|
Бројчано најмањи словенски народ, Лужички Срби,
вековима затиран и проређиван, дељен и германизован, истрајава и одржава
се у својој Лужици све до дана данашњега, мада су им многи, већ давно,
прорицали нестанак у огромном немачком мору. Одржали су се захваљујући
невероватној вољи за постојањем, држећи се чврсто за своје словенске
корене, негујући своју живу етничку, језичку, културну и духовну
супстанцу, носећи са поносом своје српско име кроз све буре и трагедије
које су их пратиле и сустизале. Дељени су и сами су се делили, што нам
није непозната словенска и српска одлика, али су се увек налазиле снаге
које су их окупљале и усмеравале, уливале им самопоуздање, бодриле и
враћале из стања летаргије и малодушности. То су они појединци и прваци,
предводници који су били весници националног препорода, лучоноше које су
своме народу осветљавале пут, враћале самосвест и поуздање. Један од
таквих био је и Арношто Мука (1854–1932) чија се стопедесетогодишњица
рођења ове године обележава у Лужици, а обележиће се пригодно и у највећем
делу словенског света коме је он својим научним делом и свестраним
културним радом неоспорно припадао, за живота био слављен и хваљен,
обдарен високим почастима и признањима.
Овако је др Мића Цвијетић
јуче говорио на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду, где
су отворени Дани лужичкосрпског језика, књижевности и културе и изложба
сорабистичке литературе у фонду Библиотеке ове катедре. Манифестација је
посвећена 150-годишњици рођења Арношта Муке, изузетне личности научног и
културног живота, проучаваоца лужичкосрпског језика, истраживача језичких
и књижевних старина, издавача и уредника, лингвисте веома цењеног у
словенским славистичким круговима. Професор др Предраг Пипер говорио је
јуче о сорабистици на српском говорном подручју, а мр Далибор Соколовић о
сорабистици на Универзитету у Лајпцигу.
Предавања о сорабистици
настављају се сутра и трајаће све до петка, 12. марта, када се завршавају
„књижевним матинеом” на Катедри за
славистику.
|