ПОСЛЕ ТРАГИЧНОГ ПОГРОМА НАД СРБИМА НА КОСМЕТУ

Дипломатија против стереотипа

Шанса Србије да, у за нијансу повољнијим околностима, утврди националну стратегију за јужну покрајину

Ако се реакција власти у Србији и СЦГ, али и целокупне јавности, не покаже само као краткорочни одговор на последња збивања на Косову и Метохији, можда се из прошлонедељне трагедије српског народа може извући и нека корист за државу и нацију. Невољно и млако изречено признање међународне заједнице да су Срби жртва албанских екстремиста, први пут за четрнаест година, не сме остати неискоришћено.

Идеална је прилика и крајњи час да се размрда наша дипломатија, да се разбије стереотип о Србима као главним кривцима за сва крвава дешавања последњих петнаестак година на овим просторима, да се укаже на чињеницу да су наши национални интереси у складу са интересима, пре свега, европске породице народа.

Брза, одлучна, јединствена и сталожена акција свих државних органа и политичких фактора Србије и СЦГ изненадила је све, а можда и највише организаторе и инспираторе погрома који се догодио над Србима у јужној покрајини. Безрезервна подршка јавности тим активностима и исказани револт због страдања Срба и других неалбанаца и затирања српских светиња, показали су да је „косовско питање” много осетљивије него што су то фризирани извештаји међународних посредника говорили, те да се ипак не може решавати без активнијег учешћа Београда.

Само, овдашње власти, оцена је стручњака, не би смеле да остану без даха. Стална дипломатска и политичка иницијатива је неопходна да би Космет остао предмет интересовања међународних фактора, много већег и конкретнијег него до сада, односно да би се у што скорије време нашло најбоље решење за тај део територије Србије и безбедност свих њених грађана.

Брзо заказивање седнице Савета безбедности УН, без обзира на то што она није крунисана очекиваним одговором, несумњиво је поен за нашу дипломатију, а учешће премијера Војислава Коштунице на данашњем састанку шефова дипломатија Европске уније у Бриселу требало би да га потврди. Не губећи време, Коштуница ће поновити захтев за кантонизацију Космета, који можда неће наићи на одобравање, али је сасвим сигурно да је крајње време да Србија јасно и одлучно каже шта хоће. До сада се из Београда чуло углавном само то да не може бити говора о независном Косову - и то прилично неубедљиво. Са јасним ставом иза којег стоји државни и национални консензус, можемо се бар надати неком средњем решењу везаном за статус Косова и Метохије, иако жеље Албанаца за независношћу имају јаку финансијску, медијску и дипломатску подршку у моћним западним круговима.

На властима у Србији је сада да, у нешто другачијим и за нијансу повољнијим околностима, утврде националну стратегију за Косово и Метохију, засновану на реалним могућностима и што ширем политичком консензусу. Разни предлози су већ у оптицају – говори се о кантонизацији, разграничењу Срба и Албанаца, подели Космета, децентрализацији, регионализацији. При свему томе, треба имати у виду да се међународна заједница, и после овог прогона Срба и спаљивања њихових кућа и храмова, не одриче свог сна о мултиетничком Косову, односно да ће бити потребна јака медијска офанзива, много политичке мудрости, дипломатске способности и лобирања, да би променила свој циљ којим је иначе оправдавала своју досадашњу политику и бомбардовање СРЈ.

„Кипарски модел” за Косово и Метохију би, према мишљењу Бранислава Крстића из Координационог центра за Космет, био прихватљив и за Србе и за Албанце, а и међународна заједница би га прихватила пре него поделу или кантонизацију. Како је објаснио јуче, овај модел не би значио ни поделу ни независност Космета - постојала би, према његовом предлогу, два ентитета под протекторатом Уједињених нација. То би, закључио је Крстић, смањило број страних војника у Покрајини, помогло даљој демократизацији Србије, приближило би је, као и Црну Гору, Космет и Албанију, чланству у ЕУ.

Решењу косметског чвора помогло би наше учлањење у Партнерство за мир и то мора да буде приоритет овдашњих власти, истиче Предраг Симић, професор на Факултету политичких наука. Према његовим речима, Космет је више проблем ЕУ него САД, те би требало да му посвети више пажње. Примера ради, последње ескалације насиља у тој покрајини вероватно не би било да Европска унија није изопштила ово подручје из својих тренутних планова о проширењу, што Албанци очигледно користе за покушај промене граница. Предраг Симић стога предлаже да безбедносни кишобран на овом подручју чине ЕУ и НАТО.

Решења прихватљивих за Србију, дакле, има. Потребно их је подробно размотрити, реално сагледати и одлучно заступати.

Б. Баковић, Д. Спаловић


http://www.politika.co.yu/cyr/default.asp.htm 





Yahoo! Groups Sponsor
ADVERTISEMENT
click here


Yahoo! Groups Links

Одговори путем е-поште