|
Данас је свети мученик Трифун, заштитник
виноградара, механџија и гушчара и изгонитељ демона, а прекосутра му је
„комшија” велики празник Сретење Господње – сусрет зиме и лета, па ко буде
јачи – превагне.
Рођен у селу Кампсади у Фригији (Мала Азија),
Трифун, у народу познатији као Тривун, живео је у III веку, бавио се
чувањем гусака и домаћом економијом, али је био и исцелитељ.
Лечио
је људе од свакојаких болештина и изгонио из њих демоне. Исцелио је од
душевне болести и Горду, кћер римског цара Гордијана. Цар га је богато
наградио, а Трифун је све дарове великодушно разделио сиротињи.
У
време великог прогона хришћана, за владавине цара Деција, Трифуну је
oдрубљена глава.
Свети Трифун се празнује због рода грожђа, воћа и
других плодова земаљских. Еснафска је слава механџијска.
Виноградари, пре изгрева сунца, тог дана одлазе у виноград и
маказама, ради богатог рода, орежу две-три или барем једну гиџу (чокот).
Претходно их полију вином. Понегде се у виноградима приређују и ручкови на
које се позивају и случајни пролазници.
Свети Трифун је у
детињству чувао гуске, па је заштитник и гушчара. Зато они тог дана не
раде ништа, већ празнују.
Предање вели да је Бог светом Трифуну
опростио убиство, јер је, потегнувши га лубеницом, убио човека који је
кудио девојке. А, према народном веровању, куђење девојака је грех над
греховима.
Од тог дана до Младенаца се не користи кашика, не
отвара бритва и не сече секиром, јер је виноградар Трифун нехотице косиром
себи одсекао нос који му је мајка лековитим травама „закрпила”.
У
народу се приповедало да свети Трива забада угарак у земљу, па зато снег
почиње да копни, а и дрвеће почиње да „ради” (крећу сокови у стаблу). Због
тога, до тог свеца не ваља сећи дрвеће за јапију – да се не уцрвоточи и не
трули.
Истог дана, католици славе светог Валентина као Дан
заљубљених. И православци тада просипају љубав – према вину.
Дан
после светог Трифуна је један од 15 великих црквених празника –Сретење
Господње – сусрет зиме и лета.
Некада су и у фебруару од циче зиме
пуцали и дрво и камен. Од студени се мрзнуло и „ждребе у кобили”. Да ли ће
овогодишња зима потрајати „знаће се” 15. фебруара, на Сретење када, према
народном веровању, мечка, у време рађања сунца, излази из брлога и погледа
„низа сунце”.
Ако тада угледа своју сенку, одмах се враћа у
јазбину (негде се верује да се уплаши своје сенке), што значи да се зима
продужава, а она наставља да спава још шест недеља. Ако, пак, не види
своју сенку, јер сунце није уранило да изгреје, зима се ближи крају, а
мечка одлази у шуму да потражи нешто за храну.
|
