http://www.pcnen.cg.yu/pcnen2/drugi/drugi17.htm
PCNEN
16.4.2004.
Drugi pisu:
Milosevic predao listu "svojih" svedoka:
Bil Klinton, Momo Kapor i jos 1629 svedoka
Medju svedocima koji ne bi trebalo da budu naklonjeni "optuzenom", a koje je bivsi predsednik SRJ pomenuo na svom spisku sa vise od 1600 imena, kako "Vreme" saznaje, nalazi se i nekoliko oficira hrvatske vojske, ali i pripadnika OVK. Milosevic je, navodno, dobio i pristanak za svedocenje nekoliko visokih oficira stranih obavestajnih sluzbi spremnih da svedoce u njegovu korist. edan od njih je, na primer, Iv Bone, bivi sef francuske kontraobavesajne sluzbe
Na poduzoj listi potencijalnih svedoka (sa cak 1631 imenom) koju su pravni savetnici bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica u utorak popodne predali administraciji Haskog tribunala, nema imena odbeglih vodja bosanskih Srba, Radovana Karadzica i Ratka Mladica. Mnogi su ocekivali da ce Milosevic koji cesto koristi priliku da pokaze prezir prema Tribunalu pred kojim mu se sudi za najteze zlocine pocinjene tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, iskoristiti i predaju liste svedoka odbrane da se dodatno "podsmehne" Haskom sudu u kome su, razumljivo, posebno osetljivi na svako pominjanje Karadzicevog i Mladicevog imena.
Milosevic je teoretski mogao da pravi predstavu tako sto bi trazio da Karadzic i Mladic budu "njegovi" svedoci - bilo da im se u Hagu obezbedi svedocenje uz pune zastitne mere koje podrazumevaju i bezbedan "povratak kuci", bilo da svedoce preko "video bima" iz neke sume ili bunkera. Predlog bi, naravno, odmah bio odbijen, ali bi zato obozavaoci lika (i posebno dela) dvojice najpoznatijih haskih begunaca svakako likovali zbog ovih proceduralnih podvaljivanja.
KO JE NA LISTI: Druga ocekivana Miloseviceva pakost bila je da kao svog prvog svedoka pozove bivseg kosovskog politicara Mahmuta Bakalija sa kojim je u februaru 2002. upravo hasko tuzilastvo zapocelo izvodjenje svedoka optuzbe i zamoli ga za "bis" - odnosno da ponovi ono sto je vec jednom ispricao u sudnici kada je nastupao za tim optuzbe. Bakali je, po mnogim strucnim ocenama, bio ocajan izbor za otvaranje ovako vaznog sudskog procesa, tim pre sto je u jednom trenutku sam namestio optuzenom nezan lob udarac i priliku da smecuje, rekavsi da Albanci zapravo nikada nisu zeleli da zive sa Srbima u istoj drzavi.
I bez ovog pozorista koje su mnogi ocekivali od bivseg predsednika SRJ, lista sa imenima vise od 1600 svedoka (Milosevicev pravni savetnik, beogradski advokat Zdenko Tomanovic tvrdi da je na prvobitnom spisku bilo vise od pet hiljada imena), mogla bi da dodatno zakomplikuje posao sudskom vecu koje posle odlaska obolelog sudije Ricarda Meja jos ceka na zvanicno imenovanje treceg clana. U nastavku sudjenja koje bi posle tromesecne pauze trebalo da pocne 8. juna, Slobodanu Milosevicu koji se u Hagu brani sam, bez pomoci advokata, ostavljeno je 150 dana za izvodjenje svedoka odbrane i za to vreme kroz sudnicu bi moglo da prodje tek nesto vise od stotinak svedoka. A Milosevic ih je predlozio neuporedivo vise i uz svako pomenuto ime, kako tvrde upuceni, ponudio i detaljno obrazlozenje zasto bi morali da se pojave kao svedoci. Uz ime svakog od pomenutih svedoka, kako nalazu haska pravila, pominju se i konkretni delovi optuznice koje bi potencijalni Milosevicevi svedoci pobijali. Na osnovu ubedljivosti ovih obrazlozenja sudsko vece ce ocito morati da napravi zestoku selekciju i predlozi optuzenom da za isto vreme (od 150 dana) pokusa mozda da ispita duplo vise svedoka pod uslovom da se oni u sudnici zadrze veoma kratko. U protivnom, zamerece mu da je Sudu poturio najobicniji spisak zelja. Kako god da se zavrsi prica sa svedocima odbrane, Milosevic ce (to bi se vec sada gotovo sa sigurnoscu moglo reci) dobiti priliku da se do kraja ovog sudskog procesa neprekidno poziva na cinjenicu kako mu Sud nije dozvolio da dovede u Hag ogroman broj vaznih svedoka i da je "njegovih" bilo neuporedivo manje od onih koje je pred Sud izvela glavna haska tuziteljica Karla del Ponte (do sada ih je bilo oko 300). On ce time nastojati da dokaze kako je u ovom procesu bio u neravnopravnom polozaju.
Na Milosevicevoj listi svedoka naslo se mesto za nekoliko tzv. "hostile witnesses" ("neprijateljskih svedoka"), koje je vec nekoliko puta najavljivao i prizeljkivao u dosadasnjem toku sudjenja. Rec je o svedocima koji nikako ne bi govorili u njegovu korist - o bivsem predsedniku SAD Bilu Klintonu, drzavnom sekretaru Medlin Olbrajt, nekadasnjem glavnom americkom pregovaracu za Balkan Ricardu Holbruku, zatim premijeru Velike Britanije Toniju Bleru, bivsem britanskom ministru inostranih poslova Robinu Kuku i njegovom francuskom kolegi Iberu Vedrinu. Bivsi predsednik SRJ smatra da su svi oni ostavili prilicno vidljive otiske prstiju u ratnim zbivanjima zbog kojih se njemu sudi u Hagu i da bi o svemu tome, pre svega o raznim javnim i tajnim nagodbama, morali da posvedoce u Tribunalu. Takva Miloseviceva tvrdnja lako bi se mogla ubedljivo argumentovati (svakako najlakse u slucaju Holbruka), ali istovremeno dovodi Sud na prilicno klizav teren. Sadasnja americka administracija ne voli previse da se njeni zvanicnici (to vazi i za bivse) pojavljuju pred medjunarodnim sudovima cak i kao svedoci. Istovremeno, u Vasingtonu i na drugim mestima veoma dobro znaju da bi Milosevic njihovo pojavljivanje u haskoj sudnici pokusao da iskoristi za zamenu uloga - takve "svoje" svedoke proizveo bi u optuzene i pricu sa konkretnih zlocina zacas bi obrnuo u pricu o novom svetskom poretku. Sve to se inace, savrseno uklapa u njegov dosadasnji nastup u haskoj sudnici koji se pre svega svodio na logiku - pustite pricu o zlocinima, ja s tim nemam nikakve veze, vidite sta su radili drugi, vidite sta tuzilastvo pokusava da sakrije.
Olako odbijanje Haskog suda da neke od ovih (po optuzenog) "neprijateljskih svedoka" ipak pozove, delimicno komplikuje jedna stara izjava tuzioca Dzefrija Najsa data BBC-iju samo nekoliko dana posto je Slobodan Milosevic stigao u Hag, u julu 2001. godine. Gostujuci u jednom kontakt programu, Najs koji tada nije ni slutio da ce pola godine kasnije postati glavni predstavnik tuzilastva u ovom "sudskom procesu stoleca", izjavio je da Milosevic ima puno pravo da zahteva da se kao svedoci u sudnici pojave mnogi od stranih politicara i drzavnika, lidera zemalja clanica NATO-a, s kojima je svojevremeno vodio znacajne pregovore, jer tako nesto predstavlja preduslov za fer sudjenje.
Medju svedocima koji ne bi trebalo da budu naklonjeni "optuzenom", a koje je bivsi predsednik SRJ pomenuo na svom spisku sa vise od 1600 imena, kako "Vreme" saznaje, nalazi se i nekoliko oficira hrvatske vojske, ali i pripadnika OVK. Milosevic je, navodno, dobio i pristanak za svedocenje nekoliko visokih oficira stranih obavestajnih sluzbi spremnih da svedoce u njegovu korist. Jedan od njih je, na primer, Iv Bone, bivsi sef francuske kontraobavestajne sluzbe. Na listi potencijalnih svedoka nalazi se i nekoliko aktivnih i bivsih nacelnika generalstabova raznih armija (ima, naravno, i domacih oficira), tu je i ruski general Leonid Ivasev koji je sa svojim jedinicama u leto 1999. godine pre Veslija Klarka i KFOR-a stigao do aerodroma u Pristini, zatim nekoliko bivsih predsednika drzava i vlada (jedan od njih je i bivsi grcki premijer Konstatin Micotakis), tu su i razni zvanicnici koji su na ratistima boravili kao clanovi medjunarodnih misija, ima i svestenih lica (i medju njima ima stranaca), parlamentaraca iz vise zemalja, a pominje se i nekoliko stranih knjizevnika, filozofa i novinara. U nekim ranijim prilikama iz krugova bliskih Milosevicu stizale su najave da ce na tom spisku biti mesta i za bivseg ruskog premijera Jevgenija Primakova, kao i glavnog pregovaraca u vreme rata na Kosovu Viktora Cernomirdina.
Od domacih politicara za sada je nameru da ide u Hag kao svedok javno iskazao bivsi predsednik Crne Gore Momir Bulatovic koji je ujedno tvrdio da igra znacajnu ulogu u pripremanju Miloseviceve odbrane. Osim Bulatovica na listi su i mnogi nekadasnji pripadnici vojnog i politickog vrha zemlje, neki od njih sve donedavno i sami potencijalni putnici za Hag. Na Milosevicevom spisku naslo se izgleda mesta i za mnoge akademike koji bi verovatno trebalo da se bave istorijskim okolnostima raspada bivse drzave (pominju se, na primer, Vasilije Krestic, Mihajlo Markovic, Kosta Mihajlovic...), a pristanak da se nadje na toj listi dao je slikar i knjizevnik Momo Kapor. Medju svedocima sa liste optuzenog najvise je nepoznatih ljudi, spremnih da svedoce o onome sto se tokom ratova dogadjalo njima i njihovim porodocima i sto Milosevic ocigledno ubraja u dokaze koji bi mogli da mu idu na ruku.
Citav taj spisak ne mora previse da impresionira sudsko vece koje ce na kraju proceniti ko od pomenutih svedoka moze biti od koristi za ovaj sudski proces. Kao i gotovo sve ono sto Slobodan Milosevic radi u Hagu, i ovaj spisak potencijalnih svedoka u dobroj meri je okrenut domacoj publici - ako se odbiju "neprijateljski svedoci" i dalje ostaje spisak od bar hiljadu i po ljudi koji zele da na sudskom procesu stoleca na odredjeni nacin stanu iza bivseg predsednika SRJ. Brisanje takvih svedoka uvek ostavlja optuzenom mogucnost da domacoj javnosti kojoj se prevasodno obraca, sugerise "kako mu u Hagu ne daju da se brani".
NOVI SUDIJA: Sudsko vece koje ce konacno odlucivati o broju i "strukturi" svedoka trebalo bi narednih dana da, osim sudija Robinsona i Kvona, dobije i treceg, nedostajuceg clana. Prema spekulisanju britanske stampe to bi mogao da bude Skotlandjanin Ijan Bonomi (58), ugledni pravnik kome su 1997. godine ostrvski tabloidi nadenuli nadimak "Judge Dread" (po istoimenom filmu u kome glavnu ulogu igra Silvester Stalone). Nadimak "nemilosrdni sudija" Bonomi je dobio posle jednog sudjenja na kome je dileru heroina dao 24 casa da otkrije ime coveka koji ga je snabdevao drogom. Kada je optuzeni odbio da to ucini, Bonomi ga je kaznio sa deset godina zatvora. Lord Bonomi, najverovatniji naslednik obolelog sudije Meja, u Skotskoj vazi za izuzetno uglednog pravnika i zalaze se za ozbiljnu reviziju i modernizaciju tamosnjeg sudskog sistema. Edinburski list "Skotsman", koji ga je ovih dana i predstavio kao novog sudiju u procesu koji se u Hagu vodi protiv Slobodana Milosevica (ceka se da tako nesto odobri i generalni sekretar UN-a), podsetio je ujedno da nastavak "procesa stoleca" od sada zavisi iskljucivo od sudije Bonomija i njegove spsobnosti da se za relativno kratko vreme upozna sa 30.000 stranica dokaza i izjava svedoka koji su do sada prosli kroz sudnicu. Na sve to sada se mora dodati jos nekih 4700 stranica koliko sadrzi najnoviji Milosevicev spis - lista njegovih svedoka i obrazlozenje zasto bi ih trebalo pozvati pred Haski sud.
Na vest da sudija Bonomi najverovatnije uskoro ulazi umesto Ricarda Meja u glavnu hasku sudnicu, neko od redovnih posetilaca sajta B92 reagovao je komentarom - pre nego sto ga tamo propuste neka izmere koliko je izdrzljiv, koliko dugo moze da trci i pliva. Jer "sudiju nemilosrdnog", ukoliko zaista udje u hasku sudnicu ceka zaista nemilosrdna kolicina dokumenta, dokaza, a izgleda i svedoka.
Kroz Milosevicevu zatvorsku kancelariju u kojoj mu je omoguceno da se srece sa svojim svedocima, vec je proslo nekoliko od onih sa liste od oko 1600 imena. Da njemu, umesto sudijama, ostave da sa tog spiska izabere samo nekoliko po meri osecaja sopstvene velicine i sujete i zrtvuje sve ostale, izbor bi svakako pao na Klintona i ostale iz grupe "neprijateljskih svedoka". Na predstavnike novog svetskog poretka. Sudije ce mu tu tesko izaci u susret, ali nece bas tako lako smeti ni da zazmure pred onom izjavom tuzioca Najsa i pred nekim otiscima prstiju koji se ne mogu tek tako ukloniti iz uzasne price o zlocinima u bivsoj SFRJ.
Nenad Lj. Stefanovic
VREME
PCNEN
16.4.2004.
Drugi pisu:
Milosevic predao listu "svojih" svedoka:
Bil Klinton, Momo Kapor i jos 1629 svedoka
Medju svedocima koji ne bi trebalo da budu naklonjeni "optuzenom", a koje je bivsi predsednik SRJ pomenuo na svom spisku sa vise od 1600 imena, kako "Vreme" saznaje, nalazi se i nekoliko oficira hrvatske vojske, ali i pripadnika OVK. Milosevic je, navodno, dobio i pristanak za svedocenje nekoliko visokih oficira stranih obavestajnih sluzbi spremnih da svedoce u njegovu korist. edan od njih je, na primer, Iv Bone, bivi sef francuske kontraobavesajne sluzbe
Na poduzoj listi potencijalnih svedoka (sa cak 1631 imenom) koju su pravni savetnici bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica u utorak popodne predali administraciji Haskog tribunala, nema imena odbeglih vodja bosanskih Srba, Radovana Karadzica i Ratka Mladica. Mnogi su ocekivali da ce Milosevic koji cesto koristi priliku da pokaze prezir prema Tribunalu pred kojim mu se sudi za najteze zlocine pocinjene tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, iskoristiti i predaju liste svedoka odbrane da se dodatno "podsmehne" Haskom sudu u kome su, razumljivo, posebno osetljivi na svako pominjanje Karadzicevog i Mladicevog imena.
Milosevic je teoretski mogao da pravi predstavu tako sto bi trazio da Karadzic i Mladic budu "njegovi" svedoci - bilo da im se u Hagu obezbedi svedocenje uz pune zastitne mere koje podrazumevaju i bezbedan "povratak kuci", bilo da svedoce preko "video bima" iz neke sume ili bunkera. Predlog bi, naravno, odmah bio odbijen, ali bi zato obozavaoci lika (i posebno dela) dvojice najpoznatijih haskih begunaca svakako likovali zbog ovih proceduralnih podvaljivanja.
KO JE NA LISTI: Druga ocekivana Miloseviceva pakost bila je da kao svog prvog svedoka pozove bivseg kosovskog politicara Mahmuta Bakalija sa kojim je u februaru 2002. upravo hasko tuzilastvo zapocelo izvodjenje svedoka optuzbe i zamoli ga za "bis" - odnosno da ponovi ono sto je vec jednom ispricao u sudnici kada je nastupao za tim optuzbe. Bakali je, po mnogim strucnim ocenama, bio ocajan izbor za otvaranje ovako vaznog sudskog procesa, tim pre sto je u jednom trenutku sam namestio optuzenom nezan lob udarac i priliku da smecuje, rekavsi da Albanci zapravo nikada nisu zeleli da zive sa Srbima u istoj drzavi.
I bez ovog pozorista koje su mnogi ocekivali od bivseg predsednika SRJ, lista sa imenima vise od 1600 svedoka (Milosevicev pravni savetnik, beogradski advokat Zdenko Tomanovic tvrdi da je na prvobitnom spisku bilo vise od pet hiljada imena), mogla bi da dodatno zakomplikuje posao sudskom vecu koje posle odlaska obolelog sudije Ricarda Meja jos ceka na zvanicno imenovanje treceg clana. U nastavku sudjenja koje bi posle tromesecne pauze trebalo da pocne 8. juna, Slobodanu Milosevicu koji se u Hagu brani sam, bez pomoci advokata, ostavljeno je 150 dana za izvodjenje svedoka odbrane i za to vreme kroz sudnicu bi moglo da prodje tek nesto vise od stotinak svedoka. A Milosevic ih je predlozio neuporedivo vise i uz svako pomenuto ime, kako tvrde upuceni, ponudio i detaljno obrazlozenje zasto bi morali da se pojave kao svedoci. Uz ime svakog od pomenutih svedoka, kako nalazu haska pravila, pominju se i konkretni delovi optuznice koje bi potencijalni Milosevicevi svedoci pobijali. Na osnovu ubedljivosti ovih obrazlozenja sudsko vece ce ocito morati da napravi zestoku selekciju i predlozi optuzenom da za isto vreme (od 150 dana) pokusa mozda da ispita duplo vise svedoka pod uslovom da se oni u sudnici zadrze veoma kratko. U protivnom, zamerece mu da je Sudu poturio najobicniji spisak zelja. Kako god da se zavrsi prica sa svedocima odbrane, Milosevic ce (to bi se vec sada gotovo sa sigurnoscu moglo reci) dobiti priliku da se do kraja ovog sudskog procesa neprekidno poziva na cinjenicu kako mu Sud nije dozvolio da dovede u Hag ogroman broj vaznih svedoka i da je "njegovih" bilo neuporedivo manje od onih koje je pred Sud izvela glavna haska tuziteljica Karla del Ponte (do sada ih je bilo oko 300). On ce time nastojati da dokaze kako je u ovom procesu bio u neravnopravnom polozaju.
Na Milosevicevoj listi svedoka naslo se mesto za nekoliko tzv. "hostile witnesses" ("neprijateljskih svedoka"), koje je vec nekoliko puta najavljivao i prizeljkivao u dosadasnjem toku sudjenja. Rec je o svedocima koji nikako ne bi govorili u njegovu korist - o bivsem predsedniku SAD Bilu Klintonu, drzavnom sekretaru Medlin Olbrajt, nekadasnjem glavnom americkom pregovaracu za Balkan Ricardu Holbruku, zatim premijeru Velike Britanije Toniju Bleru, bivsem britanskom ministru inostranih poslova Robinu Kuku i njegovom francuskom kolegi Iberu Vedrinu. Bivsi predsednik SRJ smatra da su svi oni ostavili prilicno vidljive otiske prstiju u ratnim zbivanjima zbog kojih se njemu sudi u Hagu i da bi o svemu tome, pre svega o raznim javnim i tajnim nagodbama, morali da posvedoce u Tribunalu. Takva Miloseviceva tvrdnja lako bi se mogla ubedljivo argumentovati (svakako najlakse u slucaju Holbruka), ali istovremeno dovodi Sud na prilicno klizav teren. Sadasnja americka administracija ne voli previse da se njeni zvanicnici (to vazi i za bivse) pojavljuju pred medjunarodnim sudovima cak i kao svedoci. Istovremeno, u Vasingtonu i na drugim mestima veoma dobro znaju da bi Milosevic njihovo pojavljivanje u haskoj sudnici pokusao da iskoristi za zamenu uloga - takve "svoje" svedoke proizveo bi u optuzene i pricu sa konkretnih zlocina zacas bi obrnuo u pricu o novom svetskom poretku. Sve to se inace, savrseno uklapa u njegov dosadasnji nastup u haskoj sudnici koji se pre svega svodio na logiku - pustite pricu o zlocinima, ja s tim nemam nikakve veze, vidite sta su radili drugi, vidite sta tuzilastvo pokusava da sakrije.
Olako odbijanje Haskog suda da neke od ovih (po optuzenog) "neprijateljskih svedoka" ipak pozove, delimicno komplikuje jedna stara izjava tuzioca Dzefrija Najsa data BBC-iju samo nekoliko dana posto je Slobodan Milosevic stigao u Hag, u julu 2001. godine. Gostujuci u jednom kontakt programu, Najs koji tada nije ni slutio da ce pola godine kasnije postati glavni predstavnik tuzilastva u ovom "sudskom procesu stoleca", izjavio je da Milosevic ima puno pravo da zahteva da se kao svedoci u sudnici pojave mnogi od stranih politicara i drzavnika, lidera zemalja clanica NATO-a, s kojima je svojevremeno vodio znacajne pregovore, jer tako nesto predstavlja preduslov za fer sudjenje.
Medju svedocima koji ne bi trebalo da budu naklonjeni "optuzenom", a koje je bivsi predsednik SRJ pomenuo na svom spisku sa vise od 1600 imena, kako "Vreme" saznaje, nalazi se i nekoliko oficira hrvatske vojske, ali i pripadnika OVK. Milosevic je, navodno, dobio i pristanak za svedocenje nekoliko visokih oficira stranih obavestajnih sluzbi spremnih da svedoce u njegovu korist. Jedan od njih je, na primer, Iv Bone, bivsi sef francuske kontraobavestajne sluzbe. Na listi potencijalnih svedoka nalazi se i nekoliko aktivnih i bivsih nacelnika generalstabova raznih armija (ima, naravno, i domacih oficira), tu je i ruski general Leonid Ivasev koji je sa svojim jedinicama u leto 1999. godine pre Veslija Klarka i KFOR-a stigao do aerodroma u Pristini, zatim nekoliko bivsih predsednika drzava i vlada (jedan od njih je i bivsi grcki premijer Konstatin Micotakis), tu su i razni zvanicnici koji su na ratistima boravili kao clanovi medjunarodnih misija, ima i svestenih lica (i medju njima ima stranaca), parlamentaraca iz vise zemalja, a pominje se i nekoliko stranih knjizevnika, filozofa i novinara. U nekim ranijim prilikama iz krugova bliskih Milosevicu stizale su najave da ce na tom spisku biti mesta i za bivseg ruskog premijera Jevgenija Primakova, kao i glavnog pregovaraca u vreme rata na Kosovu Viktora Cernomirdina.
Od domacih politicara za sada je nameru da ide u Hag kao svedok javno iskazao bivsi predsednik Crne Gore Momir Bulatovic koji je ujedno tvrdio da igra znacajnu ulogu u pripremanju Miloseviceve odbrane. Osim Bulatovica na listi su i mnogi nekadasnji pripadnici vojnog i politickog vrha zemlje, neki od njih sve donedavno i sami potencijalni putnici za Hag. Na Milosevicevom spisku naslo se izgleda mesta i za mnoge akademike koji bi verovatno trebalo da se bave istorijskim okolnostima raspada bivse drzave (pominju se, na primer, Vasilije Krestic, Mihajlo Markovic, Kosta Mihajlovic...), a pristanak da se nadje na toj listi dao je slikar i knjizevnik Momo Kapor. Medju svedocima sa liste optuzenog najvise je nepoznatih ljudi, spremnih da svedoce o onome sto se tokom ratova dogadjalo njima i njihovim porodocima i sto Milosevic ocigledno ubraja u dokaze koji bi mogli da mu idu na ruku.
Citav taj spisak ne mora previse da impresionira sudsko vece koje ce na kraju proceniti ko od pomenutih svedoka moze biti od koristi za ovaj sudski proces. Kao i gotovo sve ono sto Slobodan Milosevic radi u Hagu, i ovaj spisak potencijalnih svedoka u dobroj meri je okrenut domacoj publici - ako se odbiju "neprijateljski svedoci" i dalje ostaje spisak od bar hiljadu i po ljudi koji zele da na sudskom procesu stoleca na odredjeni nacin stanu iza bivseg predsednika SRJ. Brisanje takvih svedoka uvek ostavlja optuzenom mogucnost da domacoj javnosti kojoj se prevasodno obraca, sugerise "kako mu u Hagu ne daju da se brani".
NOVI SUDIJA: Sudsko vece koje ce konacno odlucivati o broju i "strukturi" svedoka trebalo bi narednih dana da, osim sudija Robinsona i Kvona, dobije i treceg, nedostajuceg clana. Prema spekulisanju britanske stampe to bi mogao da bude Skotlandjanin Ijan Bonomi (58), ugledni pravnik kome su 1997. godine ostrvski tabloidi nadenuli nadimak "Judge Dread" (po istoimenom filmu u kome glavnu ulogu igra Silvester Stalone). Nadimak "nemilosrdni sudija" Bonomi je dobio posle jednog sudjenja na kome je dileru heroina dao 24 casa da otkrije ime coveka koji ga je snabdevao drogom. Kada je optuzeni odbio da to ucini, Bonomi ga je kaznio sa deset godina zatvora. Lord Bonomi, najverovatniji naslednik obolelog sudije Meja, u Skotskoj vazi za izuzetno uglednog pravnika i zalaze se za ozbiljnu reviziju i modernizaciju tamosnjeg sudskog sistema. Edinburski list "Skotsman", koji ga je ovih dana i predstavio kao novog sudiju u procesu koji se u Hagu vodi protiv Slobodana Milosevica (ceka se da tako nesto odobri i generalni sekretar UN-a), podsetio je ujedno da nastavak "procesa stoleca" od sada zavisi iskljucivo od sudije Bonomija i njegove spsobnosti da se za relativno kratko vreme upozna sa 30.000 stranica dokaza i izjava svedoka koji su do sada prosli kroz sudnicu. Na sve to sada se mora dodati jos nekih 4700 stranica koliko sadrzi najnoviji Milosevicev spis - lista njegovih svedoka i obrazlozenje zasto bi ih trebalo pozvati pred Haski sud.
Na vest da sudija Bonomi najverovatnije uskoro ulazi umesto Ricarda Meja u glavnu hasku sudnicu, neko od redovnih posetilaca sajta B92 reagovao je komentarom - pre nego sto ga tamo propuste neka izmere koliko je izdrzljiv, koliko dugo moze da trci i pliva. Jer "sudiju nemilosrdnog", ukoliko zaista udje u hasku sudnicu ceka zaista nemilosrdna kolicina dokumenta, dokaza, a izgleda i svedoka.
Kroz Milosevicevu zatvorsku kancelariju u kojoj mu je omoguceno da se srece sa svojim svedocima, vec je proslo nekoliko od onih sa liste od oko 1600 imena. Da njemu, umesto sudijama, ostave da sa tog spiska izabere samo nekoliko po meri osecaja sopstvene velicine i sujete i zrtvuje sve ostale, izbor bi svakako pao na Klintona i ostale iz grupe "neprijateljskih svedoka". Na predstavnike novog svetskog poretka. Sudije ce mu tu tesko izaci u susret, ali nece bas tako lako smeti ni da zazmure pred onom izjavom tuzioca Najsa i pred nekim otiscima prstiju koji se ne mogu tek tako ukloniti iz uzasne price o zlocinima u bivsoj SFRJ.
Nenad Lj. Stefanovic
VREME
