30.03.2004. Beograd
OLIVER VULOVIC
[EMAIL PROTECTED]
[EMAIL PROTECTED]
Ulaskom u teroristicku koaliciju i teroristicku kampanju protiv Srbije 1999. godine sa Amerikancima i ostalima, kao i zbog prethodnog naoruzavanja ustaskih formacija u Hrvtaskoj i Mudzahedina i pripadnika Al Kaide u Bosni i na Kosmetu, nemacki narod i njegova drzava nisu ni slutili da ce im se ovih dana sve to polako poceti da vraca kao bumerang u obliku pretnji ubistvom njihovog predsednika, Johanesa Raua, izerecenih od strane pomenutih terorista koji su na takav nacin uspeli i da prekinu njegovu turneju po Africi. Zbog toga nemacka stampa i elektronski mediji ovih dana nadugacko i nasiroko opserviraju pomenute pretnje i situaciju u kojoj su se nasli te u svojim analitickim tekstovima i nastupima pokusavaju, stavljajuci se cak i u zamisljen polozaj islamskih terorista i pokusavajuci da razmisljajuci na njihov nacin i u skladu sa njihovim interesima, na svaki moguci nacin obesmisle njihovu nameru da ubiju nemackog predsednika. U tom smislu Libeker nahrihten� ka�e:
�Cak i jedan miroljubivi i tolerantni predsednik kao �to je Johanes Rau se nalazi na ni�anu ovih fanatika. To je zapravo neshvatljivo. Uz to Rau je upravo za vreme svoje africke turneje izricito kritikovao industrijske zemlje da su saodgovorne za neravnopravnost, siroma�tvo i beznade�nost Treceg sveta. I to nisu nikakve prazne price. Rau to zaista misli. Za militantne islamiste, medjutim, sve �to dolazi sa Zapada bez razlike predstavlja objekt mr�nje�.
I tako zaprepascena nemacka javnost, ustaje u odbranu svog
predsednika " koji zaista i misli ono sto kaze" , sa cime su i indirektno
proizilazi da sve sto su do sada njihovi celnici govorili, pogotovo Kinkel,
Sreder i Fiser, koji u se zalagali za "multietnicki Kosmet" i optuzivali Srbe za
genocid gde god je postojao i jedan Srbin, u stvari i nisu mislili kako su
govorili nego su samo na brutalan nacin, preko tela ubijenih srpskih civila
sprovodili planove ilegalnih i kriminalnih svetskih udruzenja kojima su
pripadali,a sve u interesu zavodjenja Novog svetskog poretka. Nemacka i jeste
drzava lazljivih politicara, koji ce zbog imperijalisticke i neokolonijalne
politike, posebno ovde na Balkanu, i dovesti do toga da im gore gradovi i
stradaju civili, kao sto se to nedavno dogodilo u Madridu. Oni tek sada iznose
cinjenice i tvrde kako "za militantne islamiste, medjutim, sve �to dolazi sa
Zapada bez razlike predstavlja objekt mr�nje", sto su namerno propustali svojoj
javnosti da kazu i kada su te iste islamske militariste i fanatike naoruzavali i
huskali na klanje Srba. Nemacki novinari isticu kako je njihov predsednik
"miroljubiv i toelrantan' pa im je neshvatljivo da je na nisanu terorista a
gospodin "miroljubivi i tolerantni " predsednik godinama zajedno sa vladom i
parlamentom zatvara oci pred silnim dokazima o ilegalnim radnjama koje su
preduzimale nemacke obavestajne sluzbe u obucavanju i naoruzavanju istih tih
fanatika koji ga sada drze na nisanu. I ovog, po Srbe ponovo kobnog marta
"miroljubivi i tolerantni" Johanes Rau nije digao svoj glas kao predsednik
Nemacke, najjace evropske drzave, u odbranu srpskog zivlja na Kosmetu vec je i
pokrovitelj izivljavajuce politike koju nad Srbima sprovodi njegova vlada u
Savetu bezbednosti. Johanes Rau nije bilo ko, i ako je njegov polozaj u nemackoj
vladajucoj hijerarhiji gotovo beznacajan, njegov uticaj na nemacku javnost nije
beznacajan, i njegove reci otreznjenja i priznanja da se nemacka poltika nalazi
na pogresnom putu u odnosu na srpski narod na Balkanu, dovela bi i do stvaranja
mnogo jaceg fronta protiv islamskih terorista, jer bi im takva srpska drzava,
podrzana od Nemacke, bila neprohodna brana u Al Kaidinom krvavom pohodu na
Zapad. Ovako, bez obzira kakvim se sve atributima , epitetima i drugim
pisanijama sluzili nemacki novinari u opisivanju prirode i i polozaja svog
predsednika, ne smeju da zaborave da je ipak on predsednik jedne tako mocne
drzave i da zajedno sa sa vladom i parlamentarnom vecinom koja ga je izabrala,
dakle glasovima vecine nemackog naroda, odgovoran za ovu zlu situaciju u kojoj
su se nasli Evropa i njeni narodi u odnosu na islamske teroriste. Do sada je
nemackom gradjaninu bilo lako jer su se patnje desavale tamo negde daleko,
nemacki avioni su sejali smrt tamo po nekim "varvarinskim mostovima", morili
gladju i zedju neke srpske kaludjere i zatvarali oci pred silnim krvavim
seansama siptarskih terorista nad starcima i decom na Kosmetu samo zato sto su
Srbi i Hriscani, a sada je nemacki gradjanin suocen sa situacijom da ce njegov
predsednik i mnogi drugi Nemci mozda biti ubijani, osakaceni ili im biti
ostecena imovina samo zato sto su Nemci, to jest, zato sto predstavljaju sve ono
sto dolazi sa Zapada, a kako vec uvazeni "Libeker nachrihten" rece, sto odmah za
militantne islamiste predstavlja objekt mrznje. "Libeker nahrihten" i drugi
nemacki mediji ce brze i tacnije poceti da odgovaraju na mnoga pitanja koja su
pocela da muce nemacko drustvo kada je u pitanju islamski terorizam, a samim tim
i da pronalaze resenja kada, za pocetak, pocnu objektivnije da izvestavaju o
patnjama Srba na Kosmetu i o silnim opstrukcijama koje se vrse protiv odrzanja
Republike Srpske, sa cime ce i direktno izvrsiti pritisak na svoju vladu da
promeni pogubnu politiku koju vodi na Balkanu. To je jedini put za izlazak iz
zacaranog kruga u kome ce biti jedan od mnogobrojnih objekata mrznje, i to jedan
od najranjivijih.
