ПОЛИТИКA
 
Београд, недеља 21. март 2004.
 
CBET
 
ЕРХАРД БУСЕК ЗА „ПОЛИТИКУ”

Шамари Европи и свету

Координатор ЕУ за југоисточну Европу пребацио међународној заједници малодушност и неефикасност

Затечен догађајима на Косову, и шире, у региону, координатор ЕУ за југоисточну Европу, професор др Ерхард Бусек запоставио је правилник бечке дипломатије. Уместо увода, нагласио је у телефонском разговору за „Политику” да му се хлади вечера, али да због тога не жали. Признао је да од почетка ове најновије косовске кризе нема апетита: „Догађања на Косову су шамар у лице међународне заједнице, усмерен, пре свега, против оних који покушавају да допринесу европској интеграцији тог региона”.

Поредећи садашњу ситуацију са оптимистичком прогнозом о предстојећем развоју западног Балкана, коју је дао „Политици” прошлог лета, Аустријанац на челу регионалног координационог тела ЕУ изјавио је да су у овом тренутку сви амбициозни планови о европеизацији региона тек – предмет у домену хипотетике. „Насиље на Косову ескалира у најгоре време, у тренутку када је постало евидентно да југоисточна Европа, у целини, чини значајан напредак ка стабилизацији читавог региона.”

Истакавши да погоршање ситуације не погађа само Косово и државну заједницу Србија и Црна Гора, др Бусек је нагласио неопходност сарадње свих земаља у окружењу не би ли се ситуација, најзад, трајно нормализовала: „Граничне поделе унутар регије не могу послужити као оправдање за политичку пасивност. Нико нема право на изговор у духу крилатице: ми смо ми, а оно тамо су неки други. Гледано у ширим размерама, овде је реч о европском југоистоку и свима би морало да буде јасно да седе на једном сплаву”.

Пословично суздржани политичар од формата, др Бусек је потом упутио, уз добар повод, неуобичајено оштру критику „свим факторима којима је прикупљање политичких поена важније од ефективног учинка”. При том се није устручавао да помене УН и ЕУ. „Сада је јасно да су стратегија и тактика КФОР-а биле погрешне... Сви смо грешили, па је куцнуо час истине.” У детаљу, др Бусек је пребацио надлежним из међународне заједнице да су малодушно радили, запоставивши ефикасно решавање кључних питања, попут положаја и судбине избеглих лица: „То је охрабрило неке екстремисте у настојању да спрече сваку реинтеграцију прогнаних на Косову и да осујете стварање зацртане мултиетничке заједнице”.

Осуђујући поименце „ерупцију насиља”, др Бусек је истакао да „починиоци тих недела морају знати да се њихов мрачни подухват негативно одражава на ту покрајину и враћа је у раније, неприхватљиво стање”. За период после смиривања ситуације, др Бусек је најавио енергични обрачун са виновницима немилих догађаја: „Мораћемо да дефинишемо нов и посве другачији приступ целокупној проблематици, да успоставимо и нове стандарде за оне који настоје да свет ставе пред свршен чин некакве једнонационалне експанзије”.

Осврћући се на сазнања западних обавештајаца, која су, супротно досадашњој устаљеној пракси, први пут саопштена широј јавности без оклевања, да су најновији инциденти на Косову без сумње део координисане акције, др Бусек је истакао да Европа неће толерисати ширење „палестинског синдрома” у самом срцу Балкана. „Не дешава нам се први пут да будемо стављени пред свршен чин. Ако неки челници на Балкану мисле да ће моћи да користе и злоупотребљавају нашу наклоност и спремност на помоћ, онда се грдно варају... Убудуће, Европа би морала јасније да демонстрира своју одлучност – да подстиче и награђује оне који теже мултиетничком Косову. Супротно, никако не би смело да изостане ригорозно кажњавање свих фактора који у етничкој чистоти виде своју будућност.”

Милош Казимировић

Одговори путем е-поште