|
У Турији се не стишава ехо мртвачких звона. По
наредби епископа бачког Иринеја, одзвањају са звоника месне цркве сваких
15 минута над бачком равницом, као казна због „кобасичарске” светковине
одржане протеклог викенда. А у епархији милешевској, где столује епископ
Филарет, верници су опоменути да за време поста не праве весеља. Јер,
онима који се огреше – саопштава милешевска епархија – свештеници неће
улазити у кућу пет година.
Опомена је изречена због великог броја
испраћаја регрута у војску који се последњих дана организују у полимском
крају.
Епархија је то саопштила на следећи начин: „Сазнавши, с
болом у души, да поједини верници, не бојећи се Бога и не стидећи се људи,
срљају у сопствену пропаст правећи весеља: испраћаја, свадбе и младенце и
друге гозбе у току часног поста, Епархија милешевска опомиње и позива
вернике да то не учине, јер тиме навлаче велики грех себи и својим
поколењима све до деветог колена”.
Током трајања „кобасичарске
процесије”, њен гуру месар Мирослав Медурић, изјавио је бројним новинарима
који су опсели варошицу, уз масно мезе, да је овакав публицитет
„Кобасицијаде” резултат „сјајног маркетиншког наступа епископа Иринеја,
који је направио најбољу рекламу”.
Вера или
вечера
Епископ Филарет је, својим саопштењем, чини се, још више
заоштрио дилему: вера или вечера, печење или свештеничке посете. Док лаици
мондијалистичке провинијенције на сав глас опомињу како би „СПЦ сада да се
меша и у прописивање јеловника Срба”, протојереј ставрофор Дејан
Дејановић, старешина цркве Светог Трифуна на Топчидерском гробљу, подсећа
да у време поста, молитве и сабраности,
Црква увек саветује и
подучава.
„У случају упорне непослушности, пркоса, зловоље, Црква
примењује нека опомињућа средства. Иначе, црква свим мерама жели да утиче
васпитно – да се не би грешило, да би се чинило добро и исправно, и у духу
свете вере и прописа црквених”, каже отац Дејан Дејановић.
Он
сматра да друштвени и политички кругови који осуђују понашање цркве
припадају неверујућим, атеистичким круговима.
Према његовом
мишљењу, трагови комунизма и марксизма су присутни у нашем друштву, што се
огледа и у односу према Цркви: „И зато што су људи склони да осуде пре
него што се обавесте, што је иначе комунистички манир”.
Неоспорни
друштвени и политички утицај СПЦ отац Дејан Дејановић не тумачи попут
„лаичких аналитичара” верских збивања, већ истиче да наша црква на своје
вернике има снажан утицај. Али, првенствено духовни и морални: „Ипак, ако
има духовни и морални утицај, то се односи и на политичке ставове верника.
Један верник, рецимо, неће никада подржавати атеистичке и прокомунистичке
странке. То СПЦ и не мора јавно да каже. То се подразумева”.
– Пре
неки дан један сељак каже у Турији: „Ја постим на Велики петак и на Бадњи
дан, и неће ми попа приписивати када да постим”. Он је, дакле, сам показао
какав је верник. Црква те људе жали – зато што су крштени, а не познају
своју веру и зато тако говоре. Они су некада давно крштени, нису учили
веронауку, не познају своју веру.
Али, отац Дејан се нада да ће
млади који иду у цркву и на часове веронауке, бити бољи верници.
Снага цркве у ненасиљу
Публициста Мирко Ђорђевић
напомиње да саопштење епархије епископа Филарета, који седи на трону
Светога Саве, збуњује најпре тиме што се уклапа у већ познату причу о
мртвачким звонима, али и запрепашћује:
– Прво, он кажњава
непослушне са пет година одлучења од цркве, а друго, кажњава будућа
покољења до деветог колена – каже Ђорђевић,
који наглашава да је
снага наше цркве у ненасиљу. – У шестој црквеној заповести – прецизира
Ђорђевић – наводи се да су верници дужни да се придржавају поста „које
заповеди епископ у време какве невоље”. Дакле, епископ има право да позива
вернике на пост, али нема право на претње нити постоји нека елементарна
невоља због које два епископа СПЦ то чине.
Ђорђевић сматра да јуе
СПЦ вековима имала решења за ове неспоразуме, водећи рачуна о људским
могућностима и остављајући на савест верницима кад ће постити, како и
колико: „Ово што се сада чини, чин је грубе претње и насиља над слободом
људске савести. А та слобода је светиња над светињама по Христовом учењу”.
Ако епископи то ипак нареде, Ђорђевић поставља питање: ко ће
контролисати милионе људи да ли посте или не. И треба ли формирати „Божју
милицију” која ће обилазити јавна места, завиривати људима у кућу?
Ђорђевић, иначе, држи пост по заповести, али, његова супруга и син
не: „Шта ће бити ако ме туже? Да ли смо ми земља ајатолаха и талибана, или
смо нормална православна земља у Европи?” |
