IZBEGNUT
SKANDAL
Prof. dr Dragan Domazet konacno odustao od razbijanja Instituta
"Vinca", ali ce morati da odgovori na mnoga pitanja
MINISTAR MORA DA KAZE KOME JE ISPLACENO 2,8 MILIONA EVRA
ZA IZRADU SOFTVERA
@ Prof. dr Vladimir AJDACIC
Pre nepune dve godine nad Institutom "Vinca" nadvio se crni oblak, velika
opasnost u vidu prof. dr Dragana Domazeta, celnika Ministarstva za nauku,
tehnologiju i razvoj (MNTR).Dr Domazet, sadasnji ministar u odlasku, pokusao je
na "Vinci" da isproba svoje ideje o vladanju naucnim institucijama. Pri tom se
razbacivao obecanjima kao da se mi ne nalazimo u zemlji Srbiji, nego da smo u
SAD ili u Japanu, da nemamo najnizu stopu ulaganja u nauci u Evropi, vec
dvadeset ili vise puta vecu! Tako smo imali prilike da se od njega dosta
naslusamo o naucno-tehnoloskim parkovima, inovacionim i inkubacionim centrima, a
jos vise o nauci bez osnovnih
istrazivanja!
Da se nesto tako moglo
ocekivati jos pre ministrovog "drzavnog udara" na "Vincu" (izvedenog sredinom
jula prosle godine), videlo se nekoliko meseci ranije na sastanku Udruzenja
fizicara. Tada je jedan od nasih najuglednijih naucnika, radijacioni hemicar
poznat sirom sveta, prof. dr Ivan Draganic upitao ministra Domazeta da li se on
pri izboru tema i odredjivanju finansijskih sredstava konsultovao sa
odgovarajucim naucnim telima. Na to mu je ministar s vrata odgovorio da je sa
samoupravljanjem svrseno i da on i njegov tim resavaju sami te stvari. Dok se
Domazet hvatao za kvaku, prof. Draganic mu je spontano dobacio: "To je tragedija
za nauku u Srbiji". Ministar je zastao, okrenuo se i zacudjeno pogledao
Draganica, koji je zavrsio svoju misao: "To je tragedija i za zemlju Srbiju".
Da je jos malo potrajala vladavina
Domazeta u nauci, ne sumnjam da bi se Draganiceve reci obistinile. Nije bio u
pitanju jedan institut i njegova transformacija - vec nesto mnogo ozbiljnije.
Tek sada kada se u Francuskoj i Italiji naucnici dizu protiv mera svojih vlada i
strajkuju kao sto cine saradnici "Vince", vidi se da je to svetska pojava,
nesumnjivo povezana sa americkom politikom globalizacije. Svi bismo mi trebalo
da duvamo u isti cabar, dok oni razvijaju tehniku za kolonizaciju Marsa i "rat
zvezda". Kao sto Rusiju sa svih strana sve vise okruzuju svojim vojnim bazama,
na slican nacin stezu obruc i oko nasih i tudjih mozgova, tj. misli i sloboda na
sopstveni izbor puta u buducnost. Zato nije cudno da su se na prvom udaru
"transformacije" u drugim zemljama nasli obrazovanje i nauka. G. Domazet je svoj
zadatak samo pokusao da ispostuje, ali u tome nije
uspeo.
Morao je da "abdicira"! "Vinca"
ga je spustila na kolena! Na konferenciji za novinare, 6. februara, on se
oprostio od transformacije Instituta, to ce reci od svojih nada da ce u sledecoj
Vladi Srbije moci da sedi u istoj fotelji iz koje je svojim ministrovanjem mogao
da navede prof. Draganica da njegove postupke premeri navedenim recima o
tragediji nase nauke i zemlje. Evo sta je ministar u odlasku rekao novinarima.
Da ministarstvo na taj nacin "zeli da doprinese razumnom i mirnom razresenju
nepotrebno ispolitizovane situacije nastale povodom planirane transformacije
Instituta".
Ni na samom kraju prof.
Domazet nije mogao da se uzdrzi da izrekne jednu krupnu neistinu. U akciji za
sprecavanje razbijanja "Vince" ucestvovali su ljudi svih politickih
opredeljenja. Oni su bez ikakve politizacije branili jednu naucnu instituciju od
unistenja i borili se za postovanje osnovnih demokratskih nacela - prava na
slobodno misljenje i delanje po zakonu. U tome je ucestvovalo i 142 potpisnika
peticije iz 13 zemalja sirom sveta: akademici, profesori univerziteta, doktori
nauka, tehnicari i drugi. Evo sta dr Jasmina Vujic, nekadasnji saradnik "Vince",
a sadasnji profesor na prestiznom Berkli univerzitetu u SAD, u reakciji na
poslednju vest iz Srbije pise:
"Ministar
Domazet je konacno doneo pravilnu odluku, ali ne zahvaljujuci, kako on kaze:
'zelji da se doprinese razumnom i mirnom razresenju', jer da mu je to bila
zelja, ne bi vrsio strahoviti pritisak na zaposlene u Institutu da prihvate v.d.
direktora koji nije izabran u skladu sa Statutom Instituta, da se sloze sa
nerazumnim cepanjem Instituta na delove, prema jos neusvojenom zakonu o
naucno-istrazivackom radu i nedonetoj strategiji naucnog razvoja, on ne bi u
medijima blatio Naucno vece i zaposlene u Institutu, zakazivao tajne sastanke
krnjeg Upravnog odbora u vreme praznika, sto sigurno ne dolikuje jednom
kompetentnom ministru.
Ova njegova
odluka je doneta, jer je shvatio da nema podrsku u Vladi Srbije (u odlasku) koja
je trebalo da potvrdi cepanje Instituta i produzavanje mandata v.d. direktora,
kao i zbog odlucnog stava kolega iz 'Vince' i podrske koju su oni dobili sirom
sveta.
Zelim da istaknem da i pored
pritisaka, ucena, pretnji, zakulisnih radnji, obecanja i slicnog, kolege iz
'Vince' su pokazale jedinstvo u stavu da nece dozvoliti da se nas najveci
nacionalni Institut unisti, podneli su krivicne prijave protiv ministra i v.d.
direktora i od 22. januara krenuli u
strajk."
Iako u strajku, oni su
nastavili sa redovnim naucnim i drugim aktivnostima. Tako su pre nekoliko dana
dosli su do zaprepascujuceg nalaza analizirajuci izvestaj o radu Ministarstva za
nauku, tehnologiju i razvoj u 2003. (Ovaj Izvestaj moze se naci na Internet
sajtu MNTR).
Ima mnogo stvari u
pomenutom izvestaju koje zahtevaju ozbiljno razmatranje, ali jedna je
zapanjujuca! Na 23. strani izvestaja u podgrupi oznacenoj sa 423: Usluge po
ugovoru, u stavci 423211, navedena je suma koju je MNTR u prosloj godini
utrosilo za usluge za izradu softvera. Ona iznosi neverovatnih 192.915.578,57
dinara, tj. 2.799.151,74 evra. Znaci, MNTR je u toku 2003. godine platilo nekome
(ili nekima) 2,8 miliona evra za izradu
softvera!
U vezi sa tim neminovno se
namecu sledeca pitanja: 1) kakve su to usluge za koje je MNTR platilo tako
veliku sumu, 2) ko je dobio taj fenomenalno placeni posao, 3) koliko je ljudi na
tom poslu radilo, 4) da li je neka ekspertska grupa analizirala ugovor(e)
sklopljen(e) izmedju izvrsioca(laca) usluga i MNTR i 5) da li je MNTR raspisalo
javni konkurs za pruzanje navedenih usluga, tj. da li je neko drugi pod daleko
povoljnijim uslovima mogao da obavi taj posao.
Posto se radi o milionima evra
utrosenim u toku jedne godine samo za izradu softvera za MNTR, pogledajmo kako
se ta suma od 2,8 miliona evra poredi sa nekim davanjima koja se srecu u radu
Instituta "Vinca". Kada bi u "Vinci" postojalo 600 naucnih savetnika, zbir
njihovih godisnjih plata bio bi manji od gornje sume! Ili, koliko je ona velika,
govori i cinjenica da je MNTR za sve naucne projekte u "Vinci", institutu u kome
je zaposleno 750 ljudi, u protekloj 2003. dalo 259 miliona dinara, dok je za
usluge za izradu softvera potrosilo 193 miliona! Da ne navodimo koliko bi
siromasnih ljudi u Srbiji moglo da zivi godinu dana od moguce ustede na toj
sumi, ili kako se trosak jednog prosecnog doma zdravlja u Srbiji iz prosle
godine poredi sa navedenih 193 miliona dinara, tj. sa 2,8 miliona
evra.
Ovaj nalaz je izazvao dodatno
uznemirenje zaposlenih u Institutu "Vinca" koji su se vec danima nalazili u
generalnom strajku zbog pretece transformacije, tj. razbijanja Instituta na vise
delova. To se desilo u trenutku kada je prof. Domazet najavljivao smanjenje
ulaganja MNTR u osnovna istrazivanja za 10 odsto u ovoj 2004. godini, pricajuci
pri tom bajke na svoju omiljenu temu o "racionalizaciji". Navedimo samo da je
mesecna plata prof. dr Dragoslava Petrovica, koga je ministar krseci Statut
Instituta postavio za v.d. direktora, 100.000 dinara, da mu MNTR placa stan u
Beogradu, da mu Institut obezbedjuje automobil sa soferom i da, pride tome,
prof. Petrovic prima deo svoje plate na Univerzitetu u Novom Sadu. To se zove
"Domazetova racionalizacija"!
Dosadasnja
pretraga u vezi usluga za izradu softvera otkrila je da je MNTR u 2003.
isplatilo Inovacionom centru Masinskog fakulteta u Nisu (na kome prof. Domazet
predaje) oko 37.000 evra i da je na tom poslu radilo 17 ljudi. Ostaje pitanje
gde se denuo ostatak para do 2,8 miliona evra? Svakome ko je pismen i koji po
Vuku cita onako kako je napisano, a napisano je: "Usluge za izradu softvera",
jasno je da se pod tom rubrikom ne moze naci placanje licenci za vec napravljene
komercijalne softvere, jer oni predstavljaju robu koja se
kupuje.
Pa cak i kada bi to bilo u
pitanju, opet bi bilo nemoguce da MNTR na komercijalne softvere potrosi 2,763
miliona evra! Pogotovu sto su tokom posete premijera dr Zorana Djindjica SAD i
"Microsoft Corporation" avgusta 2001. sa Bilom Gejtsom ostvareni veoma povoljni
uslovi za nabavku softvera. Ugovor o strateskom partnerstvu sa ovom cuvenom
korporacijom 5. decembra iste godine potpisao je u Pragu u ime Vlade Srbije
upravo ministar Dragan Domazet. On je tada izjavio da ce nase obrazovne
institucije, biblioteke i bolnice dobiti 50.000 licenci za softver, kao i to da
ce pod povoljnim uslovima i s rokom placanja od tri godine "Microsoft Corp."
nama prodati 30.000 licenci za kompjuterske stone racunare.
I, gle sad - odose milioni evra! Sa
kolikom su greskom znalci iz "Vince" mogli da procene izdatak za Majkrosoftove
licence - ja ne mogu da sudim, jer nisam strucnjak u toj oblasti. Kao gornju
cifru oni pominju 300.000 evra. Ako je ona tacna, onda bi u tajne ovog
potencijalno "masnog kolaca" morali da zavire eksperti nekih drugih struka. No,
pre toga treba cuti sta na sve ovo imaju da kazu ministar Domazet i MNTR Srbije.
Buduci da se rastanak sa prof.
Domazetom primakao, bar kada je u pitanju njegovo upravljanje naukom u Srbiji,
posteno je reci nesto o tome sta je on dobro ucinio za vreme svog
mandata.
Za bavljenje naukom, posebno za
rukovodjenje njom, potrebni su: znanje, predanost nauci i moralnost. Bez njih ne
bih savetovao nikome da bude ministar nauke ili direktor neke naucne
institucije. Upravo zato, na kraju zelim da iznesem argumente za svoje misljenje
zasto je doslo do nuznog "pada" prof. Dragana Domazeta i njegovog miljenika
prof. Dragoslava Petrovica na "bojnom polju
Vinca".
Navescu samo nekoliko primera
kapitalnog neznanja pomenutih profesora kojima su se oni predstavili u toku samo
30 dana unazad. U "Politici" od 6. februara (strana A9) citamo da je Domazet na
konferenciji za stampu, odrzanoj dan ranije, kazao da se elaborat o
transformaciji "Vince" nalazi na Internet sajtu, ali da ministarstvo ne zna
imena clanova ekspertske grupe koji su izradili taj elaborat(!).Zaista
zaprepascujuce! Da to izjavi covek koji je do juce govorio da je taj elaborat
delo grupe od 40 vrhunskih naucnika, a on i njegovo ministarstvo ne znaju
nijednog od njih! Takodje je izjavio da nijedan zaposleni u "Vinci" nije video
eaborat o transformaciji! Verovatno, misli da naucnici-Vincanci zive u mladjem
neolitu (vremenu vincanske kulture) i da ne koriste kompjuter, kao prof.
etrovic, koji je po dolasku u "Vincu" trazio da mu kompjuter iznesu iz
direktorske sobe.
Ali, ipak, biser nad
biserima se cuo na konferenciji za novinare 19. januara, kada su prof. Domazet i
saradnici objasnjavali sta ce se desavati u prvoj fazi transformacije "Vince". U
toku konferencije jedan od novinara obratio se profesorima Domazetu i Petrovicu
s pitanjem sta je to bekerel. Upitani su se zgledali u cudu, da bi napokon
Petrovic rekao da oni u "Vinci" ne koriste tu jedinicu, vec neke druge! Redovni
profesor fizike Novosadskog univerziteta ne zna osnovnu jedinicu za merenje
radioaktivnosti - bekerel (jedan radioaktivni raspad u sekundi)! Znaci, on nema
pojma o radioaktivnosti, a usudjuje se da sedne na stolicu direktora "Vince"!
Mozete samo zamisliti sta bi on sve mogao da uradi u svojoj "plodnoj vincanskoj
karijeri" kada bi mu neko produzio mandat.
PRINUDNI
UPRAVNIK -
NOVA MERNA JEDINICA
Posle dve
godine maltretiranja i gubitka vremena od bavljenja naukom na borbu sa
"transformatorima", nebo nad "Vincom" se razvedrilo. Sada po njoj kruzi
sala o novim jedinicama. To su: 1 Pu i 1 Do. Jedan Pu, ili jedan prinudni
upravnik, je raspad (dezintegracija) jednog naucnog instituta. Veca
jedinica je 1 Do, tj. jedan Domazet. 1.000 Pu jednako je 1 Do, sto znaci
da 1 Do predstavlja dezintegraciju 1.000 naucnih instituta. Ne znam da li
ih Srbija toliko ima, ali slutim da bi ministar u odlasku prof. dr Dragan
Domazet mogao da ih sve rasturi kada bi mu se za to dalo dovoljno vremena.
Srecom, u tome smo ga sprecili.
|
FAVORITI
NEVIDLJIVI ZA JAVNOST
Koliko je tesko prihvatao
tudje ideje u drugim oblastima, kada se radilo o kompjuterima i njihovoj
primeni, pokazivao je veliku zainteresovanost. Tako je MNTR ucinilo
izuzetan pomak u odnosu na druga ministarstva u Srbiji u pogledu iznosenja
u javnost svojih delanja. To se pokazalo veoma korisnim kod predstavljanja
naucnih projekata i pracenja njihove realizacije. Svako ko zeli moze da
nadje svoj, kao i projekte drugih naucnika na Internet sajtu MNTR. Za
pocetak to je dobro, ali nije dovoljno. Svi pojedinci, grupe, laboratorije
i institucije koje finansira MNTR morali bi na njegovom sajtu da imaju
svoju "naucnu biografiju" (oblast aktivnosti, postignuca u nauci, naucne
reference, citiranost, polja u kojima mogu saradjivati sa drugima,
privredom, na primer, itd.). U tom pravcu najdalje je otisao Institut
"Vinca", te svako ko zeli da ga kritikuje (ili mozda da ga hvali) trebalo
bi da pogleda "Vincin" sajt na Internetu (www.vin.bg.ac.yu). Nazalost, ministar
Domazet to nije cinio. On je "Vincu" prikazivao u najgorem svetlu, dok su
njegovi favoriti s kojima je "Vincu" na proizvoljan nacin poredio - bili
nevidljivi za
javnost.
|
|
