ХРВАТСКИ ПРАВОСУДНИ ПАРАДОКСИ

Олако оптуживање Срба за геноцид

У Сиску је једанаест Срба осумњичено за геноцид, али је реч само о побуни, за коју је проглашена амнестија

(Од нашег сталног дописника)
Мисија ОЕБС-а у Хрватској је објавила ових дана извештај о двогодишњем надгледању процеса за ратне злочине пред хрватским судовима у којем се упозорава да су Срби у таквим процесима углавном у лошијем положају него Хрвати, што значи да постоје „два аршина”, с обзиром на националну припадност оптужених. Да то, нажалост, није само карактеристика недавне прошлости већ да се и даље наставља показује и неколико сличних нових поступака, међу којима је и најновији пример из Жупанијског суда у Сиску.

Ових дана сисачки суд је обуставио кривичну истрагу против Драгана Војновића из Петриње, који је једно време током рата био и председник те општине, и пустио га из притвора у који је доспео одмах по повратку из избеглиштва, јер је чињеница да је био учесник српске побуне решена још пре више година Законом о амнестији. Међутим, суштина ове приче није у томе. Кривичном пријавом, још од марта 1996. године, Драган Војновић и још десет Срба с тог подручја осумњичени су за геноцид против цивилног становништва, а поступак је конкретно почео да се води када се он вратио у Петрињу, не знајући шта га чека. Био је то први случај у Хрватској да се неко после протеклог грађанског рата и званично терети за геноцид.

Како је истрага показала, за тако нешто нема ни најмањег доказа. Државни тужилац је изменио првобитни чињенични опис и квалификацију кривичног дела против Војновића, па се све свело на дело оружане побуне, за које је предвиђена амнестија. Тако је и учињено. Међутим, његов адвокат Лука Шушак је и на такво решење о обустављању истраге против Војновића ових дана поднео жалбу Врховном суду, јер сматра и упозорава на то да је обустављање поступка на основу измењене оптужнице донето на штету његовог клијента.

Један од разлога је и тај да Драган Војновић за обуставу кривичног поступка због кривичног дела оружане побуне не може да оствари накнаду штете због неоснованог лишења слободе, а када би био обустављен поступак за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, у овом случају геноцида, онда се може остварити накнада штете. Други је да уколико се у конкретном случају не обустави поступак за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, онда се увек накнадно може дотични оптужити и судити му се за то кривично дело, јер поступак за то дело није обустављен.

Штавише, наводи такође адвокат Лука Шушак, оваква методологија рада државних тужилаца и судова у Хрватској примењује се само када су осумњичени или оптужени грађани српске националности. По његовој оцени, у овом случају је учињена још једна грешка, и то по свему судећи не случајно. Сматра да је кривични поступак требало обуставити и против осталих десет осумњичених, који иначе нису доступни хрватском правосуђу, јер је истрага по тој кривичној пријави завршена, а какви су јој резултати види се из примера Драгана Војновића. „Кривично гоњење против осталих, међутим, није обустављено највероватније да би они и њихови ближњи остали у страху, па да се не враћају у Хрватску”, уверен је адвокат Шушак.

Тако се оцена ОЕБС-ове мисије о положају српских оптуженика пред хрватским судовима практично продужује и на ову годину, а десеторици са кривичне пријаве на којој је био и Војновић – Душан Јовић, Бранко Дмитровић, Слободан Тарбук, Миле Паспаљ, Драган Санадер, Ђуро Бирач, Јосип Ковачевић, Никола Беговић, Жељко Остојић и Синиша Мартић – преостаје да чекају обећане нове ветрове у хрватском правосуђу.

Радоје Арсенић


http://www.politika.co.yu/cyr/default.asp.htm 




Одговори путем е-поште