23. 2. 2004.
Opasne igre
Kude je taj Radovan?
Strancima nije do hapšenja optuženih za ratne zločine, jer bi tada izgubili najdelotvornije sredstvo za ucene i pritiske na političare iz RS, koji ne smeju da se suprotstave krojenju BiH, ne po našoj, već po njihovoj meri. Sva priča oko mreže podrške potrebna im je za vlastitu medijsku promociju, a liste koje prave trebalo bi da ovdašnjem neukom svetu i stranim poreskim obveznicima stvore virtuelni dojam da međunarodna zajednica u BiH intenzivno radi na “uklanjanju svih prepreka provedbi mirovnog sporazuma”
piše: Slobodan Vasković
Predstavnici međunarodne zajednice pojma nemaju gde
se nalazi Radovan Karadžić, a još manje znaju ko su lica koja bivšem predsedniku
Republike Srpske pomažu da već godinama uspešno izbegava potere koje se za njim
organizuju.
Jer, neverovatno je da u samo nekoliko dana predstavnici
međunarodne zajednice koji navodno aktivno učestvuju u hapšenju Karadžića, daju
potpuno oprečne izjave, koje svedoče da u tim krugovima vlada prava konfuzija.
Tako Karla del Ponte, glavni tužilac Haškog tribunala, izjavi nakon poslednje
velike blamaže SFOR-a na Palama, kada su vojnici multinacionalnih snaga upali u
kuće članova Karadžićeve porodice i njegovim unucima satima nisu dali da jedu ni
da se ogreju “zato što im nema dede”, da je Radovan izmakao sa Pala samo dva
sata pre nego što su u Pale upali vojnici SFOR-a.
Nakon toga komandant
SFOR-a Virdžila Peket sav ozaren objavi da se “steže omča oko Karadžićevog
vrata”, a generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Šefer – da se “lov nastavlja”, da
bi i jednom i drugom Karla del Ponte pljusnula vruću šamarčinu tvrdnjom da se
“Karadžić nalazi u Beogradu”.
Ko to kome...
Ako je verovati Del Ponteovoj, onda je jasno da Peket
ne govori istinu, a da Jap baca "šuplju", pa je zato preko potrebno da neka
vojska što pre pretrese stan glavnog tužioca zato što ona uvek zna gde je
Karadžić, pa se već može osnovano sumnjati da mu Del Ponteova lično dojavljuje
kada će krenuti koja akcija, a on, zahvaljujući tome, uspešno izmiče.
Ako je
pak verovati Peketu i Japu da znaju šta rade i da su svesni da SFOR nema mandat
da deluje u Beogradu, onda je jasno da Del Ponteova, samo da bi sebi dala na
značaju, daje skandalozne izjave koje imaju dalekosežne političke posledice.
Ako je verovati i jednima i drugima, onda je realno da se Karadžić sasvim
slobodno kreće i po RS i po Srbiji i Crnoj Gori i da niko i ne pokušava da ga
uhapsi.
Ako je verovati zdravom razumu, onda narečeni pojma nemaju o tome
šta pričaju.
To im ni najmanje ne smeta da iniciraju i podržavaju progone
svih onih koji ne odgovaraju njihovoj predodžbi o lojalnom (čitaj sluga) domaćem
političaru, čiji je jedini zadatak da bespogovorno izvršava ono što Glavni Gazda
(čitaj Kliford Bond) naredi, a Sluga Pokorni (čitaj Pedi Eešdaun) proglasi
najnovijim “demokratskim” dostignućem. Ako neko neće da sluša, onda je tu
Prljavi Hari (čitaj Virdžil Peket) da mu snagom multinacionalne vojničke misli
utuvi demokratiju u glavu.
Dovoljna je samo reč
Tako ovaj Orkestar za političke svadbe i sahrane sa
akcentom na sahrane, uz hor lokalnih sitnih dostavljača, žari i pali Bosnom i
Hercegovinom nemilosrdno sklanjajući sa političke scene sve one koji se samo
usude usprotiviti nekoj od njihovih zamisli o centralizaciji BiH.
Stvarnih
argumenata za svoje diktatorsko i necivilizovano ponašanje nemaju, ali su im
dovoljni i tračevi, insinuacije, olajavanja, laži ili bilo šta drugo za šta se
mogu uhvatiti kada žele nekome skinuti glavu.
Oni koji nam stalno trube o
ljudskim pravima, pravima naroda, pravima manjina, pravima dece, pravima
plavuša, pravima pušača, pravima neopušača... krše sve najosnovnije norme
ljudskih prava i uništavaju svaku slobodnu misao u ovoj zemlji. Posebno to
primenjuju nad Srbima i kao nekada komunistički moguli koji su one koji su im
bili smetnja proglašavali moralno nepodobnima, ovi komunisti SF generacije one
koji im smetaju proglašavaju Radovanovim pomagačima.
I pri tom ne daju ni
jedan jedini dokaz, pa da ih čovek tuži, ili da se bar pokuša odbraniti,
pravdajući to štićenjem izvora informacija.
Uostalom, ko sme od lokalaca da
im se usprotivi, posebno u situaciji kada se pomene Karadžić.
Nakon
poslednjih lista potpuno je jasno da strancima nije do Karadžića, već do naših
glava; da im je do rušenja Dejtona, koje oni nazivaju nadgradnjom; da im je do
centralizacije BiH, koju oni nazivaju demokratijom; da im je do uništenja RS,
koje krste putem u Evropu.
Njima nije do hapšenja optuženih za ratne zločine,
jer bi tada izgubili najdelotvornije sredstvo za ucene i pritiske na političare
iz RS, koji ne smeju da se suprotstave krojenju BiH, ne po našoj, već po
njihovoj meri. Sva priča oko mreže podrške potrebna im je za vlastitu medijsku
promociju, a liste koje prave trebalo bi da ovdašnjem neukom svetu i stranim
poreskim obveznicima stvore virtuelni dojam da međunarodna zajednica u BiH
intenzivno radi na “uklanjanju svih prepreka provedbi mirovnog sporazuma”.
Zamišljanje mreže
Suština priče je da oni u stvari pojma nemaju kako
izgleda ta čuvena mreža podrške, već na bazi raznoraznih dojava, podmetanja radi
lokalnih političkih obračuna i tračeva pokušavaju osmisliti kako izgleda ta
čuvena mreža podrške i locirati ljude koji su navodno veoma bitni čvorovi u
njoj.
Sudeći po njihovom ponašanju, nisu otišli dalje od pukih
naklapanja.
Da su stvarno sigurni da su lica koja su stavili na liste
pripadnici mreže podrške, onda bi to saznanje čuvali u tajnosti, intenzivno
pratili ta lica i njihove kontakte i tako pokušali doći do optuženih. Ako nije
tako, onda oni nastupaju sa neverovatno naivnom idejom da će uklanjanjem
navodnih Karadžićevih finansijera bivšeg predsednika RS naterati da se preda,
jer je ostao bez sredstava za život. Prema tom scenariju, Karadžić bi u
određenom trenutku sam došao do neke baze SFOR-a i rekao: “Gospodo, predajem se,
jer sam ostao bez prebijene pare, pa više ne mogu žedan i gladan da se
krijem.”
Neverovatan scenarij, ali sila Boga ne moli, i uprkos tome što pojma
nemaju ni o mreži, a ni o udici, strani faktor istrajava na svojoj priči.
Osveta
To potvrđuju i istupi portparola SFOR-a u slučajevima
“Tešić” i “Janković”. Dušan-Bato Tešić i Željko-Luna Janković bukvalno su
kidnapovani u Bijeljini, a javnosti je saopšteno da su oni sastavni deo mreže
podrške. Tešić je nakon mesec i nešto dana provedenih u zatvorima SFOR-a pušten
na slobodu, dok se Janković još uvek nalazi u zatvoru. I jedan i drugi nisu
imali pravo na advokata, niti su uhapšeni na osnovu bilo koje optužnice. (Toliko
o demokratiji.)
Ova dva slučaja donela su pravi zaokret u istupima
predstavnika za štampu multinacionalnih snaga u BiH. Zaokret toliko neverovatan,
da se odmah u startu posumnja u njihovu iskrenost.
Poznato je da je pravilo
da se od portparola SFOR-a tokom svih ovih godina kada je u pitanju bilo koja
njihova akcija, moglo izvući tek par reči – Žetva, traganje za optuženima,
Žetva, traganje za optuženima, Žetva..., da bi u slučaju “Tešić” i “Janković”
oni postali i te kako govorljivi i na sav glas trube kako su došli do “veoma
važnih informacija” koje će im poslužiti “za dalje razotkrivanje mreže”. Valjda
od ovih sugestivnih izjava nekima treba da se zaledi krv u žilama.
Ovakav
neverovatan obrt u nastupima SFOR-a potpuno je apsurdan, jer ako su došli do tih
i takvih bitnih informacija, zbog čega to onda oglašavaju na sva zvona? Valjda
bi trebalo da ćute kao zaliveni i rade svoj posao, odnosno da uz pomoć tih
informacija pokušaju otkriti one koji se kriju!
Biće da oni nisu otkrili
ništa, niti im je bilo šta kvalitetno rečeno, pa ovakvim izjavama žele po svaku
cenu opravdati svojne postupke, koji su ništa drugo do najobičnije kidnapovanje
građana RS.
Drugi razlog blagoglagoljivosti SFOR-a jeste pokušaj da se nađe
opravdanje za eventualne naredne kidnaperske akcije, tako što će građani RS,
kako oni smatraju, biti uvereni u tim slučajevima da SFOR deluje na bazi
podataka koje su dobili od Tešića i Jankovića.
Činjenica je i da SFOR
postupajući na ovaj način direktno dovodi u opasnost živote i Tešića i
Jankovića, jer ako mreža eventualno postoji i ako je čine kriminalci tako
velikog kalibra, kako to tvrde u međunarodnoj zajednici, onda ti neće prezati da
maknu sve one koji su ih doveli u opasnost. Biće da ni Tešić ni Janković nisu
rekli ništa što bi moglo poslužiti snagama SFOR-a (zato što ništa ne znaju ili
su pak prečvrsti za strane istražioce), pa im se strani vojnici svete na ovaj
način. U svakom drugom slučaju komandu SFOR-a čine lujke koje pojma nemaju ni o
čemu.
Tako smo ponovo na početku priče, što znači da će liste i dalje “sevat”
kada god se ukaže politička potreba za tim sredstvom pritiska i ucene, da će se
građani RS i BiH i dalje hapsiti bez ikakve optužnice i naloga, da će Karla del
Ponte i dalje ludovati, Jap de Hop Šefer i dalje loviti, Virdžil Peket stezati
omču, Glavni Gazda naređivati, Sluga Pokorni izvršavati, Sitni dostavljači
dostavljati...
Nema šta, prava demokratija.
Patriot: Da li su liste demokratsko sredstvo?
Magazin Patriot uputio je niz pitanja Klifordu Bondu, američkom ambasadoru u BiH, sa namerom da našim čitaocima predstavimo što realniju sliku nedavnih političkih događaja koji su za posledicu imali objavljivanje nove “crne” liste sa deset imena lica koja navodno pomažu optužene za ratne zločine. Iz Američke ambasade odgovoreno nam je da je gospodin Bond na putu i da on lično ne može odgovoriti na nas upit. Odgovore je uputila Informativna služba Ambasade SAD u BiH. Činjenica da nisu direktno odgovorili ni na jedno od postavljenih pitanja, ni u kom slučaju ne umanjuje značaj tih odgovora, ali i te kako govore o tome ko je ko u ovoj državi.
Poštovani gospodine Bond,
S obzirom na to da je
Vaša zemlja nedavno donela odluku kojom je još deset lica iz Republike Srpske,
optuženih da pomažu optužene za ratne zločine, stavljeno na spisak osoba kojima
je zabranjen ulazak u SAD, kao i sve novčane transakcije sa Vašom zemljom,
molimo Vas da nam odgovorite na sledeća pitanja:
1. Zašto vojnici SFOR-a, u
čijem sastavu su i američke snage, do sada nisu uhapsili sve osumnjičene za
ratne zločine, pa samim tim i Radovana Karadžića?
2. Da li je neko od
američkih zvaničnika koji su do sada službovali u BiH odgovarao zbog toga?
3.
Da li smatrate da su strane službe i SFOR nesposobni, jer nisu proveli ono što
im je mandat?
4. Da li je Ričard Holbruk, koji je sa Karadžićem, kako tvrde
mnogi, potpisao dokument kojim se bivšem predsedniku RS garantuje da se neće
pojaviti pred Haškim tribunalom, podneo bilo kakve konsekvence zbog tog
čina?
5. Do kada će SAD kažnjavati lica svih nacionalnosti iz BiH na osnovu
lažnih i neproverenih dojava i svedočenja da kažnjeni pomažu optužene za ratne
zločine? (Da nisu lažna, valjda bi do sada na osnovu njih ušli u trag Karadžiću
i ostalima?)
6. Da li u domen demokratije i vladavine prava spadaju i akcije
SFOR-a u kojima vojnici multinacionalnih snaga malodobnoj deci Sonje Karadžić,
kćerke Radovana Karadžića, nisu dozvolili da jedu, piju, i da se ogreju?
7.
Smatrate li da članove porodice Karadžić, njegovu suprugu, kćerku i sina, treba
zatvoriti, ili na bilo koji drugi način kazniti zato što su familija Radovana
Karadžića?
8. Da li u domen demokratije i vladavine prava spadaju i akcije
SFOR-a u kojima kidnapuju ljude na ulicama i mesecima ih bez postojanja bilo
kakve optužnice međunarodnog suda, ili domaćih sudova, drže u zatvorima, a da
uhapšeni nemaju pravo na advokata i odbranu?
9. Da li u domen demokratije i
vladavine prava spadaju akcije SFOR-a u kojima vojnici multinacionalnih snaga
ispred sebe kao živi štit isturaju policajce RS?
10. Da li ćete i kada
zatražiti od vlasti Federacije BiH da formiraju komisiju koja će istražiti
zločine počinjene nad Srbima u Sarajevu?
11. Kada ćete posetiti neko od
stratišta na kojima je stradao srpski narod u proteklom ratu?
Ambasada SAD – Svi koji su na listi imaju pravo da se žale
Sjedinjene Države su opredijeljene za potpunu implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma, što uključuje privođenje i procesuiranje svih optuženih za ratne zločine. To uključuje saradnju sa lokalnim organima vlasti i međunarodnim institucijama u BiH sa ciljem prekidanja mreže podrške optuženim ratnim zločincima. Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država ima puna ovlaštenja da na listu stavi bilo koje lice koje pruža podršku optuženima za ratne zločine u skladu sa Izvršnom uredbom, kojom se zamrzavaju svi bankovni računi u SAD osobama koje su imenovane, i kojom se sprečava da lica, kompanije ili institucije iz SAD posluju sa njima.
Ovlasti sadržane u Izvršnoj uredbi su veoma opsežne, te je i proces kojim se bilo koja osoba stavlja na listu prema Izvršnoj uredbi jednako opsežan. Taj proces zahtijeva duži period prikupljanja informacija iz mnogobrojnih izvora koje ukazuju da se pojedinac s pravom treba staviti na listu Izvršne uredbe, ali samo zbog razloga navedenih u toj uredbi. Informacije se potom provjeravaju u svrhu vjerodostojnosti i dostatnosti od strane tri odvojene agencije Vlade SAD u Washington D.C-u: Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva pravde i Ministarstva finansija, uz koordinaciju Savjeta za nacionalnu sigurnost. Pojedinac se može staviti na listu Izvršne uredbe samo po završetku ovog procesa.
Imenovanja u skladu sa Izvršnom uredbom se konkretno odnose na imenovane pojedince ili organizacije, te ne podrazumijevaju bilo koje druge pojedince, grupe ili organizacije koje nisu jasno navedene.
Postoji i zakonska procedura putem koje se imenovani pojedinac može žaliti sudovima u SAD ili Ministarstvu finansija SAD, međutim, zbog detaljnog procesa istrage i verifikacije prije stavljanja imena na Izvršnu uredbu, odluke o imenovanjima rijetko se odbacuju.
U okviru vlastitih nastojanja da se prekine podrška optuženim ratnim zločincima, visoki predstavnik i SFOR sprovode paralelne aktivnosti u skladu sa svojim ovlaštenjima koja proizlaze iz Dejtonskog sporazuma. Sjedinjene Države potpuno podržavaju ta nastojanja. Štaviše, ministar odbrane SAD Donald Rumsfeld obećao je podršku oružanih snaga Sjedinjenih Država SFOR-ovim nastojanjima da se uhapse optuženi ratni zločinci.
Važno je imati na umu i činjenicu da, iako međunarodne institucije iskazuju spremnost da pomognu da se ratni zločinci izvedu pred lice pravde, Dejtonski mirovni sporazum, isti onaj dokument koji osigurava postojanje entiteta Republike Srpske, obavezuje sve institucije vlasti u Bosni i Hercegovini na “punu saradnju” u sprovođenju Dejtonskog sporazuma, a posebno na “saradnju u istrazi i procesuiranju ratnih zločina"...
Sve dok pitanje ratnih zločinaca ostane neriješeno, građani Republike Srpske neće moći u potpunosti da uživaju u prednostima prisnijih odnosa sa Evropom i Sjedinjenim Državama. Zakoni poput Lautenbergovog amandmana ne dozvoljavaju nam pružanje pomoći opštinama koje ne sarađuju u privođenju ratnih zločinaca. Međunarodni investitori iz mnogih zemalja oklijevaju da ulože svoj kapital i sredstva na tržište zemlje u kojoj se ignorišu čak i osnovni elementi pravne države. Mogućnost uklanjanja te prepreke i poboljšanja situacije u kojoj se nalaze njihovi građani isključivo je na liderima Republike Srpske.
Sjedinjene Države će nastaviti da koriste svoja zakonska ovlaštenja da bi se prekinula pomoć optuženim ratnim zločincima, te ohrabruju i druge da to učine. Kroz ova i druga nastojanja Sjedinjene Države će nastaviti da pomažu cijeloj Bosni i Hercegovini da se razvije u prosperitetnu državu spremnu da zauzme svoje mjesto u Evropskoj i transatlantskoj zajednici.
Patriot OHR-u: Gde ste našli pravni osnov za smene?
Uputili smo niz pitanja i visokom predstavniku za BiH Pediju Ešdaunu, ali su u njegovoj kancelariji ostali dosledni sebi. Umesto da odgovore na postavljena pitanja, ispričali su još jednom priču koju non-stop ponavljaju u ovakvim situacijama.
S obzirom na Vaše poslednje odluke da smenite
potpredsednika Srpske demokratske stranke g. Mirka Šarovića sa svih funkcija u
toj stranci, molimo Vas da nam odgovorite na sledeća pitanja:
1. Kako je
moguće da odluka jedne države da zabrani ulazak u tu zemlju licima iz druge
države, kao i da zamrzne sve njihove novčane transakcije sa tom zemljom, može
biti pravni osnov za političke diskvalifikacije tih ljudi?
2. Na osnovu
kojih odluka, akata ili međunarodnih ugovora koji se odnose na mandat
međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, imate pravo da se mešate u
unutrašnja pitanja ovdašnjih političkih partija i da smenjujete ljude sa
stranačkih funkcija?
3. Da li ste podršku za svoje poslednje odluke, koje se
tiču stavljanja na tzv. američku “crnu listu” deset lica iz Republike Srpske,
dobili podršku od svih članica Saveta za implementaciju mira u BiH?
4.
Smatrate li da su Vašim dosadašnjim odlukama o eliminaciji predstavnika sva tri
naroda u BiH iz javnog i političkog života narušeni osnovni principi
demokratije, ali i njihova osnovna građanska i ljudska prava?
5. Vaše odluke
o političkoj eliminaciji izabranih predstavnika svih naroda u BiH često se
porede sa metodima koji su na ovim prostorima primenjivani u doba komunizma.
Smatrate li da metodi koje primenjujete, i koji su nepoznanica u zemljama
moderne demokratije, mogu doprineti istinskom razvoju demokratije u BiH i
približavanju ove zemlje Evropi?
OHR Patriotu: Građani plaćaju cijenu
Visoki predstavnik je donio potrebne pravne naredbe
kako bi se zamrzli bankovni računi deset pojedinaca koji su povezani sa mrežom
podrške licima optuženim za ratne zločine, uklonio tri pojedinca sa javnih
funkcija unutar policije i gospodina Šarovića sa pozicije u SDS-u.
Ovo su
ljudi koji opstruišu proces implementacije mira i stvaranja moderne demokratske
zemlje. Mreža podrške licima optuženima za ratne zločine zasnovana je na
organizovanom kriminalu. I kao što je slučaj sa organizovanim kriminalom, obični
građani su ti koji plaćaju cijenu tokom niza godina. Obični građani plaćaju
cijenu u smislu investicija i radnih mjesta, koja se otvaraju negdje drugdje.
Plaćaju cijenu zbog bezakonja i straha o kojima zavisi Karadžić.
Ono što je
važno jeste pitanje na koje svi građani Republike Srpske treba da odgovore: da
li ova zemlja može razmišljati o približavanju evroatlantskim strukturama dok su
osobe optužene za ratne zločine još uvijek na slobodi? Te osobe imaju podršku
organizovanih kriminalnih mreža finansiranih preko korupcije, krijumčarenja,
pranja novca i iznuđivanja. Ove akcije usmjerene su protiv njih, a ne protiv
političkih partija. Ova zemlja će biti blizu NATO-u i Evropskoj uniji kada
optuženi za ratne zločine budu u Hagu.
