toku devedesetih godina, na predlog načelnika bezbednosti 3. Armije pukovnika Kuzmanović Petra (sada u penziji) i Milojković Miluna, pukovnika direktor Vojne ustanove `Morava` u Nišu (u to vreme načelnik 15. KOG-a) pomeren je sa dužnosti iz 15. KOG-a u Nišu, u 14. KOG Priština. Razlog: Stojanović je sklon plasiranju lažnih informacija, smicalica, podmetanja, a posebno oportunog držanja i ponašanja. Smatralo se, da će u novoj sredini koja je njemu bila teritorijalno bliska (rodom je iz Đakovice) uspeti da se prilagodi i otkloni negativne manire u ponašanju. Naprotiv, držanje i ponašanje mu je bilo još drastičnije. Znajući sve to, pukovnik Kuzmanović, kućni `prijatelj` njegove supruge Dušice, nasilno ga protežira i postavlja ga na položaj u Prištinski korpus, dajući mu dva vanredna čina ubrzano ga uvodi u službi. Sredinom 1998. godine, pukovnik Stojanović okreće leđa pukovniku Kuzmanoviću i priklanja se generalu Pavkoviću, koji je obavljao dužnost komandanta Prištinskog korpusa. Oni zajedno, koristeći položaje, `ruše` sve što im je na putu, a što im može ugroziti karijeru. Ne samo službeno, već i porodično, njih dvojica se zbližavaju. Koristeći veze na teritoriji, skoro svakog vikenda su, službenim kolima, porodično obilazili, ne samo teritoriju KiM, već i užu Srbiju. Stojanović, koristeći službene veze među Šiptarima, iste iskorišćava u materijalne svrhe, tako da su isti kupovali dragocene poklone od zlata njegovoj supruzi i supruzi generala Pavkovića. U to vreme Stojanović, koristeći položaj, u Peći oslobađa Šiptara krivične odgovornosti, a isti mu za uzvrat, kao protivuslugu uvozi iz Nemačke putničko vozilo `opel`. Posredstvom šefa Carine u Prištini, Đorović Ljubinka, uz minimalne carinske troškove uspeva da registruje vozilo. Zauzvrat, sinovcu Đorovića obezbeđuje da služi vojni rok u Prištini, kao lični kurir Stojanovića, a po prijemu dužnosti, direktora Službe vojne bezbednosti, prima ga kao vojnika po ugovoru i uzima ga za ličnog vozača. Otac vojnika, Ljubinko, u to vreme je držao više `fri šopova`, te je Stojanovića snabdevao uvoznom robom. U toku `98. na `99. godinu, kada su VJ i MUP čistili šiptarska sela i proterivali Šiptare od kuća, palili i bavili se nečasnim radnjama, Stojanović je kao načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa, odobravao vojnoj policiji da otuđuju stvari po šiptarskim kućama. Tehnička roba je, po naređenju Stojanovića i Pavkovića uzimana iz magacinskog prostora 52. bvp i deljena je bez ikakvog traga. Vredne stvari su Stojanović i Pavković zadržali za sebe. Neposredno uoči rata, prvi je prodao kuću i imovinu u Đakovici. Takav postupak je izazvao veliki revolt kod Srba, a kada je preselio porodicu iz Prištine u Niš, starešine u Prištini, a i šire, osudile su takav postupak. Po preseljenju porodice u Niš, iskoristio je bliskost sa Nikolom Šainovićem, koji je u to vreme bio koordinator aktivnosti na KiM, koga dovozi kolima i sa Pavkovićem zapošljavaju suprugu Dušicu u KBC Niš (Dušica je 15 i više godina studirala medicinu u Novom Sadu, a po dolasku Stojanovića u Prištinu, koristeći njegov lični položaj i zloupotrebljavajući starešine u organima bezbednosti, za kratko vreme okončava studije, gde su joj samo upisivane ocene). Rešavajući fakultet supruzi Dušici, Stojanović je preko organa bezbednosti u Gnjilanu, zauzvrat, supruzi Pavkovića, Gloriji, obezbedio diplomu više škole bez njenog pojavljivanja. Stojanović je po prirodi plašljiv starešina, te svoje manire je ispoljio i za vreme obavljanja dužnosti načelnika bezbednosti PrK kada je izbegavao teren i komplikovane situacije. Njegovi izveštaji su bili smešni, a više puta je pozivan i na odgovornost. Oglašavanje u javnosti, krajem januara 2004. godine, u vezi sa terorističkim organizacijama u zemlji i okruženju, je samo oličenje karaktera Stojanovića, hvalisavost i isticanje, bez provere podataka. Treba istaći da je u vreme druženja sa Pavkovićem, Stojanović odao tajne vojne podatke o službi Pavkoviću, što je imalo za posledicu da je `razbio` Službu bezbednosti u 3. Armiji. S obzirom na sklonost Stojanovića, nije isključena mogućnost da i sa sadašnje distance pokuša da razbije Službu, jer se uočava da na ključna mesta i položaje dovodi poslušne ljude, koji potiču sa teritorije KiM, da bi sebe zaštitio i obezbedio ličnu sigurnost. Stojanović je od Pavkovića dobio dvoiposoban stan u Nišu, pored trosobnog stana, tako da u vlasništvu ima dva stana, vikendicu i druge nekretnine. Sa Pavkovićem je organizovao svečanost `Ratnika PrK` u hotelu `Breza`, u Vrnjačkoj Banji. Tom prilikom, velikom broju starešina, učesnika zabave je podeljeno oružje, a suprugama proizvodi `Merime` i `Trajala` (zlato i parfemi). Ispoljena delatnost Stojanovića se odvijala u zaštiti generala Pavkovića, a Službu bezbednosti je podredio ličnom interesu. Ovo je samo deo istine o zloupotrebi službenog položaja i nezakonitog rada Stojanovića. Sigurno, toga je bilo više, s obzirom na karakterne osobine i poroke imenovanog. Starešine vojne službe bezbednosti Prištinskog korpusa Uzeo snajper novinaru Stojanović je prisvojio unikatni snajper, oduzet od ilegalnog prolaznika, stranog novinara, na rejonu karaule `Pašrik`. Na osnovu evidencije u odeljenju bezbednosti Prištinskog korpusa, vidi se da je Stojanović otuđio veliki iznos službenog novca, dat za službene potrebe organa bezbednosti. Taj novac Stojanović nije vratio. Tri krivične prijave U vojnom tužilaštvu u Nišu, u opticaju su tri krivične prijave protiv Stojanovića zbog zloupotrebe službenog položaja iz koristoljublja i krađe. Jednu krivičnu prijavu je podneo organ bezbednosti NiK zbog krađe građevinskog materijala iz srušenih zgrada, prilikom bombardovanja, u kasarni `Pantalej`. Navedeni materijal je uzet bez nadoknade. Prilikom izbora i utovara materijala koristio je vojnike. Druga krivična prijava je podneta zbog zloupotrebe službenog motornog vozila `audi 4` koji je godinu dana svakodnevno koristio na relaciji Niš-Beograd i obratno. Vozilo je koristilo benzin vojnog porekla. Treća krivična prijava je podneta zbog odavanja tajnih vojnih podataka u sredstvima javnog informisanja. Već privođen Odeljenje bezbednosti 3. Armije, uoči transformacije, vodilo je postupak protiv Stojanovića, zbog neovlašćenog držanja službenih dokumenata iz Ob PrK u privatnoj režiji, zbog čega je privođen na informativni razgovor, zbog postojanja sumnji da može odati tajne vojne podatke. |
Title: Message
