Orašac, 15.
februar
Dva veka od podizanja Prvog
srpskog ustanka i stvaranja moderne srpske države, obeleženo je danas u
ustaničkom Orašcu, veliko Centralnom proslavom kojoj je, uz brojne zvanice,
prisutsvovalo više hiljada građana Srbije. Ali, i gostiju Crne Gore, republike Srpske i dijaspore.
Iako su se poslednjih dana u
javnosti vodile brojne polemike o načinu organizacije proslave, pa čak je
predlagano da se ovaj jubilej odloži «za bolja vremena», u Orašac su, na
Sretenje, došli mahom svi odlazeći i budući državni funkcioneri. Na ovom
izvorištu srpske revolucije, naši lideri su, izgleda bar tako, dobili dodatnu
snagu i, bar pod mermerno belim Voždom, postigli kratkotrajno, ali, toliko
želejno primirje.
V.d. predsdnika Republike i
predsednik parlamenta Srbije Dragan Maršićanin rekao je u svom govoru pred
spomenikom, da su naši hrabri preci, karađorđeva i Miloševa generacija, shvatili
još na samom početku Ustanka da ratovanje protiv Turaka nema smilsa ako ne
obnove državu i urede je kao i drugi narodi u Evropi. Njihovo pominaje države i
njenih institucija, istakao je Maršićanin, bilo je možda neodređeno i nejasno,
ali, njima su pritekli u pomoć Srbi prečani, koji su svojom učenošću
oplemenjivali njihove ratne rezuitate. «Ustanici su posle 345 godina robovanja
vaksrsli Srbiju, ovu Srbiju u kojoj mi danas živimo, i održavamo je sa velikim
naporom», poručio je Dragan Maršićanin.
Kolona crnih «audija» pod
policijskom pratnjom već je u zoru vijugala uskim putem ka Crkvi Svetog Đorđa na
Oplencu, gde je njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle služio, na grobu
Vožda Karađorđa, pomen Karađorđu Petroviću, zajedno sa arhijerjima Srpsle
pravoslavne crkve. Sa Cetinja je stigao i mitropolit crnogorsko-primorski
Amfilohije, u pratnji sveštenika. Na Oplenac je došao visoki funkcioner SNP Crne
Gore i bivši federalni premijer SRJ Zoran Žižić, kao i princeza Linda
Karađorđević, supruga pokojnog princa Tomislava.
Prestolonaslednik Aleksandar
Drugi Karađorđević kasnio je desetak minuta na pomen. Nekoliko vladika je
protestovalo, ali, posle brze vožnje, zajedno sa pratnjom, Aleksandar Drugi je,
u društvu supruge, princeze Katarine, stigao na Oplenac ik brzim koracima ušao u
crkvu.
Patrijarh Pavle i Aleksandar
celivali su Voždov grob. Patrijarh je na tom sveto mestu rekoa da je Karađorđe, po božjoj
zapovesti, kao pravi hriđćanin, učinio ono što je morao da učini, dajući život
svoj za bližnjega svoga, za odbranu svoje zemlje i svoga roda.
Patrijarh i prestolonaslednik su
na izlazu iz crkve prošli kroiz špalir krupnih momaka u četiničkim uniformama,
opasanih sabljama, koji su nosili zastave njihovog pokreta. Jedan krupni
bradonja, pod šubarom na kojoj je istaknuta srebrna kokarda, kaže:»To su
uniforme sa tavana, mog oca, i mog đeda.»
Kolona vozila pod pratnjom
uputila se ka Orašcu. Policija je zatvorila regionalni pout na potezu od
Markovca do Orašca iz pravca Beograda i Aranđelovac-Baljkovica, iz pravca
Aranđlovca.
Iako su jutarnja ledena kiša i
snažan vetar «grizli» do kostiju, više hiljada građana u Orašcu je formirala
špalir, sve do crkve Vaznesenja gospodnjeg, gde su se patrijarh i arhijereji
presvukli za liturgiju. Zvona iz Topole okačena na metalnu konstrukciju, snažno
zvone. Zvonar daje vizit kartu zainteresovanima. Osim zvona, proizvodi još mnogo
što-šta.
Gardisti Vojske Crne i Gore u
svečanim teget šinjelima, izglancanim čizmama, belim rukavicama, u stavu mirno,
čekaju državne zvanice. Jedan pukovnik objašnjava da helikopter stacioniran na
igralištu u Aranđelovcu nije doveo nekog viskog gosta, već, da je helikopter tu
za svaki slučaj, iz medicinskih razloga. Vojna vozila saniteta takođe su bila u
staqu pripravnosti.
U velikom šatoru, boje plave
kadife, patrijarh je, sa arhijerejima, održao svetu arhijerejsku liturgiju, u
prisustvu sveštenika, monahinja. Bili su tu i predsednik Skupštine Srbije i v.d.
predesednika republike Dragan Maršićanin, lider DSS-a Vojislav Koštunica, sada
je već izvesno, mandatar buduće srpke vlade, kao i profesor dr Radoš Ljušić,
prema nekim kombinacijama, budući ministar prosvete. Gost iz Crne Gore Zoran
Žižić takođe je prisustvovao liturgiji, kao i načelnik generalštaba Vojske SCG
general Branko Krga. I Aleksandar Drugi.
Predstavnici odlazeće vlade i
lideri ostalih stranaka nisu došli na liturgiju.
Građani su pristizali iz svih
krajeva Srbije, ali i Crne Gore i Republike Srpske. Grupa Srba doputovala je čak
i iz daleke Australije, bilo je poklonika Vožda i iz drugih prekomorskih
zemalja.
Ogromni video-bim donet je iz
Austrije specijalno za ovu priliku. Na ogropmnom šleperu. Na bimu je mogao da se
prati tok proslave.
Niz put, prodavci su nudili
licitarska srca, žele bombone, Voždovu glavu u gipsu, srpske oficirske kape iz
Prvog svetskog rata, drvene jatagane i buzdovane.
U bifeu «Vožd», kod Vula, narod
pije vruću rakiju, a ugostitelj preko puta je, naravno, razvio ogromni šator,
srpski tradicionalni montažni hram, jednako poželjan za velika slavlja, svadbe,
ispraćaje. Često i za sahrane.
Na video-bimu emituju se kadrovi
sa lliturgije. Majka i ćerka iz Smederevske Palanke traže mobilnim telefonom
supruga i brata, koji su se izgubili u gužvi. Oko 10 časova, gužva već poprima
ozbilje razmere.
Mladići uz vinjak kažu da posle
200 godina Srbija nema svoj ustav, ne zna gde su joj granice. «Da nam je bolje,
ovde bi bilo milion ljudi, a ne desetak hiljada», procenjuje suvonjavi momak sa
crnom kapom. Nedostaje mu Gazimestan?
«Taman posla, mrzeo sam Slobu.
Srbija je u stvari, u ofsajdu», rezigniran je student iz Beograda.
Dok prilazi Podgoričanin Mileta
Pavićević, mladići trljaju oči: tek su popili prvi vinjak, dobro su i
doručkovali, kakva su to priviđenja, na slavni praznik? Zar im to prilazi lično
Čiča? Podgoričanin Mileta Pavićević zaista je dvojnik Draže Mihailovića,
komandanta kraljeve vojske u otadžbini. Ovom srpskom čiči iz Crne Gore Matija
Bećković jednom prilikom je rekao:»Više ličiš na Čiču, nego Čiča sam na sebe».
Podgorički čiča je u Dražinoj
ratnoj uniformi. Poslednje dve decenije sve daje za srpstvo, voleo bi, iznad
svega, da liči i na Radovana Karadžića, nada se da će u Crnoj Gori na sledećem
popisu biti bar 70 odsto Srba i da će, konačno, Srbija vaskrsnuti, i okupiti oko
sebe i RS, CG i dijasporu. Kosovo se podrazumeva.
Čiča je razočaran ideološkim
pejzažem aranđelovačkih kafana. Nije video mnogo Voždovih portreta u kafanama,
razočarao se kada je video jedan Titov portret u obližnjoj krčmi. «Čiča je
intervesnisao, skinuo sam plakat». Mileta Čiča Prodanović daje svoju
vizit-kartu, za moguće kontakte. Ovaj sofisticirani čiča s mobilnim telefonom,
slika se sa građanima, nudi intervuje...
Samostalni ugoistitelj iz
Aranđelovca Trifunov Miladin žali što nema više ljudi, smatra da ništa,
nažalost, nismo naučili od Vožda. Ugostitelj je razočaran srpskim liderima.
«Pogledajte ovaj mučni narod. Izgleda da naši političari nisu baš pratili
Karađorđevu ustaničku karijeru».
radnici na velikoj bini, gde
treba da se izvede spektakularna predstava «Skela», do poslednjeg minuta sređuju
scenografiju. Agenti tajne službe sve vreme pregledaju binu za zvanice.
Stariji gospodin, koji je od 1964
do 1968. godine služio na Brionima, kaže da ovakvo obezbeđenje nije video ni u
to doba. I pripadnici Žandarmerije formirali su svoj špalir. Drugi gospodin,
opet, ima drugo mišljenje:»Šta hoćete, kada ih nema, kukate. Sada, kada ih ima,
možda i previše, opet ne valja». Čovek hoće da kaže da nam je u principu, teško
udovoljiti.
Posle završene liturgije,
patrijarh, prestolonaslednik, Koštunica, Krga u pratnji generala, spustili su se
u Marićevića jarugu, uz gromke povike:»Hoćemo kralja, hoćemo kralja». Jedni su
pozdravljali Koštunicu, drugi su vikali:»Nećemo Dačića». Čulo se sa brda i:
»Vojo, Vojo», «Vuče, Vuče».
Vuk Drašković je, međutim, imao
važnija posla, sednicu Glavnog odbora stranke u Beogradu. Da li će Vuk želeti
Dačića? Nije bilo ni Borisa Tadića.
Na ovom svetom mestu naše
istorije, patrijarh je odžao pomen izginulim Karađorđevim junacima, a brojne
delegacije među kojima i potomci francuskih ratnika iz Prvog svetskog rata,
položili su vence na spomen obeležje.
Zadužbinsko društvo «prvi srpski
ustanak» po deveti put je na ovom mestu dodelilo veliko priznanje «odzivi Filipu
Višnjiću» ovogodišnjem laureatu Rajku Petrov Nogu, koji je u kraćoj besedi,
između ostalog istakao: »Savremene planetarne dahije i ove naše lokalne poturice
u postdejstonskoj i postmodernoj reviziji ali i proizvodnji istorije ničim se
drugim ne bave do sječom knezova: jednog kneza prevarit možete, jednog posjeć, a
dva će uteći. Tu dvojicu što su utekli, narod je prepoznao i svojijem krilom
zakrilio. Kada bi danas na Sretenje gospodnje, 200 godina od dana kada je ovdje
začeta sloboda, karađorđe Petrović po drugi put u Marićevića jarugu banuo, mnogi
bi se zvaničnici kojekude razbežali».
Pažljivo smo posmatrali lice
Koštunice dok je govorio Nogo. Budući premijer se zaovoljno nasmejao.
Kod spomen-škole «Prvi srpsi
ustanak», pretvorenom u štab organizacije proslave, zvanice su čekale da se
otkrije minumentalni spomenik Vožda islesanom u venčačkom kamenu. Crni Đorđe u
belom mermeru.
Ceremonija je kasnila, jer je
predsednik opštine Aranđelovac Radmilo Milošević bio u društvu lidera DSS-a,
inače, svog partijskog predsednika u jaruzi. Maršićanin je bio ljut, pitao gde
je dosad, ali, pošto je naišao Koštunica, v.d. predsednika Srbije je pročitao
govor, pred zvanicama, među kojima su bili i tek pristigli odlazeći premijer
Srbije i predsednik organizacionog odbora proslave Zoran Živković, zatim, njegov
zamenik Žarko Korać, kao i gotovo svi ministri: Dušan Mihajlović, Božidar Đelić,
Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, Slobodan Milosavljević, Gordana Matković, Gašo
Knežević...Bili su tu i šef dipolomatije SCG Goran Svilanović, beogradski
nadbiskup Stanislav Hočevar, beogradski muftija nije bio ni pozvan. Matija
Bećković, Dušan Kovačević, Slobodan Rakitić, predsednik ustavnog suda Srbije
Slobodan Vučetić, predsednik Narodne banke Srbije Kori Udovički, šetali su se
takođe kroz špalir.
Predsednik Srbije i Crne Gore
Svetozar Marović takođe nije došao, što je sa zadovoljstvom i ne bez ironičnog
osmeha, primetio Zoran Žižić. Ni Čedomir Jovanović nije došao.
Predsednik Skupštine Srbije
Dragan Maršićanin izjavio je da su na današnji dan, 1804. godine, započeti
istorijski događaji, i procesi koji su predordedili celokupni tok naše povesti u
naredna dva veka. na ovom mestu, na kome smo se danas okupili, pre 200 goidna,
slila se, u jednom smeru, i pokrenula celokupna narodna volja za osptankom,
volja za novim životom i stvaranjem, volja za kulturnim i socijalnim napretkom.
«Ovde su naši preci čuli i
primili istorijski imperativ; srpska država se ima osloboditi, obnoviti, i
izmeniti. taj nalog ustanici su primili kao da dolazi iz srca nebeske Srbije, od
večno živih predaka Svetoga Sve, svetoga Simeona, i svetog kneza Lazara, a ne
samo iz njihove tadašnje životne teskobe i prirodnih, ovoizemljaksih, ljiudskih
interesa».
Maršićanin je takođe rekao da je
slepi pesnik Filip Višnjić jasno video da samo nebo traži da se veliki cilj
neodložno ima ostvariti. Odatle su Srbi tada znali da svoju novu državu ne
stvaraju ni iz čega, i ni na čemu, već da je obnavljaju.
V.d. predsdnik Srbije istakao je
da je duboko hrišćanskom etikom, oplemenjenom, a epskom pesmom zapečaćeno
pamčenje, a ne samo teror zavojevača.
«To je bila presudna energija
koja je pokrenula Ustanak. U svoje pamćenje, u svest o slavnoj prošlosti,
ustanici su se uzdali jednako koliko u svoju odlučnost, snagu, hrabrost i
spremnsot na žrtvovanje u sadašnjosti», poručio je Maršićanin, koji je otkrio
spomenik Voždu.
Prestolnaslednik Aleksandar
Drugi, počasni domaćin velike proslave, reekao je okupljenim građanima da je
ovde temelj Srbije, srce Šumadije. Ovde je podignuta jedna od najslavnijih
zastava u svojoj istoriji. na toj zastavi su napisane reči sloboda, istina,
pravda, Srbija. nekada smo taj barjak spuštali na pola koplja, nekada bi smo ga
krili, ali ga nikada nismo spuštali iz ruku nitz zaboravljali šta je na njemu
napoisano.
Aleksandar je rekao da su na ovom
mestu, gde je pre dva veka raja postala narod, a pašaluk država.
Prestolnaslednik je rekao da je
vreme da srbija vaskrsne na istim idealima. Moderna, demokarstkla Srbija koija
će biti na dobrobit svih svojih građšana, čiji je zadatak da vratimo svojoj
zemlji mewto kojoj joj pripada.
«Moj predak Karađorđe bio je otac
i spasilac Srbije, moj pradeda Petar Prvi oslobodilac, moj deda Aleksandar Prvi
ujedinitelj, moj otac bio je mladi kralj koji je voleo svoju zemlju. Ja želim da
budem pomiritelj i zastupnik demokratije», istakao je Aleksandar, kome su iz
Crne Gore dodeljene gusle, rakija i suve smokve.
Posle orkivanja spomenika,
zavnice, među kojima je bio i diplomatski kor, a među njima i američki ambasador
Viljem Mongomeri, odgledali su muzičko-scensku predstavu «Skela», koja je bila
zaista spektakularna, kako po broju dramskih umetnika tako i «specijalnim
efektima» - vatra, dimne bombe, pucnjava Vojske sa okolnih brda.
Miroljub Labus, lider G17 plus
nam je rekao kratko da će vlada Srbije biti formirana za desetak dana. Visoki
funkcioner SPS-a Zoran Anđelković Baki zadovoljno se smeškao pored savršeno
ozbiljnog Žarka Koraća.
Koštunica nije gledao predstavu.
Prema tretmanu na RTS-u, on je već viđen u fotelji predsednika vlade Srbije.
