Sta je Vesli Klark, vrhovni komandant NATO snaga u Evropi tokom agresije na SRJ, precutao, istakao i krivo predstavio u memoarskoj knjizi "Moderno ratovanje"(1)
CETIRI ZVEZDICE ZA LAZ DA SU
TORANJ NA AVALI I ZGRADA RTS
BILI VOJNI CILJEVI
@ Milen SIMIC, gener-potpukovnik
Vazdusna kampanja bice neprekidna i sve jaca, neprestano bubnjanje NATO. A ako
vazdusni udari predstavljaju osnovni ritam, melodija ce imati nekoliko
varijacija, i bice cist hard-rok."
"Mogao sam to tako zivo da zamislim. Bombarderi B-52 tamo gore, sasvim sami,
rakete se odvajaju od njih, krilca im se sire, onda se pale mali mlazni motori,
i rakete odlecu prema ciljevima. Takticke rakete m ornarice za dejstvo po
ciljevima na kopnu 'tomahavk', krecu samo nekoliko trenutaka kasnije. I to sam
mogao jasno da zamislim. Zelenkasto plavetnilo Jadrana samo nekoliko trenutaka
pre nego sto ce se spustiti mrak. Izbijanje plamena kad busteri izbacuju rakete
iz lansirnih cevi fregata i krstarica. Mlazevi vode prilikom katapultiranja
raketa iz podmornica, otvaranja krilaca i aktiviranje raketnog motora. Mogu da
zamislim kako su se piloti osecali te noci, sa cvrsto zategnutim kacigama, s
maskama na licu, s glavom punom sifriranih reci, opisa ciljeva i ostalog sto je
trebalo drzati na umu. Ali, nisam mogao da budem tamo, u tim pilotskim kabinama.
Mogao sam samo da zamisljam."
Ovo je, u
svoju generalsku beleznicu, zapisao Vesli Klark, americki general sa cetiri
zvezdice, vrhovni komandant NATO snaga u Evropi. Prvo, kada je zavrsio
planiranje za vazdusnu kampanju, a drugo, kada je plan aktiviran i kada su
avioni i rakete poleteli prema cilje vima. Mozda bi generalovi muzicko-lirski
zapisi bili simpaticni, da se ne radi o opisu njegovog ushicenja zbog zavrsenog
uspesnog planiranja agresije na srpski narod i trenutka kada su borbeni sistemi,
kojima je upravljao i komandovao, krenuli, ne prema ciljevima na vezbovnim
poligonima, vec prema stvarnim objektima i ljudima na srpskom tlu. General je
planirao smrt i razaranje, i raduje se njihovom pocetku.
Cetvorozvezdas, dakle general najviseg
ranga u americkoj vojsci, je svoje beleske, medju kojima su i citirane na
pocetku, pretocio u knjigu "Moderno ratovanje". Normalnim ljudima bi verovatno
bilo dovoljno da procitaju navedene citate i da zakljuce kakav je vojnicki,
moralni i psiholoski profil autora, kakvo je zlo bilo nad srpskim narodom, i
koja je velicina otpora zlu. Za ljude, laike za rat i ratovanje, mozda je to i
dovoljno, posebno za one koji su dogadjaje preziveli kao generalove mete i
ciljevi. Za profesionalce to nije dovoljno . Oni bi knjigu morali procitati do
kraja, mada je citanje mucno, da bi shvatili kako je razmisljao, procenjivao,
planirao i naredjivao neprijateljski general, i kako se ponasala njegova vojska.
Neki mogu da spore rec neprijatelj, ali za Klarka je "kampanja" bio rat, a Srbi
su bili neprijatelji.
Sigurno je da je
tekst pod nazivom "Moderno ratovanje" doziveo, pored autocenzure, visestruku
cenzuru zvanicnih organa i sistema koji su bili ukljuceni u dogadjaje koje on
opisuje. Medjutim, i pored toga, knjiga je samo jedna strana medalje o ratu.
Drugi deo price je na nasoj strani. Cini se da su najinteresantnija pitanja, jer
ih i Klark potencira, informativni rat, vojno planiranje, kvalifikacija ciljeva,
obavestajni rat, kopnena operacija, uloga suseda i uloga licnosti u ratu NATO
protiv srpskog naroda.
Vesli Klark mnogo
pise o informativnom ratu protiv srpskog naroda. Medjutim, on ga
pojednostavljuje i svodi na "proizvodnju informacija i odnosa sa javnoscu".
Moguce je da on, s obzirom na vojnicku karijeru, ne zna mnogo o tome, da ga
mozda i nisu mnogo ni pitali u vezi ovog rata, vec je bio puki izvrsilac.
Opisujuci pripreme i planiranje NATO za rat, on govori o znacaju koji su
pridavali informativnom ratu. "Znali smo da ce informisanje javnosti biti
kriticno za nas uspeh, i da je to vazan, mozda odlucujuci, trenutak za kampanju.
Na kraju, vratili smo se na temu strateskog informisanja... Moracemo da
objavljujemo informacije, ali znali smo da cemo to morati veoma pazljivo da
radimo. Bilo je bolje poceti sa politikom restriktivnog objavljivanja
informacija, a zatim se postepeno otvarati, nego na pocetku davati previse a
kasnije zatvoriti slavinu. Pentagon je podrzao kontrolu objavljivanja
informacija, i da se objavljivanje obavlja na osnovu evropske a ne americke
vremenske zone."
Dakle, mnogo vremena su
potrosili na planiranje informati vnog rata. Klark nigde ne pominje odnos snaga
u inforamtivnom ratu iz razumljivih razloga, jer bi i on, kao i odnos snaga
klasicnih vojnih efektiva, bio skoro neuporediv i govorio bi najvise o
agresoru.
Ako hocemo bez sire
elaboracije da istaknemo ciljeve informativnog rata protiv srpskog naroda, onda
bi se oni sveli na kreiranje cvrste podrske sopstvene javnosti brutalnoj
agresiji, slamanje otpora srpskog naroda, razbijanje unutrasnjeg jedinstva nase
vojske, ohrabrivanje teroristicke organizacije kao borbenog esalona Alijanse, i
zastrasivanje drugih naroda i drzava. Sto se tice sopstvene javnosti,
teroristicke organizacije i drugih drzava, Klark i njegovi planeri su izgleda
cenili da je posao zavrsen dugogodisnjom bestijalizacijom srpskog naroda preko
brojnih iskonstruisanih medijskih kampanja. "Da bismo bili jasni, recimo da je
Racak zaista mobilisao javno mnjenje", navodi
Klark.
Znaci, sve snage i sredstva su
usmerili prema srpskom narodu i njegovoj vojsci, za ostalo je trebalo odrzavati
dostignuti nivo. Radi toga, angazovani su svi medijski kapaciteti zemalja
ucesnica u agresiji i informativno-propagandni kapaciteti njihovih vojski,
ojacani do tada nevidjenom kolicinom komunikacione i kompjuterske tehnologije.
Americki general Lajls se pohvalio da su samo Amerikanci u agresiji koristili
pet puta vise kompjuterske tehnologije nego u "informativnom ratu" u
Zalivu.
U pripremama za informativni rat
polazili smo od nekoliko bitnih cinjenica. Bili smo sigurni da ne mogu
rastrojiti i pokolebati srpski narod u pruzanju otpora, i razbiti vojsku i
onemoguciti da izvrsava svoju duznost. Analizirajuci njihove aktivnosti,
shvatili smo da su njihove snage za ovu vrstu ratovanja uvezbavane u Panami,
Granadi, Portoriku, na obalama Somalije i Zalivu, u uslovima kada zapravo pravog
protivnika i nisu imali. Zakljucili smo da pravu bitk u treba voditi za svetsko
javno mnjenje, uz preduzimanje svih mera za zastitu stanovnistva i vojske od
propagandnog delovanja. Trebalo je spreciti prenos rata uzivo, za sta se
specijalizovala globalna mreza CNN, i agresivno planirati istinu o ciljevima i
posledicama rata protiv srpskog naroda. Oba uslova smo
imali.
Po otpocinjanju agresije, veoma
brzo su istrosene slike i price generala i porparola u Briselu, pilota koji su
poletali sa smrtonosnim tovarima, izjave visokih zvanicnika, istupanja
analiticara i slike navodne humanitarne katastrofe. NATO je bio u problemima,
jer je rat bio na drugom mestu, nisu imali pozeljne informacije, a one sa lica
mesta su bile drugacije.
"Od samog
pocetka smo znali da je snabdevanje informativne masinerije od kriticne vaznosti
za to, da javnost i dalje pruza podrsku kampanji. Srbi su imali prednost u
prostoru i vremenu. Srbi, preuzevsi totalitarne metode kakve pos toje usled
komunisticke vladavine, bili su odlicni u organizovanju izvestaja i usmerili ga
na greske koje je cinio NATO", zali se Vesli Klark. Zbog cega zapravo kuka
glavnokomandujuci cetvorozvezdas?
Odlicnom organizacijom rada sa medijima, vojska je zapravo oduzela ekskluzivno
pravo CNN da prenosi rat i kreira lazne informacije i slike. Bilo ih je, ali je
na licu mesta bilo i drugih, objektivnih i konkurentskih, pomenutoj mrezi. O
istini, koja je bila surova i porazavajuca za NATO, nisu samo govorili novinari,
vec i ocevici, stradalnici, spasioci. Klark i njegov stab nisu mogli da
kontrolisu sve podatke o sopstvenim gubicima. Rusila se slika o superiornosti i
nedodirljivosti. Propao je pokusaj infiltracije pripremljenih novinara, za
pozeljno izvestavanje preko Crne Gore. Vesli Klark se zali u svojoj knjizi, zbog
takvih "postupaka" Srba. "A u srpskoj propagandi zapazio sam jedno: Srbi Zapadu
retko kad saopstavaju preko medija bilo sta o nasi m udarima, sto ne sadrzi
makar zrnce istine. Oni imaju kontrolu na terenu. Nesumnjivo je bilo stvari za
koje nisu dopustali novinarima da ih vide, ali ono sto su dopustali reporterima
da vide, nije se moglo lako pobiti."
Dakle, vojska je kroz interno informisanje i dobro integrisan informativni
sistem u zemlji sprecavala ostvarivanje ciljeva neprijateljske propagande prema
narodu i vojsci, i plasiranjem istine o posledicama agresije pridobijala svetsko
javno mnjenje. Uostalom, general Selton, predsednik zdruzenog generalstaba
americke vojske, telefonirao je Klarku. "Ministar odbrane je trazio od mene da
ti doslovno prenesem njegovu direktivu, a ona glasi: sklanjajte vasu jebenu facu
sa televizije. Nema vise brifinga i
tacka."
Usred agresije, zbog gubljenja
podrske javnosti, ucinjen je poslednji pokusaj. Mnogobrojna armija specijalista
za informativno ratovanje i propagandu ojacana je novim timov ima na celu sa
Alisterom Kembelom. "Alister Kembel, strucnjak za odnose sa javnoscu premijera
Blera i drugi, radili su na jacanju NATO-vog strateskog informisanja. On nam je
pomogao da aspekte operacije koji se ticu odnosa sa javnoscu obradimo unapred,
kako bismo mogli da anticipiramo i da na odgovarajuci nacin odgovorimo na
beskrajna novinarska pitanja. Ako nameravamo da gadjamo srpske medije, na
primer, da li bi NATO briferi trebalo da imaju unapred pripremljene kljucne
informacije i analize o srpskim
medijima?"
Klark ocigledno otkriva
prelomni trenutak u kome je odluceno da se razori informaciona i komunikaciona
infrastruktura Srbije. "Oborili smo veliki televizijski toranj na Avali, u
okolini Beograda, koji je sluzio i za vojne komunikacije. Udarima na
televizijski objekat pogodili smo u samo srce Miloseviceve komande i
kontrole."
Ocito je da su armija za
vodjenje informativnog rata i genera l Klark znali da ce razaranje objekata
informativnog sistema izazvati zgrazavanje svetske javnosti, pa su kao
opravdanje smislili pricu o centrima za komandovanje i kontrolu i vojnim
komunikacijama. To je bila laz koje se Klark jos drzi, i u knjizi i u javnim
istupima. Sta je bio pravi razlog za donosenje odluke o razaranju informativnog
sistema? Vojska je imala autonomni komunikacioni sistem koji je, i pored
pokusaja da se unisti, sve vreme obezbedjivao neprekidnost komandovanja
informacija, te je njegovo povezivanje sa informativnim sistemom apsurdno.
Jos 31. maja 1999. "El mundo" je
zakljucio da je NATO izgubio informativnu bitku protiv Srbije. Takvi zakljucci
su se umnozavali upravo u zemljama koje su ucestvovale u agresiji.
Zakljucivsi u knjizi, da je nasa vojska
u osnovi dobila informativni rat, Klark pokusava da nadje opravdanje. "Iz dana u
dan morali smo da objasnjavamo i razjasnjavamo. Posle prvih sedmica bili smo u
defanzivi. Nismo mogli da odrzimo fokus na neprestanim prestupima Srba. Gde su,
pitali smo se, slike srpskih zverstava? Gde su ubedljive price ocevidaca i
snimci etnickog ciscenja, brutalnosti i razaranja? U ovom ratu kamera na Kosovu
vredela bi tuce udara na srpske
ciljeve."
Neizbezno je pitanje sta je sa
kadrovima koji su, oslanjajuci se na narod, iako hiljadustruko slabiji, uspesno
parirali armiji protivnika za vodjenje informativnog rata, i po njihoom
priznanju, u tom ratu pobedili? Sta je sa ljudima koji su svetskoj javnosti,
uprkos blokade, ometanja i razaranja informacionog sistema, posredovali oko
2.100 informativnih sadrzaja i oko 20.000 informacija preko globalne mreze
Internet? Njih vise nema. Zamenili su ih aparatcici cija je jedina kalifikacija
partijska pripadnost, a aktivnost cutnja.
Mucna knjiga generala sa cetiri
zvezdice, i ono sto je, i pored cenzure, obelo danjeno u njoj o informativnom
ratu, je samo moralna i profesionalna satisfakcija za pomenute
kadrove.
- NASTAVLJA SE -
TAJNE
MEDIJSKOG RATOVANJA
Globalni informacioni
sistemi vec duze obezbedjuju da sve pojave i dogadjaji istog trenutka budu
pred javnoscu. Nije cudno sto su informacioni sistemi poodavno postali
jedno od najznacajnijih sredstava za vodjenje rata, a informativni rat
posebna "disciplina" ratovanja. Ko god govori o informativnom ratu, mora
biti svestan da se o n samo uslovno moze izdvojiti, buduci da je
prozimajuci za sve druge vrste
ratova.
Pouka -
zlodela se ne mogu kriti
Jedan nesrecni general je
nedavno, pokusavajuci da se dodvori mladom ministrovom savetniku, odlucio
da njegovu knjigu uvrsti u obaveznu literaturu najvise vojne skole.
Klarkovu knjigu trebalo bi stvarno uvrstiti u obavezno stivo vojnog
skolstva iz vise razloga. Prvi je da shvate pripadnici nase vojske da
nikada ne treba bit i takav oficir, general i komandant. Drugi, da
reafirmisu samopostovanje i samopouzdanje, jer je opasnost od nametanja
osecaja intelektualne i profesionalne inferiornosti i kompleksa nize
vrednosti sve veca. Treci, da se uvere da se zlodela u ratu ne mogu
sakriti.
