„Blic“
istražuje
Koliko košta naklonost Amerike
Blic, 26.03.2004
Deset godina nakon što su Hrvatska, BiH i albanski lideri sa Kosova
shvatili da ne mogu da ostvare svoje ciljeve ukoliko ne unajme i debelo plate
američke lobiste, početkom 2001. godine i tadašnja Vlada Srbije je prvi put
sklopila jedan takav ugovor sa konsultantom Džimom Dentonom.
U vreme kada se na svetske televizijske stanice ponovo vraćaju ratne slike
sa Kosova, postavlja se pitanja ima li koristi od plaćanja lobista i šta bi
trebalo da bude naša strategija. Ukoliko ovo pitanje postavite Albancima,
Hrvatima i bosanskim muslimanima, njihov odgovor će nedvosmisleno biti da je
lobiranje ključna stvar.
Mnoge reportaže na najvažnijim televizijama sveta nisu bile delo novinara,
već moćnih PR kompanija. Prvo je na balkansku scenu stupila agencija „Ruder i
Fin“, čiji klijenti su bile vlade Hrvatske, Bosne i kosovski Albanci. Prema
izveštaju Ministarstva pravde SAD, agencija je dobijala mesečno minimum 10.000
dolara za svoje usluge. Međutim, list „PR O’Dvajer“ koji se bavi problemom
lobiranja u SAD objavio je da je za prvih šest meseci 1993. godine „Ruderu i
Finu“ uplaćeno 320.000 dolara, do čega su kosovski Albanci platili 230.000, a
ostalo Hrvati i Bosanci.
Ugovor je u ime Albanaca sa Kosova potpisao Ibrahim Rugova 1993. godine
tokom posete Zagrebu. U Vašingtonu tvrde da su poslednjih godina Albanci
„Ruderu i Finu“ platili preko 1,2 miliona dolara i da su bili spremni da ulože
dodatnih 10 do 15 miliona dolara.
„Ruder i Fin“ su 1997. godine odlučili da se povuku iz ovog biznisa, ali su
zato na njihovo mesto uletele druge kompanije koje su shvatile da je ovo posao
koji može da donese veliki profit. Albance su preuzeli ljudi iz „Vašington
internešnel grupa“ i njihov prvi zadatak bio je da spreme albansku delegaciju
za Rambuje.
Za vreme vladavine socijalista, Srbija zbog sankcija nije bila u mogućnosti
da iznajmi agencije za odnose sa javnošću. U Ministarstvu pravde SAD ipak su
registrovane tri firme koje je trebalo da uskoče u posao - jednog dana.
Beograd je za svoje zastupnike izabrao PBN Company, „Strategy XXI Group“ i
AIDG. Koliko je bilo nepoznavanje ove oblasti, najbolje pokazuje primer izbora
PBN Company. Radi se o ruskoj firmi koja ima svoje predstavništvo u SAD i koja
nema govoto nikakve veze u američkoj administraciji. Ova kompanija je od
Republike Srpske za drugu polovinu 1999. godine dobila 20.000 dolara, a
zadatak im je bio da RS pripreme za Donatorsku konferenciju.
Crna Gora se pokazala kao još inventivnija, jer je kao svog stranog agenta
u SAD prijavila Crnogorsku trgovinsku misiju u Vašingtonu, čiji je prvi šef
bio Ratko Knežević. Crnogorci su bili lake ruke tako da nisu štedeli para, pa
je samo za prvih šest meseci 1999. godine Trgovinskoj misiji Crne Gore plaćeno
487.729 dolara.
Dvadesetog februara 2001. u Beogradu, ugovor o saradnji potpisali su
predsednik tadašnje srpske vlade Zoran Đinđić i nezavisni američki konsultant
Džejms Denton. Ugovorom je bilo predviđeno će se Dentonu za usluge isplatiti
120.000 dolara za godinu dana, plus putne troškove. Pomenute troškove je u ime
srpske vlada plaćao biznismen srpskog porekla Filip Cepter.
Inače, Denton je u razgovoru za „Blic“ jednom prilikom potvrdio da je svoje
usluge ponudio i tadašnjem predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici, ali da
je ovaj to odbio.
- Naša država nema apsolutno nijednu lobi organizaciju koja bi zastupala
interese ili promovisala stavove koji su od srpskog nacionalnog interesa -
ističe za „Blic“ istoričar Milan St. Protić i dodaje da se za ovdašnji teren
može govoriti tek o takozvanim organizacionim sekretarima. „Oni su praktično
ljudi koji su domaćim političarima uređivali dnevni raspored kako bi provedeno
vreme u Americi što bolje iskoristili; organizovali sastanke, davali
telefone“...
- Jedno kratko vreme, Džim Denton je čovek koji je za male pare u odnosu na
cifre koje se izdvajaju za lobiste, po mojim saznanjima 150.000 dolara, bio
organizacioni sekretar pokojnom premijeru Đinđiću. Takođe, dok je bio
potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus je u iste svrhe angažovao Marka
Mediša, bivšeg službenika u ministarstvu finansija (Klintonova
administracija), a koji je po dobijenom otkazu otvorio privatnu kancelariju.
Međutim, to nije lobi već isključivo olakšavanje sastanaka - kaže Protić i
dodaje:
- Veoma nam je naklonjen bio kongresmen Kolbi iz Arizone. On je pomogao u
priči oko Pariskog kluba. Tradicionalno nam je naklonjen Džorž Vojnović,
senator iz Ohaja. Imali smo prolaz kod veoma uticajnih Spektora i Lugara. U
Kongresu Roda Blagojevića, koji je sada guverner države Ilinois. Ima naših
uticajnih ljudi u predstavničkom telu države Kalifornije. Međutim, nismo ništa
iskoristili i to nas je puno koštalo - ističe Protić i dodaje da je odnos
države isti i kada je u pitanju Evropa. „Dok je bio ministar spoljnih poslova
Grčke, veoma nam je bio naklonjen Papandreu. Ali ni tada nismo iskoristili ono
što smo mogli u okviru EU.“
Kako kaže profesor Predrag Simić, lobi mreža koja radi za albanske interese
izuzetno je jaka. Naime, te organizacije ne utiču samo na kongresmene i
senatore, uticajne ljude u Americi i Evropi, već je njihov višegodišnji rad
izuzetno dubok, temeljit i širok. Doseže do objavljivanja knjiga...
- Albansko-američka građanska liga gde su glavni ljudi bivši kongresmen
Džozef Diogardi i njegova supruga Širli Meklojd. Jak albanski lobista je i
osnivač Međunarodne krizne grupe Morton Abramovic - kaže Simić.
Po nekim navodima, u SAD je trenutno u toku sukob grčkog i albanskog
lobija. Albanski lobi radi na interesima Albanaca na severu Grčke. Po
sadašnjoj proceni, grčki lobi je jači.
Milorad Ivanović - Željka Jevtić
Plaćaju Rugova, Cepter...
Svi lobisti su prema američkom zakonu obavezni da prijave za koga rade i
za koliko novca. „Blic“ se juče obratio Ministarstvu pravde SAD i evo
poslednjih podataka.
Albance trenutno zastupa firma „Akin and Bard LLP“. Firma nije dostavila
budžet za ovu godinu. Paper Rudnik je dostavio izveštaj u kome stoji da je
dobio 60.277.23 dolara za medijski nastup Albanaca. Albance još zastupaju
firme kongresmena Diogardija (plaća ga Ramuš Haradinaj) i firme Boba Dola
(plaća ga Ibrahim Rugova). Na srpskoj strani registrovan je konsultant Džim
Denton koga plaća Filip Cepter u ime Vlade Srbije, O’Konor koji je potpisao
sa Vladom Srbije ugovor 18. novembra 2003. godine. U oba slučaja nije
navedeno o kolikim sumama se radi. Oni će svoje izveštaje morati da dostave
do 31. marta. Zanimljivo je da svoje lobiste u SAD imaju i Unija nezavisnih
kandidata, Karić fondacija i Vuk Jeremić, savetnik u ministarstvu odbrane. U
njegovom ugovoru, kako nam je rečeno u Vašingtonu, stoji da je firmi „Rabin,
Shivs, Lipkin, Birgen LLC“ plaćeno zbog jačanje veza između vojne industrije
SAD i Srbije.
Mila zastupa Bob Dol
„S pažnjom pratim štampu i ostale izvore u vezi s ekspertskim razgovorima
između zvaničnika Srbije i Crne Gore i stičem utisak da se nalazite pod
snažnim pritiskom predstavnika Evropske unije da otkažete vaše planove za
referendum ili da odložite glasanje za daleku budućnost i tako neumoljivo
vežete progres svoje zemlje za tempo koji nameće isključivo Beograd“, stoji
u poruci koju je američki senator Bob Dol poslao predsedniku Crne Gore Milu
Đukanoviću.
Što bi narod rekao, bila je ovo „kao naručena“ poruka za uši crnogorskog
predsednika Mila Đukanovića. Istraživanje „Blica“ pokazuje da je u ovom
slučaju narod bio u pravu - Bob Dol je svoje pismo pisao po narudžbini i za
to ga je izdašno platila Vlada Crne Gore.
Prema našim saznanjima, Vlada Crne Gore potpisala je februara 2001.
godine ugovor s američkom lobističkom firmom „Verner, Lipfer, Bernard,
Mekfirson i Hend“ (skraćeno „Verner Lipfer“), čiji je lider bivši američki
senator Bob Dol. Za godinu dana, Dolu je iz Podgorice poslato 120.000
dolara.
