Tek ćemo da osetimo uranijum!
BEOGRAD - Ni posle pet godina od NATO bombardovanja kod nas javnost nije upoznata sa preciznim podacima o tome koliko je 1999. godine na području Srbije, ali i Kosmeta, ispaljeno municije sa osiromašenim uranijumom. Za sada se zna da je na području Vranja na četiri lokacije izbačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, a koliko je tačno ovakve municije ispaljeno na 100 lokacija na Kosovu, naši stručnjaci - onkolozi još ne uspevaju da dobiju, tako da još ne mogu ni da procene koliko je zbog bombardovanja oštećeno zdravlje našeg stanovništva.
Konkretne posledice ispuštanja ovog radioaktivnog materijala, prema rečima
prof. dr Slobodana Čikarića, predsednika Društva Srbije za borbu protiv raka,
moći ćemo da primetimo tek za desetak, dvadeset godina.
- Kod odraslih osoba
razvoj malignih tumora izazvanih zračenjem zahteva relativno dugačak period, do
dvadeset godina. Kod dece se rak može pojaviti ranije. Recimo, od Zalivskog rata
u Iraku je otkriveno alarmantno povećanje raka kod dece. Bez obzira na to da li
su bili u kontaktu sa kontaminiranom teritorijom, ljudi mogu imati posledica od
unošenja uranijuma u organizam preko vode, biljaka, životinja koje su ili bile
direktno izložene zračenju ili su do njih doprle sitne čestice uranijuma. Ove
biljke nemaju potrebu u svom razvoju za uranijumom, ali on u njih dopire
rastvoren u vodi - navodi za "Glas" dr Čikarić.
Naš sagovornik objašnjava da postoje jedinjenja uranijuma, rastvorljiva u
vodi, čijih pola čestica biva eliminisano u periodu od 12 do 24 sata, a
kompletno do 240 sati, zatim nerastvorljiva jedinjenja koja se u organizmu
potpuno eliminišu posle 5.000 dana i postoje i keramička jedinjenja koja
preživljavaju i po 20 godina.
 | ||||
 |
|
Milijarda za dekontaminaciju - Za dekontaminaciju (čišćenje) zemljišta, na koje je bačeno 70 tona osiromašenog uranijuma, potrebno je utrošiti 4 do 5 milijardi američkih dolara. Dakle, za dekontaminaciju četiri lokaliteta oko Vranja potrebno je obezbediti oko milijardu dolara - kaže dr Čikarić. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
- Jedna trećina inhaliranog uranijuma je rastvorljiva i brzo se eliminiše iz organizma, a ostale dve trećine ostaju u telu i daju velike doze zračenja. Telo postepeno pomera uranijumove čestice iz pluća u druge delove tela, uglavnom u limfne čvorove i kosti. Sa druge strane, opet, ljudski organizam sposoban je da rastvara i nerastvorljive čestice i eliminiše ih preko bubrega, te tako oni najčešće stradaju - navodi dr Čikarić.
Ono što je najgore, a što može da prouzrokuje osiromašeni uranijum, je što ta
nerastvorljiva jedinjenja i posle 800 godina preko genetskog materijala mogu da
izazovu rađanje dece sa deformitetima. Prema rečima dr Čikarića, među decom
učesnika Zalivskog rata bilo je slučajeva dece sa tri noge, bez prstiju, bez
mozga (u Hirošimi).
- Za ta genetska oštećenja nije potrebna velika doza, čak
se i ne zna kolika je najniža doza jonizujućeg zračenja koja izaziva ovakve
promene - upozorava dr Čikarić.
Smatra se da je limitirajuća godišnja doza 2 miligrama osiromašenog uranijuma po jednom stanovniku, što, prema Čikarićevim rečima, znači da bi osiromašeni uranijum koji je bačen na Irak bio dovoljan da se usmrti celokupno stanovništvo SAD ako bi se ravnomerno rasporedio ovaj radioaktivni materijal na američku populaciju.
- Stručnjaci su izračunali da će od 700.000 učesnika Zalivskog rata karcinom dobiti od 30.000 do oko 150.000 vojnika. Povećanje incidencije malignih tumora kod vojnika koji su učesnici rata može se očekivati za 10 do 25 godina. U našoj zemlji posledica još nema, ali ovaj problem zahteva svestrana istraživanja. Sve učesnike rata, kao i civile prisutne u široj zoni ratovanja, trebalo bi podvrgnuti kliničkom, laboratorijskom ispitivanju i njihovo zdravstveno stanje pratiti na duži rok - savetuje dr Čikarić.
