Pozdrav nasoj delegaciji: „Dobrodosli na nezavisno Kosovo. Vase pasose, molim!“
| 12 odsto uvezene robe
iz Srbije Od kada je Srbija proterana sa Kosova, na ovom delu njene teritorije ne radi gotovo nijedan proizvodni i industrijski kapa- citet. Celokupan ekonomski zivot zasniva se na trgovini i uvozu strane robe. Tokom prosle godine najveci deo uvezenih proizvoda na Kosovo je stigao iz Makedonije - 27 odsto, iz Turske - 13, iz Srbije - 12, Albanije - 9, Crne Gore - 8, i ostalo iz drugih zemalja. |
Kada, najverovatnije tokom marta (februarski
termin za nastavak srpsko-albanskog dijaloga je propao), zvanicni predstavnici
Srbije krenu na Kosovo, s one strane, sada administrativne granice, docekace ih
carinik Kosova i na albanskom izgovoriti: „Dobrodosli na nezavisno Kosovo! Vase
pasose, molim!“
Onaj ko ne bude imao vazecu putnu ispravu, nece moci, bez
obzira sto ce se raditi o drzavnoj delegaciji, da udje na teritoriju jos uvek,
bar po Rezoluciji 1244 SB UN i nasem Ustavu, sastavnog dela Srbije. Nece, jer
pocetkom marta ove godine (Holkeri je vec dao zeleno svetlo) Skupstina Kosova
treba da usvoji zakon o carini, po kome Kosovo postaje samostalna carinska zona,
a njeni carinici imace pravo i obavezu da samostalno regulisu protok i robe i
putnika na svojoj teritoriji.
Najmanje je vazno da li su to „mala“ ili
„velika“ vrata, tek - medjunarodna uprava kosovskim Albancima daje jos jedno
obelezje drzavnosti i nezavisnosti od Srbije.
Tesko da ce bilo kakva
diplomatska akcija Srbije i Crne Gore uspeti da spreci carinsko osamostaljivanje
i postavljanje neprelaznih rampi izmedju Srbije i Kosova, jer je citava
operacija, kako NT saznaje, dogovorena na najvisem nivou - u UN, kada su nedavno
u Njujorku boravili Hari Holkeri i kosovski premijer Bajram Redzepi.
Iseljenje ili
geto
Naime, oni su se kod generalnog sekretara Kofiaj Anana
„izborili“ za jos jedno iskakanje iz Rezolucije 1244 SB UN i Ustavnih okvira za
Kosovo. To je, uostalom, svojom izjavom potvrdio i sam Anan, koji je doslovce
rekao:
- Sef UNMIK mogao bi se sloziti i sa nekim izmenama Ustavnih okvira
ukoliko budu izglasane dvotrecinskom vecinom u kosovskom parlamenu!
Kada
tokom marta Albanci zaposednu sve carinske i granicne prelaze prema Kosovu -
prvih ima 13 (cetiri sa Srbijom, dva sa Crnom Gorom, tri sa Makedonijom i cetiri
sa Albanijom) a drugih devet, prema svim pomenutim zemljama - kosmetski Srbi
koji su ostali da zive s one strane granice vise nece moci da odlaze u maticu.
Zapravo, moci ce ako priznaju Kosovo kao samostalnu drzavu i uzmu njen pasos.
Posto vecina nije spremna na tako nesto, ostaju im dve mogucnosti: da se isele
ili da ostanu u getu.
Koriste svadju u Srbiji
Holkeri se tim
problemom nije bavio, a Redzepi je bio kratak i rekao „da su neki standardi,
koji su nametnuti Kosovu, nedostizni“, pa Srbi ne bi trebalo da se nadaju
njihovom ispunjenju, vec, naprotiv, „moraju da se navikavaju na sve nezavisnije
Kosovo“.
Albanski mediji su javili da je u kosovskoj carini vec zaposleno 320
carinika, da ce imati siroka ovlascenja i biti „najistureniji branioci
nezavisnosti Kosova“. Jos isticu da je vazno sto je, uz blagoslov UNMIK, vec
potpisan sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Kosova i Albanije, i sto ce
kosovski carinici samo ove godine na svojim granicama „ubrati najmanje milijardu
evra“.
U Pristini, gde medju politicarima vlada prava euforija pred stupanje
na snagu zakona o carini, u svakoj prilici se istice da je to vazno i zbog toga
sto je Skupstina Kosova, jos prosle godine, donela zakon o spoljnoj trgovini
Kosova, po kome se Srbija i Crna Gora tretiraju kao strane zemlje.
Kosovski
albanski lideri pozuruju Holkerija i oko prenosenja ostalih nadleznosti na
kosovske institucije. Smatraju da je za njih najpogodiniji trenutak upravo sada,
kada se u u Beogradu srpski lideri svadjaju oko vlasti i kada im je Kosovo
najmanja briga.
M. Antic
