Medjunarodne snage demantuju
tvrdnje da su potere za najtrazenijim haskim beguncem
farsa
Sfor: Trazimo Karadzica, a za Holbruka ne znamo
Sagovornici upuceni u medjunarodne odnose kazu da se i ranije naslucivalo da su nestanak Karadzica i nemogucnost da mu se udje u trag bili dogovoreni, ali ipak upozoravaju da bi trebalo odvojiti tadasnji dogovor u
Dejtonu i optuznice pred Haskim sudom, koji postepeno odustaje od namere da uhapsi Karadzica
BEOGRAD - Priznanje Ricarda Holbruka, bivseg americkog diplomate i jednog od glavnih tvoraca Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, da je sa Radovanom Karadzicem, bivsim predsednikom Republike Srpske, tada postignut dogovor da "nestane i da se zauvek sakrije", kako kazu srpski spoljnopoliticki analiticari, samo je potvrda da Amerikanci sve vreme znaju gde je Karadzic i da su "bezuspesne" potrage Sfora u Bosni bile unapred dogovarane, a da su predstavljale samo pokusaj da se odrzi tenzija u regionu kako bi se boravak mirovnih snaga na Balkanu oduzio.
Odgovor ili bilo kakav komentar na izjavu Ricarda Holbruka o navodnim dogovorima sa Radovanom Karadzicem od predstavnika Sfora juce je bilo tesko dobiti. Na pitanje da li je postojao neki dogovor i sa Sforom i da li su njihove potrage bilo samo "maske" koje bi zavarale javnost, jedan od oficira zaduzen za kontakte sa javnoscu, koji se predstavio samo kao kapetan Saliven iz Sfora, kratko je odgovorio:
- S obzirom na nase stalne potrage sa Karadzicem, ne bi bilo najprikladnije da komentarisemo i odgovaramo na bilo cije izjave i zato je najbolje da se obratite ljudima u sedistu NATO u Briselu.
Sagovornici upuceni u medjunarodne odnose kazu da se i ranije naslucivalo da su nestanak Karadzica i nemogucnost da mu se udje u trag bili dogovoreni, ali ipak upozoravaju da bi trebalo odvojiti tadasnji dogovor u Dejtonu i optuznice pred Haskim sudom, koji postepeno odustaje od namere da uhapsi Karadzica.
- Takva prica uopste ne iznenadjuje, jer smo tako nesto i pretpostavljali posto je Karadzic nestao, a Sfor nikako da ga pronadje godinama, iako je njegovo prebivaliste bilo u Bosni. Zato je izvesno da je postojao neki dogovor da on nestane i da jednostavno ne bude pronadjen, a da ga, mozda, po dogovoru sa SAD pripadnici Sfora "beskonacno" traze. Ako pricamo o odnosu nase zemlje prema Karadzicu, do sada nikakvi zvanicni organi SAD niti bilo koje druge zemlje, osim nedavne izjave Karle del Ponte, nisu davali nikakve indicije da se Karadzic nalazi u zemlji, vec je ceo slucaj izrucivanja bio mnogo vise vezan za Ratka Mladica. Verovatno je Holbruk u kontekstu predizborne predsednicke kampanje u Americi i dobrog marketinga izasao u javnost sa takvom pricom i ne znam koji je pravi razlog takvih njegovih izjava - objasnjava Predrag Simic, politicki analiticar i sef katedre za medjunarodne odnose na Fakultetu politickih nauka.
Spoljnopoliticki analiticar Ognjen Pribicevic kaze za "Balkan" da su se pozicije od Dejtona bitno promenile i da Amerikanci danas, posle osam godina, drugacije gledaju na slucaj Karadzic.
- Ocigledno je da je u Dejtonu postojao dogovor izmedju Amerikanaca i Karadzica i cak je javno bilo objavljeno da je dogovoreno da se on povuce iz politickog zivota. Ali, sa druge strane, on je kasnije optuzen za ratne zlocine, a Tuzilastvo u Hagu, koje je nezavisno u svom poslu, nije briga i ne zanimaju ih bilo kakvi dogovori na relaciji Karadzic - SAD. Zato bi trebalo razdvojiti politiku i pravo, jer se radi o vrlo delikatnom pitanju i sigurno je i da je Amerika sve vreme u problemu kako da se postavi, jer i oni imaju obavezu da sprovode odluke Haga tamo gde mogu. Opet, ne bih rekao da je Holbruk covek koji je preterano dosledan i mislim da on nema pravi autoritet da prica o ovim stvarima - kaze Pribicevic, i dodaje da se njegova neupucenost i neodmerenost jako dobro vidi i u izjavama o statusu Kosova i buducem polozaju Srbije u Evropi.
M. Kalezic
Sfor: Trazimo Karadzica, a za Holbruka ne znamo
Sagovornici upuceni u medjunarodne odnose kazu da se i ranije naslucivalo da su nestanak Karadzica i nemogucnost da mu se udje u trag bili dogovoreni, ali ipak upozoravaju da bi trebalo odvojiti tadasnji dogovor u
Dejtonu i optuznice pred Haskim sudom, koji postepeno odustaje od namere da uhapsi Karadzica
BEOGRAD - Priznanje Ricarda Holbruka, bivseg americkog diplomate i jednog od glavnih tvoraca Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, da je sa Radovanom Karadzicem, bivsim predsednikom Republike Srpske, tada postignut dogovor da "nestane i da se zauvek sakrije", kako kazu srpski spoljnopoliticki analiticari, samo je potvrda da Amerikanci sve vreme znaju gde je Karadzic i da su "bezuspesne" potrage Sfora u Bosni bile unapred dogovarane, a da su predstavljale samo pokusaj da se odrzi tenzija u regionu kako bi se boravak mirovnih snaga na Balkanu oduzio.
Odgovor ili bilo kakav komentar na izjavu Ricarda Holbruka o navodnim dogovorima sa Radovanom Karadzicem od predstavnika Sfora juce je bilo tesko dobiti. Na pitanje da li je postojao neki dogovor i sa Sforom i da li su njihove potrage bilo samo "maske" koje bi zavarale javnost, jedan od oficira zaduzen za kontakte sa javnoscu, koji se predstavio samo kao kapetan Saliven iz Sfora, kratko je odgovorio:
- S obzirom na nase stalne potrage sa Karadzicem, ne bi bilo najprikladnije da komentarisemo i odgovaramo na bilo cije izjave i zato je najbolje da se obratite ljudima u sedistu NATO u Briselu.
Sagovornici upuceni u medjunarodne odnose kazu da se i ranije naslucivalo da su nestanak Karadzica i nemogucnost da mu se udje u trag bili dogovoreni, ali ipak upozoravaju da bi trebalo odvojiti tadasnji dogovor u Dejtonu i optuznice pred Haskim sudom, koji postepeno odustaje od namere da uhapsi Karadzica.
- Takva prica uopste ne iznenadjuje, jer smo tako nesto i pretpostavljali posto je Karadzic nestao, a Sfor nikako da ga pronadje godinama, iako je njegovo prebivaliste bilo u Bosni. Zato je izvesno da je postojao neki dogovor da on nestane i da jednostavno ne bude pronadjen, a da ga, mozda, po dogovoru sa SAD pripadnici Sfora "beskonacno" traze. Ako pricamo o odnosu nase zemlje prema Karadzicu, do sada nikakvi zvanicni organi SAD niti bilo koje druge zemlje, osim nedavne izjave Karle del Ponte, nisu davali nikakve indicije da se Karadzic nalazi u zemlji, vec je ceo slucaj izrucivanja bio mnogo vise vezan za Ratka Mladica. Verovatno je Holbruk u kontekstu predizborne predsednicke kampanje u Americi i dobrog marketinga izasao u javnost sa takvom pricom i ne znam koji je pravi razlog takvih njegovih izjava - objasnjava Predrag Simic, politicki analiticar i sef katedre za medjunarodne odnose na Fakultetu politickih nauka.
Spoljnopoliticki analiticar Ognjen Pribicevic kaze za "Balkan" da su se pozicije od Dejtona bitno promenile i da Amerikanci danas, posle osam godina, drugacije gledaju na slucaj Karadzic.
- Ocigledno je da je u Dejtonu postojao dogovor izmedju Amerikanaca i Karadzica i cak je javno bilo objavljeno da je dogovoreno da se on povuce iz politickog zivota. Ali, sa druge strane, on je kasnije optuzen za ratne zlocine, a Tuzilastvo u Hagu, koje je nezavisno u svom poslu, nije briga i ne zanimaju ih bilo kakvi dogovori na relaciji Karadzic - SAD. Zato bi trebalo razdvojiti politiku i pravo, jer se radi o vrlo delikatnom pitanju i sigurno je i da je Amerika sve vreme u problemu kako da se postavi, jer i oni imaju obavezu da sprovode odluke Haga tamo gde mogu. Opet, ne bih rekao da je Holbruk covek koji je preterano dosledan i mislim da on nema pravi autoritet da prica o ovim stvarima - kaze Pribicevic, i dodaje da se njegova neupucenost i neodmerenost jako dobro vidi i u izjavama o statusu Kosova i buducem polozaju Srbije u Evropi.
M. Kalezic
