Pogled na Beograd iz inostranstva
Napredak u prošlost
Juče sam se vratio iz Beograda gde sam boravio samo na kratko, tek toliko da prisustvujem opelu majke. Posle izvanrednih utisaka, koje sam stekao prošle godine u istom tom Beogradu, ovoga puta sam imao utisak, kojeg u Francuskoj nazivamo "du déjŕ vu". Nedostajali su u dekoru samo Milošević, Mira Marković i " Šešelj, ""srpski junak"", pa da atmosfera bude kao 1968. godine, kada sam otišao iz ondašnje Jugoslavije.
Rekao bih da se nazire napredak u prošlost i to punom parom. Usvajanje odluke o finansiranju "odbrane" haških zatvorenika, promovisanje istih tih u redove "srpskih junaka" i ponovno uspostavljanje klimavog režima, nameće nezaobilazno pitanje: Na čijim leđima se pravi neko socijalističko-komunističko "serbstvo" i "patriotizam" koji nema ničega srpskog?
Odvedoh suprugu Francuskinju, novinarku i kćerku industrijalca, da joj pokažem da beogradska džamija nije toliko oštećena kao što se misli, kad mediji najaviše da je pre toga, ta ista džamija opljačkana. Bez komentara!
Pošto smo prošli sve kontrolne s vrlo dobrim uspehom, na aerodromu Surčin jedan carinik pogleda moj francuski pasoš, građanin sam te zemlje već punih 37 godina, pa ni ne pogledavši me, reče: "Dakle Dragane, da li imaš nešto gotovine". Meni 60 godina, a njemu četrdesetak. To me podseti, opet, na one davne socijalističko-komunističke manire polupismenih majmuna, koji su čuvali s nekim svinje, pa posle im svi ispali "drugovi", koji se svima obraćahu sa "ti", jer im je bilo ispod časti da budu pristojni i lepo vaspitani. I tu je, očigledno, glavni krivac Zapad ili NATO, jer da ih nema, mi bismo još uvek bili svi drugovi, samo svaki na svom kraju nekog pendreka.
Ne treba da Srbija ulazi u Evropu, bolje bi bilo da Evropa i svet uđu u Srbiju i to bez "nešto gotovine" da je ne bi neki dresirani da ujedaju, vređali i ponižavali.
