Kulturna deratizacija
NAŠE VREME TEK DOLAZI
Otvoreno pismo Teofilu Pančiću, kolumnisti "Vremena"
Olga Stojanović
Dragi kolega Pančiću, čitam Vas, slušam i, kad sam primorana, gledam. Čitam Vas u "Vremenu", kad mi ga pozajmi trafikantkinja, da bih ga po prelistavanju trampila za cigarete koje su manje štetne po zdravlje. Slušam Vas na Slobodnoj Evropi dok čekam da me neki "tajkun" odvede na piće, a gledam Vas na B92, kad pokušavate da se konfrontirate Tijaniću, ali tu ni montaža ne pomaže... Tijanić vodi! Jednom rečju, pratim Vas, dragi kolega, mada nikako ne bih poželela da završimo na istom mestu, na onoj adresi na kojoj se uredno javljate. Ta adresa je "tamo daleko", ali se drugačije intonira.
Prosto me je ganuo Vaš istančan ukus suprotstavljen premoćnom medijskom neukusu, te sam uz ogromno leksičko zadovoljstvo pribeležila Vaše termine poput "tvorovskog smrada" i "lazećih govnovalja". Što se tiče sinonima za "slobodno medijsko tržište", a koji u Vašem autorskom prepevu glasi "pazar kanibalskih kretenarija" - ja bih Vam srdačno poželela da i sami budete žrtva kakvog "kanibala", odnosno "medijskog pazara", jer je to - na Vašu i moju radost - jedini delatan kriterijum o kojem žurnalistički i autorski vredimo!
Govorite o licemerju Karić-kritizera, a ponašate se i sami posve licemerno... Vaša se veličajna kolumnistička persona (za razliku od nas "malih") veoma udobno raskomotila u jednom centru moći, u kojem je čak neučtivo izgovarati sumu.
Priznajem da, kao i Vi, ni sama nisam ljubitelj "kamena u žuči" niti "grlića materice", iz prostog razloga što me organi unutrašnjih poslova niti njihovo funkcionisanje ne ushićuju, ali jedno se mora ustvrditi: ono što "tabloidi" i "žuta štampa" čine BENIGNO, Vi iz "elitističko-evropejskog tiska" činite - MALIGNO! Pa, zar nije, pomerite se s mesta, bolje fasovati tumor, nego rak?! Govorite o "poprostačenju" kao da ste otkrili toplu vodu, a moja Vam vremešna malenkost tvrdi kako je, pre koju deceniju, u Vašoj nikad ne prežaljenoj Evropi, čitala slične rubrike - u Italiji, Francuskoj, Americi i dalekoj Venecueli! Zvale su se - poslužimo se latinoameričkim kičom - "Socijales i personales", što znači "Društvo i osobe" i, verujte mi, da Kurir i njemu slični nisu ni praoci, ni zaštićeni autori ovakvog interpretiranja zbilje.
No, vratimo se malignosti Vašeg - ne samo ličnog, već i "porodičnog žurnalizma". Tabloidi su kao švedski ili srpski muž koji išamara ženu, pa prvi odmah ode u zatvor, a drugom žrtva sutradan skuva omiljeno jelo, a Vaše je tranžiranje rafinovano, prilično "sadistički" projektovano, da bi duže trajalo, a da tragovi budu što neprimetniji. Budite sigurno da posledice Vašeg "žestokog", ali "nežnog" novinarstva, ostavljaju daleko veće traume, od "šamaranja" tabloida i "senzacionalističkih napisa".
Lako je obrušiti se na Željka M. i Karića B. sa Vaše pozicije, sa pozicije Slobodne Evrope, te "kosmopolitistički", "iredentistički" orijentiranih novinara poput Radeta Radovanovića, ali, teško je nama koji, niti "'leba jedemo" kod uvek otmenog a rezigniranog Žarkovića, Vašeg glodura, niti kod nekog drugog glodara koji bi da mu "dođemo po mišljenje"...
I, još nešto, sa stanovišta uljuđenosti za koju se toliko zalažete: nekontrolisana agresivnost Vaša i, primerice, Vaše koleginice, gospođice Svetlane Lukić, sa "peščanikom" umesto "roleksa", a u odnosu na mandatara nove vlade, gospodina Koštunice, toliko je nezauzdana da joj ni "tabloidni" kamen u žuči ne može konkurisati. Izgleda da je kod Vas u pitanju neiskorenjiv kamenac, kojim bi da inficirate i zub vremena.
Pa, ko je onda "oprostačen"? Vi prefinjeni, situirani u "Vremenu", ili mi - čije vreme tek dolazi?!
