Decenija velikog
nazadovanja
J. ŽIVKOVIĆ - B. ĐORĐEVIĆ 4/5/2004, 7:44:39 PM
NA srpskim univerzitetima i institutima zaposleno je oko 13.000 naučnih radnika, samo u Vinči ih je blizu 4.000. Činjenica je da je njihov kvalitet različit, ali treba imati u vidu da su 144 zaposlena u Vinči prošle godine imala 12.500 citata, što je vrlo visok procenat indeksa citiranosti u svetskim naučnim časopisima.
Ovim rečima je profesor Dragoslav Petrović, direktor Instituta "Vinča" odgovorio na izjavu profesora Vladimira Glišina da su 16.000 naučnih istraživača u Srbiji dve divizije. Odnosno da je taj broj ako optimistički gledamo daleko manji - oko 100, a realno ne može da pređe ni broj 20.
Profesor Petrović, smatra da u Srbiji ne postoji odgovarajući broj kvalitetnih mladih ljudi i opreme, što je za posledicu imalo odlazak 2.000 israživača iz zemlje. Po njegovoj proceni, tu je čak četiri do pet hiljada njih sa svetskom reputacijom i bonitetom.
- Naša zemlja na polju nauke i njenog razvoja prednjači u Evropi u negativnom smislu - rekao je u razgovoru za "Novosti" Stevan Koički, potpredsednik SANU. - Nazadujemo u odnosu na sebe od pre deset godina. Asocijacija "Sve evropske akademije" (ALLEA) svesna je da je nauka u Srbiji upropašćena i vodiće o tome računa.
Koički kaže da akademska Evropa zastupa dva ekstremna odgovora na pitanje kako da zemlje koje ulaze ili će tek ući u Evropsku uniju, dostignu potreban naučni nivo. Prema "tvrdoj" struji, ne treba praviti nikakve kompromise sa naučno srednje razvijenim zemljama.
- Druga grupa brani ideju da zemljama poput naše treba pomagati "šakom i kapom" i da i one dobiju deo sredstava za nauku koja odvaja EU - kaže Koički. - Prvenstveni interes Evrope je da se Srbija i ostale male zemlje naučno razviju i spreče odliv mozgova. Takođe EU bi trebalo da finansira boravak stranih naučnika u malim zemljama i da omogući izgradnju opreme koja će stimulisati mlade naučnike da ostanu u svojoj zemlji.
O kvalitetu naučnih istraživača ne bi trebalo raspravljati, tvrdi profesor Beogradskog univerziteta LJubiša Rajić. Prema njegovim rečima svi oni su zvanja dobijali glasovima svojih kolega na univerzitetu i samo oni koji su glasali protiv mogu da se bune.
- Mislim da se kvalitet ne može meriti istim kriterijumima u humanističkim, prirodnim i društvenim naukama. Kod nas se za kvalitet najčešće koristi indeks citiranosti, ali on ne odgovara društvenim, humanističkim i umetničkim naukama, ili se kvalitet uopšte i ne meri. I pored loše situacije u našoj nauci ne smemo zanemariti uspešnost naših naučnih istraživača. Dovoljno je, primera radi, pomenuti profesore Filološkog fakulteta, Ranka Bugarskog, Ivana Klajna, ili Predraga Pipera.
INTELEKTUALNA PRAVA
STEVAN Koički ističe da naučno razvijene evropske zemlje tišti problem zaštite intelektualnih prava.
- Naročito u savremenoj biologiji i genomici, gde se iz dana u dan otkrivaju nove delikatne stvari. Rezultati istraživanja nisu više besplatno dostupni svima, kao ranije u časopisima, već se komercijalizuju. Drugi veliki evropski problem je neusklađeni odnos između egzaktnih i humanističkih nauka. Naime, humanističke nauke ne reaguju adekvatno na rezultate egzaktnih nauka, a ove druge ne paze kuda vode njihova istraživanja - kaže Koički.
JEZICI NESTAJU
AKADEMSKA Evropa ističe da je engleski jezik postao toliko dominantan u nauci i ostalim društvenim oblastima, da praktično guši druge nacionalne jezike. Ako se nastavi takav trend, za 300 godina svetom će vladati samo tri jezika: engleski, španski i kineski - kaže Koički.
J. ŽIVKOVIĆ - B. ĐORĐEVIĆ 4/5/2004, 7:44:39 PM
NA srpskim univerzitetima i institutima zaposleno je oko 13.000 naučnih radnika, samo u Vinči ih je blizu 4.000. Činjenica je da je njihov kvalitet različit, ali treba imati u vidu da su 144 zaposlena u Vinči prošle godine imala 12.500 citata, što je vrlo visok procenat indeksa citiranosti u svetskim naučnim časopisima.
Ovim rečima je profesor Dragoslav Petrović, direktor Instituta "Vinča" odgovorio na izjavu profesora Vladimira Glišina da su 16.000 naučnih istraživača u Srbiji dve divizije. Odnosno da je taj broj ako optimistički gledamo daleko manji - oko 100, a realno ne može da pređe ni broj 20.
Profesor Petrović, smatra da u Srbiji ne postoji odgovarajući broj kvalitetnih mladih ljudi i opreme, što je za posledicu imalo odlazak 2.000 israživača iz zemlje. Po njegovoj proceni, tu je čak četiri do pet hiljada njih sa svetskom reputacijom i bonitetom.
- Naša zemlja na polju nauke i njenog razvoja prednjači u Evropi u negativnom smislu - rekao je u razgovoru za "Novosti" Stevan Koički, potpredsednik SANU. - Nazadujemo u odnosu na sebe od pre deset godina. Asocijacija "Sve evropske akademije" (ALLEA) svesna je da je nauka u Srbiji upropašćena i vodiće o tome računa.
Koički kaže da akademska Evropa zastupa dva ekstremna odgovora na pitanje kako da zemlje koje ulaze ili će tek ući u Evropsku uniju, dostignu potreban naučni nivo. Prema "tvrdoj" struji, ne treba praviti nikakve kompromise sa naučno srednje razvijenim zemljama.
- Druga grupa brani ideju da zemljama poput naše treba pomagati "šakom i kapom" i da i one dobiju deo sredstava za nauku koja odvaja EU - kaže Koički. - Prvenstveni interes Evrope je da se Srbija i ostale male zemlje naučno razviju i spreče odliv mozgova. Takođe EU bi trebalo da finansira boravak stranih naučnika u malim zemljama i da omogući izgradnju opreme koja će stimulisati mlade naučnike da ostanu u svojoj zemlji.
O kvalitetu naučnih istraživača ne bi trebalo raspravljati, tvrdi profesor Beogradskog univerziteta LJubiša Rajić. Prema njegovim rečima svi oni su zvanja dobijali glasovima svojih kolega na univerzitetu i samo oni koji su glasali protiv mogu da se bune.
- Mislim da se kvalitet ne može meriti istim kriterijumima u humanističkim, prirodnim i društvenim naukama. Kod nas se za kvalitet najčešće koristi indeks citiranosti, ali on ne odgovara društvenim, humanističkim i umetničkim naukama, ili se kvalitet uopšte i ne meri. I pored loše situacije u našoj nauci ne smemo zanemariti uspešnost naših naučnih istraživača. Dovoljno je, primera radi, pomenuti profesore Filološkog fakulteta, Ranka Bugarskog, Ivana Klajna, ili Predraga Pipera.
INTELEKTUALNA PRAVA
STEVAN Koički ističe da naučno razvijene evropske zemlje tišti problem zaštite intelektualnih prava.
- Naročito u savremenoj biologiji i genomici, gde se iz dana u dan otkrivaju nove delikatne stvari. Rezultati istraživanja nisu više besplatno dostupni svima, kao ranije u časopisima, već se komercijalizuju. Drugi veliki evropski problem je neusklađeni odnos između egzaktnih i humanističkih nauka. Naime, humanističke nauke ne reaguju adekvatno na rezultate egzaktnih nauka, a ove druge ne paze kuda vode njihova istraživanja - kaže Koički.
JEZICI NESTAJU
AKADEMSKA Evropa ističe da je engleski jezik postao toliko dominantan u nauci i ostalim društvenim oblastima, da praktično guši druge nacionalne jezike. Ako se nastavi takav trend, za 300 godina svetom će vladati samo tri jezika: engleski, španski i kineski - kaže Koički.
