Poseta Nanoa KiM i naši odnosi sa AlbanijomDa li je Kosovo u Srbiji?Fatos Nano je rekao da povratak raseljenih na KiM "ne znači povratak Kosova u Srbiju"Poseta predsednika albanske vlade Fatosa Nanoa Kosovu i Metohiji 2. i 3. marta ima određenu dimenziju i značaj koji zaslužuju dalju pažnju i praćenje. Njeno odvijanje i rezultati ostali su u medijskoj i analitičkoj senci promocije nove srpske vlade. Međutim, zbog uloge i značaja Albanije u kosmetskom pitanju, valja se osvrnuti na neke najkarakterističnije momente. Albanski predsednik vlade je 2. marta posetu započeo na kopnenoj granici Kosmeta i Republike Albanije, dakle na granici SCG i Albanije sa ciljem da demonstrira otvorenost te granice i saradnje pograničnih i carinskih službi. U tome ni na koji način nije učestvovala zvanična SCG niti Srbija, mada je i po rezoluciji 1244. SB UN ta granica oficijelno između SCG i Albanije. Ovim je Albanija dokazala da je nivo odnosa Albanije - Kosmet "viši" i nezavisan od odnosa Albanija - SCG. Ili, bolje reći, potvrđena je već de fakto "otvorena" granica u ovom delu SCG sa Albanijom. Albanski predsednik vlade je sreo sve najviše albanske političke ličnosti. I drugi lideri iz raznih zemalja su odvojeno posećivali KiM i sretali razne lidere Albanaca i Srba, sve u funkciji upoznavanja sa situacijom i traženja nekog prostora za sopstveni doprinos rešenju. Po pravilu su se potvrđivali dokumenti i podrška UN i angažovanja svih strana, dakle i SCG i Srbije, za iznalaženje rešenja. Prema šturim agencijskim vestima, albanski premijer Fatos Nano to nije podvlačio. Možda sa šefom UNMIK iz razumljivih političkih razloga, ali to nije javno registrovano, što otvara analitičko pitanje i ukupnog karaktera posete. Nano se, kao poseban izuzetak, nije sreo sa bilo kojim srpskim zvaničnikom ili to nije objavljeno. Ako zaista nije, to dovoljno govori o karakteru posete i njenim ciljevima. Međutim, premijer Nano je naglasio nešto drugo značajno i indikativno da povratak raseljenih na KiM "ne znači povratak Kosova u Srbiju". Šta ovo znači? Da li već sada (anticipirano) priznanje nezavisnosti KiM ili anticipiranje nezavisnosti. O mešanju u unutrašnje stvari Srbije i SCG nije potrebno govoriti, ono je očigledno. Premijer Nano je, takođe prema medijima, posle susreta sa Hasimom Tačijem i Ramušom Hajredinajem, vođama političkih stranaka nastalih iz OVK, izrazio podršku ovima i očekivanja da će posle jesenjih izbora na KiM ostati u vlasti i aktivnom političkom životu. Znači Nano tipuje na njih. Stav Srbije i SCG o ovim ličnostima, OVK i partijama nastalim iz nje je dobro poznat. Kako onda tretirati pomenute izjave i stavove premijera Nanoa u kontekstu naših odnosa sa Albanijom? Kada se imaju u vidu navedeni stavovi albanskog premijera, onda aktivno učešće Albanije u oslobađanju Čekua u Budimpešti preko svog ambasadora u Mađarskoj Sulje, postaje logično i prirodno. Takođe, logično je na istoj osnovi i programiranje posete upravo pred promociju nove srpske vlade. U tom smislu se stavovi i izajve premijera Nanoa tokom posete KiM moraju tretirati kao specifične poruke. Zbog toga, a i značaja daljih bilateralnih i odnosa u regionu povodom KiM i inače, neophodan je ozbiljan i dobro koncipiran dijalog sa Tiranom o ukupnim odnosima, a posebno oko KiM i saradnje u regionu. Prvi korak bi morala biti međusobna potvrda nepovredivosti granica, uzajamnog uvažavanja i nemešanja u unutrašnje stvari druge strane. U međuvremenu ne bi smela da izostaju odgovarajuće diplomatske aktivnosti koje ovakve posete KiM i stavovi susedne Albanije obavezno zaslužuju i nalažu. ZORAN MILIVOJEVIĆ |
||
Glas javnosti,
Petak, 5. mart, 2004.
Tema:
