Ponovo Čeku sa novom ulogom Albanije
Novo privođenje pa puštanje Agima Čekua, komandanta kosovskog zaštitnog korpusa, u stranim sredinama na osnovu poternice Interpola SCG više nije nova vest. U ovom poslednjem slučaju privođenja i puštanja u Budimpešti nove vesti su aktivne uloge naših suseda Hrvatske i Albanije. Naime Čeku je, prema zvaničnim saopštenjima, predat hrvatskim vlastima, jer je na osnovu pasoša utvrđeno da je hrvatski državljanin. Pošto nema poternice hrvatske države, bez obzira na podudarnost podataka u pasošu i poternici Interpola SCG, mađarskim vlastima se ne može strogo formalno zameriti. Isto važi i za hrvatske za koje je Agim Čeku i dalje lojalan građanin i ratni heroj.
Drugo je pitanje već poznatog političkog konteksta, našeg interesa i stava oko Čekua i srpsko-mađarskih i srpsko-hrvatskih odnosa tim povodom. U svakom slučaju, ovakva pitanja treba, na odgovarajući način, sa tim zemljama razjašnjavati.
UNMIK je ostao na dosadašnjoj poziciji prema Čekuu i toj kategoriji lica koje Srbija i SCG tereti za razne zločine. Novost je ovoga puta vrlo diskretno učešće u akciji oslobađanja Čekua. Direktno angažovanje je u ovom novom slučaju prepušteno drugim državama i međunarodnim subjektima. Bilo bi lepo da je reč o promeni stava prema Čekuu i sličnima, ali je malo verovatno. Bliže istini je da se radi o političko-taktičkom potezu glavnih međunarodnih faktora i UNMIK pred pregovore Beograd - Priština kako bi se zadržao kredibilitet i prema srpskoj strani.
Dobra vest je činjenica da su mađarske vlasti imale u vidu i poštovale poternicu Interpola SCG i na osnovu potrage iz nje reagovale, iako je ponovo odlučio politički faktor i slučaj rešen novim puštanjem. Kod ovoga ostaje otvoreno pitanje ko i zašto isto tako nije postupio u odlasku Čekua u inostranstvo, jer je očigledno da je poternica pravno validna i nalazi se na mestima prema pravilima Interpola. Moguće da je Čeku koristio druge ili specijalne puteve, pri čemu je bio na snazi poznati poseban tretman Čekua od nekih važnih međunarodnih faktora.
Međutim, ovoga puta posebnu pažnju zaslužuje uloga albanske države. Prema vestima iz Budimpešte, u pregovorima za puštanje Čekua učestvovao je i albanski ambasador u Budimpešti A. Sulja. On je i zvanično objavio puštanje i povratak Čekua u Prištinu. Nije jasno u kom svojstvu je albanski ambasador, odnosno država Albanija, učestvovala u ovim pregovorima. Ali, jasno je da je štitila interese Čekua i da je činjenica o poternici njenog suseda SCG bila u drugom planu. Ovim albanska država otvoreno pokazuje koju stranu drži, što potvrđuje i upravo započeta poseta albanskog premijera Fatosa Nanoa Prištini.
Što se ove posete tiče, ona ima dva glavna cilja po našoj oceni: prvi je unutrašnji albanski da ojača poljuljanu poziciju Nanoa i trasira opštealbansku nacionalnu politiku; drugi da formalizuje dostignute zvanične separatne odnose Albanija - Kosmet i da sa te pozicije otpočne nova rudna pregovora Beograd - Priština. Podrazumeva se da će poseta biti iskorišćena i za konsultacije pred ove pregovore i da koincidencija posete i njihovog početka nije nimalo slučajna. Posebno je indikativno što se poseta realizuje u trenutku ustoličenja nove vlade Srbije. To može da bude i specifičan pritisak na srpsku stranu u pogledu buduće orijentacije i politike novih srpskih vlasti prema kosmetskom pitanju.
Takođe i u pogledu uvažavanja "zatečenog stanja" imajući u vidu poznate akcije međunarodnih činilaca oko standarda i statusa KiM zadnjih dana i nedelja, kao i "specifičnih" odnosa Albanija - KiM pod okriljem UNMIK.
