| Tužiteljka muti vodu u Srbiji | |
| 21.02.2004. Miša Gleni Svaki put kada se približimo Karadžiću, što se dosad desilo nekoliko puta, Karla del Ponte upropasti celu operaciju jer počne da skače i viče: `Vidim ga! Vidim ga`, pre nego što smo mi spremni da napadnemo Glavni tužilac Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji Karla del Ponte nedavno je izjavila da je Beograd postao sigurno utočište za haške optuženike. Čak se i Radovan Karadžić, bivši lider bosanskih Srba, nalazi u Beogradu, kaže gospođa. Međutim nije ponudila nikakve dokaze koji bi potkrepili ove dramatične tvrdnje. Izjava je došla u vrlo nezgodno vreme, kada srpski političari takozvanog demokratskog bloka uporno pokušavaju da oforme manjinsku vladu koja bi državu spasla od ponovnih izbora. Novi izbori samo bi još više učvrstili tvrdu liniju srpskih nacionalista, Radikalnu stranku, koja je već sada najveća partija u parlamentu, posvećena teritorijalnoj ekspanziji. Vlasti u Beogradu su ogorčene izjavom Del Ponteove. Od preuzimanja vlasti u oktobru 2000 godine, posle velikih narodnih protesta, vlada predvođena Demokratskom strankom izručila je nekoliko ključnih haških optuženika - među njima i Slobodana Miloševića. I svaki put kada Del Ponteova optuži Beograd da ne sarađuje dovoljno, vlada upozorava da to samo potpomaže dalje oživljavanje radikala, čiji je zloglasni lider Vojislav Šešelj takođe u Hagu. Rezultat popularnosti radikala uglavnom leži u nedostatku vidljivog ekonomskog prosperiteta. Ali, akcije Del Ponteove učvršćuju drugo veoma rašireno verovanje u narodu: Srbija je izdvojena radi kažnjeničkog tretmana međunarodne zajednice. Ovo je još jedan od strahova na kojima radikali grade zavidan kapital među biračima. Jedan zapadni obaveštajni oficir nedavno mi je priznao da hvatanje Karadžića podseća na `lov na jelena`: vv - Svaki put kada mu se približimo, što se dosad desilo nekoliko puta, Karla del Ponte upropasti celu operaciju jer počne da skače i viče: `Vidim ga! Vidim ga`, pre nego što smo mi spremni da napadnemo. Del Ponteova je nekoliko puta isticala da se ona ne meša u politiku jer je njen posao isključivo pravnički. To je pošteno. Ali, da ona nije svesna da svaki put kada iznese takve nepotkrepljene tvrdnje u javnosti i da one imaju velikog političkog uticaja na prostorima bivše Jugoslavije, toliko je naivno da se može smatrati neodgovornošću. Ona bi sebi trebalo da postavi sledeće pitanje: `Da li me moje izjave u javnosti o Karadžiću približavaju konačnom cilju da ga vidim u Hagu?` Ili da li će to radikali moći da iskoriste za svoj cilj da uđu u vladu? Ako je ovo drugo verovatnije od ovog prvog - a mislim da jeste - onda se potencijalno javlja veliki problem u regionu, ali i za međunarodnu zajednicu. Trenutna politička nestabilnost u Srbiji dešava se u vreme kad UN očajnički pokušavaju da održe u životu razgovore koji će dovesti do rešenja za osetljivo pitanje statusa Kosova - da li će postati nezavisno ili će ostati deo Srbije. Ako se političko raspoloženje u Beogradu promeni ili ako radikali uđu u vladu, onda se UN i međunarodna zajednica mogu pozdraviti sa bilo kakvim oblikom progresa na Kosovu. To nipošto nije perspektiva koju priželjkuju UN administracija i Kfor, posebno što kosovski Albanci postaju frustrirani zbog nedostatka progresa i, u odsustvu srpskih vlasti, fokusiraju svoje nezadovoljstvo na međunarodnu administraciju u pokrajini. Ako bi u Srbiji došlo do zaokreta udesno, to bi dodatno opteretilo ionako neizvesne pregovore s Evropskom zajednicom o modernizaciji države i uključivanja u evropske integracije. Ono što nikome ne treba u ovom momentu je rastrzana, nestabilna Srbija i nestrpljivo Kosovo. Ova dva elementa zajedno stvorila bi nestalno jedinjenje. Nema sumnje da demokratski i reformama okrenuti političari u Srbiji mogu pomoći svojoj zemlji ako prekinu neprikladne prepirke koje karakterišu njihove žalosne pokušaje u proteklih nekoliko nedelja da formiraju vladu. Ali, ovo je takođe i vreme kad bi svi faktori u međunarodnoj zajednici trebalo da se postave ohrabrujuće prema Beogradu, kako bi se osiguralo da Srbija ostane na putu reformi i demokratije, i da nastavi saradnju s međunarodnim institucijama, pre svega s Haškim tribunalom. Britanija i SAD izrazile su zabrinutost Del Ponteovoj i njenim saradnicima zbog njenih istupa u javnosti. Vašington i London su i najviše insistirali na predaji haških optuženika iz Srbije, Hrvatske i ostalih država bivše Jugoslavije. Sada se pojavljuju indicije da je i EU duboko zabrinuta zbog uticaja koji Del Ponteova i njeno neodgovorno ponašanje mogu imati na regionalnu stabilnost. Ovo nije poziv glavnom tužiocu da podnese ostavku, niti želim da dovedem u pitanje rad Haškog tribunala. Ali jeste urgentan apel na Del Ponteovu da razmotri svoj način rada i uticaj koji to ima na jugoistočnu Evropu. |
Title: Message
