|
(Од нашег сталног дописника) Мисија ОЕБС-а
у Хрватској је објавила ових дана извештај о двогодишњем надгледању
процеса за ратне злочине пред хрватским судовима у којем се упозорава да
су Срби у таквим процесима углавном у лошијем положају него Хрвати, што
значи да постоје „два аршина”, с обзиром на националну припадност
оптужених. Да то, нажалост, није само карактеристика недавне прошлости већ
да се и даље наставља показује и неколико сличних нових поступака, међу
којима је и најновији пример из Жупанијског суда у Сиску.
Ових дана
сисачки суд је обуставио кривичну истрагу против Драгана Војновића из
Петриње, који је једно време током рата био и председник те општине, и
пустио га из притвора у који је доспео одмах по повратку из избеглиштва,
јер је чињеница да је био учесник српске побуне решена још пре више година
Законом о амнестији. Међутим, суштина ове приче није у томе. Кривичном
пријавом, још од марта 1996. године, Драган Војновић и још десет Срба с
тог подручја осумњичени су за геноцид против цивилног становништва, а
поступак је конкретно почео да се води када се он вратио у Петрињу, не
знајући шта га чека. Био је то први случај у Хрватској да се неко после
протеклог грађанског рата и званично терети за геноцид.
Како је
истрага показала, за тако нешто нема ни најмањег доказа. Државни тужилац
је изменио првобитни чињенични опис и квалификацију кривичног дела против
Војновића, па се све свело на дело оружане побуне, за које је
предвиђена амнестија. Тако је и учињено. Међутим, његов адвокат Лука Шушак
је и на такво решење о обустављању истраге против Војновића ових дана
поднео жалбу Врховном суду, јер сматра и упозорава на то да је обустављање
поступка на основу измењене оптужнице донето на штету његовог
клијента.
Један од разлога је и тај да Драган Војновић за обуставу
кривичног поступка због кривичног дела оружане побуне не може да
оствари накнаду штете због неоснованог лишења слободе, а када би био
обустављен поступак за кривично дело ратног злочина против цивилног
становништва, у овом случају геноцида, онда се може остварити накнада
штете. Други је да уколико се у конкретном случају не обустави поступак за
кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, онда се увек
накнадно може дотични оптужити и судити му се за то кривично дело, јер
поступак за то дело није обустављен.
Штавише, наводи такође адвокат
Лука Шушак, оваква методологија рада државних тужилаца и судова у
Хрватској примењује се само када су осумњичени или оптужени грађани српске
националности. По његовој оцени, у овом случају је учињена још једна
грешка, и то по свему судећи не случајно. Сматра да је кривични
поступак требало обуставити и против осталих десет осумњичених, који иначе
нису доступни хрватском правосуђу, јер је истрага по тој кривичној пријави
завршена, а какви су јој резултати види се из примера Драгана Војновића.
„Кривично гоњење против осталих, међутим, није обустављено највероватније
да би они и њихови ближњи остали у страху, па да се не враћају у
Хрватску”, уверен је адвокат Шушак.
Тако се оцена ОЕБС-ове мисије о
положају српских оптуженика пред хрватским судовима практично продужује и
на ову годину, а десеторици са кривичне пријаве на којој је био и Војновић
– Душан Јовић, Бранко Дмитровић, Слободан Тарбук, Миле Паспаљ, Драган
Санадер, Ђуро Бирач, Јосип Ковачевић, Никола Беговић, Жељко Остојић и
Синиша Мартић – преостаје да чекају обећане нове ветрове у хрватском
правосуђу. |