Duh iz bocePOSLEDNJA OPOMENABogdan TirnanićDa li je Kolin Pauel potpisao onaj papir o nastavku američke pomoći SCG? Niko još ne zna. Vremenska razlika je u pitanju. No, dan pre tog "biti ili ne biti", američki podsekretar za političke poslove Mark Grosman je, boraveći u Beogradu, rekao da čak i ako Pauel ne potpiše, to nikako neće biti kraj američkim donacijama, pa će se o tome odlučivati kasnije. Grosman je, onako uzgred, pomenuo da sve zavisi od naše buduće saradnje sa Haškim tribunalom. Izgleda da je ozbiljno shvaćen. Odmah je izglasan zakon o materijalnoj pomoći pritvorenicima srpskog porekla. Neke je poslanike (koji su glasali protiv) ovo ogorčilo, jer, po njima, država se zapravo solidariše sa zločincima tako što će "izdržavati" njihove (bogate) porodice. Takvi poslanici zaboravljaju da svi koji su stigli u Ševeningen tamo čame zbog počinjenih zločina. Pa će, u tom smislu, biti i osuđeni, bez obzira na državnu pomoć njihovim bliskim srodnicima. Uostalom, zar neko misli da će se Mira Marković pojaviti na šalteru da podigne siću? S druge strane, ako je već Hag u pitanju, američka pomoć Tribunalu je ove godine "skresana" na četvrtinu sume od one koja je uplaćena 2003. Zašto? Sigurno zato što Amerika nije posebno zadovoljna dosadašnjim učinkom tamošnje ekipe. Opet je reč o "dvostrukom standardu". Hagu se šalje signal da će, ako nešto ne promeni u svom načinu rada, morati da zatvori vrata, dok se, s druge strane, od zemalja tzv. Zapadnog Balkana ultimativno zahteva da sa Hagom sarađuju. Možda će, jednom, koliko sutra, zahtevati da Tribunal finansiraju države čijim se građanima tamo sudi. Videćemo. Što se Haga tiče, on je ozbiljno shvatio opomenu. Odmah su otvorene optužnice protiv hrvatskih generala Čermaka i Makrača, a neka se pripremi Praljak. Portparolka Artman kaže da se vode istrage o nekim Albancima. Poruka je: imaćemo pune ruke posla do kraja veka. Onog sledećeg. Bojim se da je i to malo. Uzimajući u obzir iskustvo sa odbeglim Gotovinom i pokojnim Bobetkom, koje je prethodna vlada štitila, očekivalo se da Čermak i Makrač takođe izvrdavaju odlazak u Hag sve dok ne popiju jutarnju kavicu kod "Čarlija", a to može da potraje čitavu večnost. No, premijer Sanader, od koga se tako nešto (pre izbora) nije očekivalo, tog je dana otišao u Jasenovac, izjavivši da Hrvatska definitivno raskida za nasleđem zločinačke prošlosti, bilo onom ustaške provenijencije, bilo ovom iz novijih dana. Vrhovni sud je, nedugo zatim, ukinuo presudu splitskog sudije Lozine, kojom se optužbi oslobađaju časnici i stražari iz "Lore", ratne luke koja je svojevremeno pretvorena u koncentracioni logor, u kom su mnogi zarobljenici završili pod udarcima malja. Videvši kako stvari stoje, Čermak i Makrač su spakovali nužno donje rublje i četkicu za zube (češalj im nije potreban), te mirno otišli u Hag. Oni veruju da će tamo biti oslobođeni svih optužbi. To se u haškoj sudnici još nije dogodilo. I neće. No, svejedno, svojom su dobrovoljnom predajom učinili veliku uslugu domovini. Ako ništa drugo, srušili su mit o herojstvu begunca Gotovine. Još je dug put pred njima. Neki naši generali, koje Hag takođe potražuje, nemaju takve namere. Ostaju ovde jer znaju da ih neonska svetlost ćelije u Ševeningenu neće grejati kao rodno sunce. Kako će na to reagovati Kolin Pauel? Uzgred budi rečeno, Hrvatska će svojim pritvorenicima pružiti svaku vrstu pomoći, a najpre onu koja se tiče njihove odbrane. Ta dimenzija pomoći nije taksativno navedena u pomenutom srpskom zakonu. Bez toga je sve ostalo samo palijativna mera. Kao da se ovde neko uplašio da bi, saradnjom u odbrani, neki od naših optuženika mogao da izađe na slobodu. A ne bi bilo zgodno da se vrate. No, taj strah je bezrazložan. Hag nije osnovan u cilju da, ako mu dosade zakeranjem oko loše hrane, svoje "štićenike" pušta kući. Nije obavezno da nam se ovakva priroda te institucije sviđa. Meni se ne sviđa. Sudbina Haga nije u našim rukama. Ona se određuje količinom američkih dolara. Pomalo je odvratno, ali - tako je. Nešto je drugo suština: naša sudbina zavisi od Haga. Ne u smislu da će nas pročistiti od prošlosti, već otud što se tamo odlučuje o našoj budućnosti. Cena je visoka, gotovo nepodnošljiva, ali se mora platiti. Inače nam deca odoše u Kanadu i Australiju. Odakle se više neće vraćati. Kao što se neće vratiti ni oni iz Ševeningena. |
KURIR
Ostale vesti:
