[sim] CENTAR Srpske dnevne novine SRBIJA U RUKAMA PAUELA

[Miroslav Antic-SNN]

Odlazeći ambasador SAD Vilijam Montgomeri tvrdi da je saradnja Beograda sa Haškim tribunalom bila dobra O daljoj pomoći Srbiji ipak odlučuje Kolin Pauel Isporučili smo najviše optuženih. Generalno posmatrano, saradnja je bila dobra i nemaju na šta da se žale, kaže Ljiljana Smajlović. Saradnja s Hagom postojala je dok je Đinđić bio premijer. Sada niko ne pominje odgovornost za zločine, smatra Nataša Kandić   BEOGRAD - Saradnja vlasti u Beogradu sa Haškim tribunalom, pored uzlaznih i silaznih faza, najčešće je do sada bila predmet zabrinutosti međunarodne zajednice. Najnovija izjava odlazećeg ambasadora SAD u Beogradu Vilijema Montgomerija da je "saradnja Beograda sa Haškim tribunalom bila dobra" ohrabrujuća je za vlasti u Beogradu, ali nije iznanađenje i ne znači da će Srbiji i i Crnoj Gori automatski biti odobrena pomoć od 100 miliona dolara, smatraju sagovornici Centra. - Saradnja je bila dobra i nadam se da će tako biti i ove godine. Nećemo gledati na izjave bilo pozitivne ili negativne. Ključno je pitanje šta je stvarno urađeno - rekao je Montgomeri u poslednjem intervjuu koji dao kao ambasador SAD. Državni sekretar SAD Kolin Pauel treba da potvrdi da postoji stvarna saradnja Beograda sa Haškim tribunalom, a to, istakao je Montgomeri, može da obuhvati i hapšenje Ratka Mladića i njegovu predaju. Za novinara NIN Ljiljanu Smajlović Montgomerijeva izjava nije iznenađenje, ali i ne znači da će Srbija dobiti obećanu pomoć. - Ova izjava nije iznenađenje, ako se ima u vidu da je Srbija isporučila Hagu najviše optuženih. Čelnici Miloševićevog režima i on sam su u Hagu. Generalno posmatrano saradnja je bila dobra i nemaju na šta da se žale - rekla je Smajlović za Centar. Ona pretpostavlja da se ova ocena odnosi na period od poslednje tri godine i dodaje da je "Hag nekad bio više, a nekad manje zadovoljan saradnjom sa Beogradom". - Ova izjava nije međutim nikakva nova nota i nikakav Montgomerijev hir, on jednostavno sumira neke rezultate posle tri godine rada - smatra Smajlović. Montgomerijeve tvrdnje da niko u međunarodnoj zajednici ne može sa sigurnošću da kaže gde su Karađić i Mladić, Smajlović ne smatra iznenađujućim i dodaje da niko ne zna gde su Karađić ni Mladić. Upoređujući stavove Montogmerija i glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte, koja tvrdi da Beograd nedovoljno sarađuje sa tribunalom, Smajlović kaže da izvesne razlike nisu novina ako se imaju u vidu pozicije koje Montgomeri i Del Ponte zauzimaju. - Te razlike datiraju od ranije. One su uslovljenje i različitim fukcijama Montgomerija i Del Ponteove - navodi Smajlović. Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić smatra da se Montgomerijeva izjava pre svega odnosi na period saradnje s Hagom, dok je predsednik vlade Srbije bio Zoran Đinđić. - Formalno posmatrano saradnja je postojala dok je radom vlade rukovodio Đinđić. Ali posle 12. marta, menja se odnos prema Hagu i saradnja postaje sve lošija. Smatram da je pitanje Haga pre svega pitanje rešavanja ratnih zločina, a ne pitanje novca ili strane pomoći - rekla je Kandićeva. Ona tvrdi da pojedini mediji i pojedinci u Srbiji tretiraju Hag kao instituciju koja prvenstveno radi protiv srpskih interesa. - Najnovije izjave iz tabora SPS i DSS koje se tiču saradanje s Hagom vraćaju nas u 1991. godinu. Niko ne razgovara više o ljudskim pravima i pitanju odgovornosti za počinjene zločine - izričita je Kandić. D. Tadić Antrfile Prioriteti SAD humanitarna pomoć i izgradnja demokratije U slučaju da Pauelova odluka bude negativna po Srbiju i Crnu Goru, SAD će Srbiji uskratiti pomoć od 100 miliona dolara, odnosno polovinu te sume, rekao je Montgomeri i precizirao da to znači da će SAD glasati protiv novih zajmova i subvencija SCG u svetskim finansijskim insitucijama. Prema njegvim tvrdnjama, SCG neće ipak biti ukraćen deo pomoći namenjen samo za humanitarne svrhe i za izgradnju demokratije. Antrfile Nataša Kandić nema informacije gde su Karadžić i Mladić - Nemam informacije gde su Karadžić i Mladić, ali imajući u vidu trenutnu situaciju Srbija je moguće sklonište - rekla je Nataša Kandić. - Ako se zna u kojem pravcu ide, Srbija može postati sigurno sklonište ne samo za Mladića i Karadžića, već i za sve koji se kriju od Haga - dodala je Kandićeva.