ДР МИРЈАНА АНЂЕЛКОВИЋ ЛУКИЋ, ЕКОЛОГ И СТРУЧЊАК ЗА ЕКСПЛОЗИВЕ, О ТЕШКИМ
ПОСЛЕДИЦАМА НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРБИЈУ, ПЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ
Западњачки полигон смрти
•Шта је све користио НАТО да убије, уништи, затрује, утиче на климу и
здравље људи •Бачено више од 40.000 тона експлозива, изведено више од 39.000
прелета авиона, коришћени уранијум, касетне бомбе, хемијски реагенси за
“разведравање” •Преко хиљаду “томахавк” ракета испаљено на Србију •Против
Србије заправо вођен хемијски и ограничени нуклеарни рат, са тешко
сагледивим последицама •Очигледан драматичан пораст канцерогених обољења у
Србији, а непосредну одговорност сносе они који су наредили или нису
спречили употребу забрањених средстава •Свесно затроване воде на Космету,
јер тамо извиру највеће реке које се уливају Велику Мораву и Дунав •150.000
америчких војника оболело после Пустињске олује, 67 одсто деце ратника
рођено са ужасним аномалијама •Зашто се шиптарско становништво из
бомбардованих пограничних области масовно сели ка северу Покрајине
“На територију СРЈ током 78 дана агресије бачено је више од 40.000
тона експлозива. Бацани и пројектили са осиромашеним ураном, касетне бомбе,
забрањене Женевском конвенцијом, бацане су ‘меке‘ бомбе, за уништавање
електросистема, коришћени су хемијски реагенси за разведравање, оловојодиди
и сребројодиди, бомбардовањем хемијских и нафтних резервоара прављени су
услови који одговарају хемијском рату, а употреба уранске муниције
нуклеарно-радиолошком рату. Дневно је преко територије СРЈ за време 78 дана
агресије прелетало просечно 500 авиона, што чини укупно 39.000 прелета
авиона на висинама стратосфере, између 12 и 20 километара”, каже у интервјуу
за “Огледало” др Мирјана Анђелковић Лукић, угледни стручњак за екологију и
експлозиве, председник Савета за екологију Београдског одбора СНП “Светозар
Милетић”. Као стручњак била је ангажована у Војсци на истраживањима
последица НАТО агресије. Заједно са њом радио је и њен супруг, који је у
међувремену преминуо од рака, по свој прилици од последица озрачења током
ових истраживања. Разговарамо непосредно пред пету годишњицу отпочињања
монструозне агресије САД и НАТО на Србију.
• Србија, земља и људи, послужила је силницима овога света изгледа као
полигон за страшне технолошке пробе и “инсталирање преседана”?
- Да, НАТО алијанса је на нашим просторима извршила експеримент ин
виво како би испитала рушилачко дејство свог оружја, али и његов утицај на
здравствено стање људи у току и после бомбардовања. Против нас је вођен
специјални рат који је имао за циљ уништење људи и њихових добара,
застрашивање непослушних и приказ ефикасности, пре свега америчког
наоружања, како би њихово оружје имало предност при продаји у свету. Цела
наша земља је за време седамдесетосмодневног бомбардовања била полигон за
испитивање ефикасности најсавременије електронске технике и новог оружја;
неко је први пут употребљено на нашим просторима. Бачени су најсавременији
пројектили, али и они чији је рок употребе давно истекао, па је наш простор
искоришћен и као својеврсно сметлиште.
Ризикујући чак и животе својих пилота, НАТО агресори бацали су
пројектиле старе и по тридесет година. Пројектили који нису деловали услед
старости, падали су на земљу и обично се ломили на два или више делова, при
чему је испадао експлозив из металне облоге и загађивао воду и тло. Уништење
овакве “рањене” муниције веома је опасно и неретко односи и људске жртве.
БЕСТИЈАЛНИ ЕКСПЕРИМЕНТ ИН ВИВО
• На СЦГ испаљен је и огроман број ракета већих калибара. Последице?
- Више типова таквих ракета је испаљивано, међу којима су оне са
америчким ознакама имале нарочито велику количину експлозива у себи. После
таквих детонација ослобађају се велике количине киселих гасова
(угљендиоксид, угљенмоноксид, цијановодоник, водоник, азотови оксиди...),
али и велике количине угљеника у виду чађи, што доприноси настанку киселих
киша и ефекта стаклене баште. Опасни су и азотови оксиди, који под дејством
сунчеве светлости ослобађају приземан озон. Ако се зна да је на нашу земљу
испаљено преко 1000 комада само “Томахавк” ракета (чиме су се ресурси ових
ракета опасно смањили), није тешко да се израчуна које су то количине
штетних гасова и чврстих продуката, чађи, биле ослобођене на релативно малом
простору наше земље.
• У Србији су гађани и пираленски трансформатори са огромним
количинама пиралена, што је равно употреби хемијских отрова против
становништва?
- Када су наши стручњаци брзо и успешно решили проблем суперпроводљиве
“паучине” из америчких “меких бомби”, острашћени агресори су почели да
гађају електричне трансформаторе разорним пројектилима, чиме су додатно
угрожавали животну средину и здравље људи. Горели су трансформатори, цурело
је трансформаторско уље - пирален - полихлоровани бифенил са 54 одсто хлора,
синтетички производ, неразградив, који делује канцерогено и загађује
подземне воде. Пирален је хемијска супстанца која се не разграђује, њено
уништавање се врши једино спаљивањем у специјалним пећима. Да ли је
бомбардовање пираленских трансформатора са огромним количинама пиралена, био
својеврстан експеримент ин виво, да би се испитало његово деловање на људе?
Пожари трансформатора су ослобађали облаке отровног дима, чија је отровност
блиска деловању хемијских отрова. Посебна прича су, међутим, пројектили са
осиромашеним ураном, који су у великим количинама бацани на одређена
подручја наше земље.
• Да ли је таква муниција већ коришћена у неким другим ратовима и
какве су последице за живи свет?
- Осиромашени уран се углавном користи у противтенковској муницији
калибра 30 милиметара, која се испаљује са авиона А-10. Први пут је
коришћена у Вијетнаму, под именом “убица тенкова”, затим у Заливском рату
против Ирака (где је испаљено приближно милион пројектила, и страдало
500.000 деце од последица те муниције), потом у Републици Српској и у току
агресије на СРЈ, посебно на Космету. У последњој агресији на Ирак, САД су
признале да је бачено преко 500.000 комада ових пројектила. Постоје
индикације да се осиромашени уран налазио и у бојним главама ракета великих
калибара, намењених за уништавање армираних бетонских утврђења и бункера
којим је дејствовано по нашим просторима, зградама и утврђењима.
БОМБАРДОВАЊЕ КАРЦИНОМОМ
Муниција са осиромашеним ураном има трајне последице по становништво и
после престанка ратних дејстава, јер време полураспада нуклеида
(радиоактивних продуката сагоревања осиромашеног урана) на терену износи 4,5
милијарде година. Отуда је ова муниција забрањена одговарајућом резолуцијом
УН из 1996. и 1997. године.
Колико је осиромашени уран опасан по људско здравље, говори и податак
да је у фебруару 1980. године судским налогом државе Њујорк забрањен рад
фабрике за производњу пенетратора од осиромашеног урана Натионал Леад
Индустриес, јер је емитована радиоактивност била изнад 150 µЦи. Ова вредност
одговара количини од само 387 грама осиромашеног урана. Без обзира на ову
забрану, влада САД и даље тврди да осиромашени уран није штетан по људско
здравље и дозвољава његову примену приликом ратних дејстава. Међутим, по
прописима нуклеарне комисије у САД, војска мора да пријави своја складишта
са муницијом осиромашеног урана, као зоне са радиоактивним материјалом.
Примена наведене муниције - како се наводи и у извештају Института за
нуклеарне науке у Винчи - доводи до контаминације животне средине са
дугорочним последицама по животну средину и локално становништво. Велика је
опасност од радијацијске болести и повећан ризик од канцерогених обољења.
Деца су посебно осетљива на зрачење јер се њихове ћелије врло брзо деле у
току раста.
Употребом осиромашеног урана у муницији, НАТО алијанса је угрозила
цивилно становништво и његово потомство. Угрожено је и земљиште, које је
загађено хиљадама година унапред. Ово нису непознате чињенице ратним
стратезима, што јасно указује да је НАТО намерно користио осиромашени уран
како би дугорочно загадио животну средину у нашој земљи. Међутим, са
сигурношћу се може тврдити да се загађење животне средине није локализовало
само на нашим просторима, већ је дошло до загађења средине на ширем подручју
југоисточне Европе.
ТРОВАЊЕ ВОДА С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ
• Засипање Србије осиромашеним уранијумом није било само масовна
убилачка операција, него и америчко чишћење сопствене куће од нуклеарног
отпада?
- Тако је. Осиромашени уран је у ствари нуклеарни отпад. Тај отпад
представља велики проблем развијених земаља, јер је његово одлагање веома
скупо, али и неизвесно. Никад се са сигурношћу не може тврдити да неки од
контејнера неће да “процури” и испусти радиоактивни гас у околину. САД су
нашле “идеално решење” за свој нуклеарни отпад: стрпали су га у
противтенковску муницију и решили на врло “користан и економичан” начин
питање његовог одлагања.
Процењује се да само САД имају најмање 500. 000 тона осиромашеног
урана, односно радиоактивног отпада.
НАТО алијанса је признала да је на СРЈ бачено 30.000 пројектила са
осиромашеним ураном. Имајући у виду њихову склоност ка избегавању тачних
података, сумња се да је тај број много већи. (Војска има податке да је
бачено око 50 000 пројектила). Бацање пројектила са осиромашеним ураном
имаће несагледиве последице по сав живи свет, не само код нас, већ и у
Европи.
• Постоји ли нека правилност у одабиру локација гађаних осиромашеним
уранијумом?
- Можда је најречитије да вам то објасним на примеру воде. Муниција са
осиромашеним ураном највише је коришћена на Космету, што је врло перфидно.
На тој територији налазе се изворишта река које су притоке Западне и Јужне
Мораве, те је агресор тако желео да дугорочно загади наше водотокове преко
Велике Мораве све до Саве и Дунава, дакле кроз целу Србију. НАТО је
агресијом на нашу земљу, и намерно изазивајући еколошку катастрофу, угрозио
широко подручје са изворима незагађене воде (Србија је подручје са највећим
бројем минералних лековитих извора у Европи) и здраве хране, чиме је
директно угрожено подручје целог Балкана, али и Европе. То је еклатантан
пример геноцида и радиолошког рата против наше земље. Сва коришћена муниција
са осиромашеним ураном на нашим просторима је америчког порекла.
ХЕМИЈСКИ И РАДИОЛОШКИ РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ
• Истрајно заступате тезу да се против наше земље водио хемијски и
радиолошки рат, са свим негативним последицама. Због чега ово тврдите?
- Поред директних штета изазваних експлозијама бачених бомби и ракета,
на територији СРЈ се водио специјалан рат који по својим ефектима спада у
хемијске ратове. НАТО алијанса није директно користила хемијска средства
(бојне отрове) у нападу на нашу земљу, али је бомбардовањем нарочитих мета -
индустријских постројења и складишта хемијских сировина, као и паљењем
нафтних резервоара и нафтних постројења, посредно изазивала ефекте по
последицама веома блиске ефектима хемијског рата.
С предумишљајем су гађана постројења и складишта хемијске индустрије.
Бомбардовани су објекти у Панчеву, Новом Саду, Лучанима, Прахову, Бору,
Баричу. Услед експлозије и пожара у ваздух, земљиште и водотокове доспеле су
огромне количине врло отровних и по здравље опасних материја. У панчевачкој
“Петрохемији” намерно је гађан резервоар са мономером винилхлоридом,
једињењем које се користи за израду пластичних маса и које је врло отровно и
канцерогено. Над Панчевом се три дана вио густ облак загушљивог и отровног
чађавог дима, све док ветар није променио правац и потерао облак преко целе
средње Европе, чак до Шведске и Норвешке, о чему су обавестили руски извори.
Еколошку катастрофу је изазвало горење резервоара са нафтом у Панчеву,
Новом Саду, на Чукарици у Београду. Горење нафте ослобађа различита циклична
једињења, која су такође веома штетна, а под дејством сунчеве светлости и
других фактора, ослобађају се и диоксини, који су канцерогени. После тих
пожара над Србијом су падале “библијске” кише праћене необичним електричним
пражњењем у атмосфери, а падао је и град неуобичајене величине, веома
чудних, ћошкастих облика, који се тешко топио, што је изазвало сумњу да се
користило неко средство за утицај на климу. Наравно, користила су се
халогениа једињења, сребројодид и хлорид, како би се небо над Србијом
разведрило због боље видљивости. Било како било, кише које су падале после
тих пожара, биле су киселе, црне, муљевите, остављале су мастан црн талог
пун чађи и разних киселих отровних продуката горења.
• Много је показатеља да је дошло и до великих климатских поремећаја?
Велика количина ослобођеног угљендиоксида и угљеника у атмосфери
изазива ефекат локалног загревања, поремећај микроклиме регије и појачавање
ефекта стаклене баште... Али кисели облаци су прекривали не само нашу земљу,
и изручивали киселе кише на њу, него и на просторе Европе. То битно мења
квалитет земљишта. Услед погубних последица бомбардовања, али и хиљада и
хиљада прелета и налета авиона у току бомбардерских акција, алармантно је
истањен озонски омотач над Европом. Нестаје користан озон у стратосфери (на
12.000 метара баш на висини лета авиона НАТО), али се истовремено повећавала
концентрација штетног озона у нижим деловима атмосфере, као директна
последица загађивања разним гасовима насталим сагоревањем и експлозијом.
Озон је у малим количинама користан, али у великим штетан - корозиван и
експлозиван. Цела западна Европа убире плодове својих бомбардерских акција
на Србију, њено становништво удише велике концентрације штетног озона који
је настао од оног што су нам бацали.
ТУЖБА СЕ НЕ СМЕ ПОВУЋИ
• Постоје ли неки медицински показатељи који потврђују повећање
одређених болести насталих као последица бомбардовања?
- Постоје индикације, у јавности недовољно прецизне, да постоји
проценат повећања тешких обољења, посебно карциномских. Наравно, сва та
истраживања су још увек недовољно поуздана, наводно због краткоће времена,
прошло је само четири године, а то је кратак период да би се добили поуздани
показатељи. Међутим, из земаља НАТО пакта, посебно Италије и Белгије, стижу
алармантне вести о приметном порасту карциномских обољења (реч је о
леукемији) међу војницима који су били у Републици Српској и на Космету у
време бомбардовања, али и у близини радиоактивне муниције.
• Какве су наше шансе после оваквог екоцида и има ли наде да овај
простор на коме живимо буде еколошки чист и способан за производњу здраве
хране, а такође и производњу здраве пијаће воде?
- Природа има своје механизме којим се брани од отрова. Биљке су веома
избирљиве, не прихватају из земље једињења урана; нека отровна једињења се
под дејством влаге и сунчеве светлости разлажу и временом постају безопасна.
Али ни природа није свемогућа. Постоје једињења која трајно остају у тлу и
трајно га загађују. Деконтаминација тла је скуп поступак и мукотрпан посао.
Због тога се не сме повући тужба против НАТО пакта, за коју су његови
челници надмено рекли да је она ништавна. (Па кад је ништавна, због чега
траже да се повуче?)
На терену бомбардованом радиоактивном муницијом одређује се ниво
зрачења, по тлу се траже и скупљају остаци кошуљица муниције, контаминирана
земља се уклања и одлаже у заштићене контејнере. Код нас је детаљно очишћено
полуострво Арза на Луштици, остали локалитети чекају боља времена, али су
означени и ограђени. Подручја око Врања, Боровац код Бујановца, Пљачковица,
брдо изнад Врања, Братоселце, су маркирана као контаминирана подручја са
констатованом радијацијом од 1800-24.000 Бљ/кг (радијација од 200 Бљ/кг је
узета као граница контаминације).
Очигледно је да је минули рат имао више циљева за агресора једнаких по
важности, али је за нас најстравичнији онај који се односи на уништење
читавог једног народа на овим просторима. Бомбардовање СРЈ, дивљачко, сурово
и нехумано, проузроковало је велике патње и погибељ народа, рушење и
уништавање материјалних и културних добара и произвело једну од највећих
еколошких катастрофа двадесетог века на просторима Европе, чије ће последице
осећати и следеће генерације.
Сања Ференц
www.srpskenovineogledalo.co.yu
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
