Šajkača služi za podizanje morala
Da li će regruti sledeće godine dobiti lepšu, udobniju i praktičniju uniformu
Piše: Branimir Gajić
U Vojsci Srbije i Crne Gore u toku je uvođenje nove uniforme koja će, ukoliko se dobro pokaže i ako se dopadne vojnicima koji je testiraju, a država bude imala dovoljno novca, već iduće godine ući u upotrebu. Iako vojni vrh već sada iskazuje entuzijazam prema ponuđenim rešenjima, neki profesionalni vojnici, koji u tim uniformama treba da provedu najveći deo svog vremena i pruže maksimum u određenim situacijama, ne kriju zabrinutost da li će ono što pretpostavljeni izaberu biti upotrebljivo. Da li će boje biti postojane, maskirna šara „verna“, da li će spojevi iritirati kožu a tkanina suviše lako upijati? Biće zanimljiv i izbor eventualnog proizvođača kojem će biti prepuštena izrada novih uniformi, jer različite uprave pri Generalštabu VSCG koje učestvuju u ovom projektu imaju svoje favorite. Primedbe se nezvanično čuju i na neka koncepcijska rešenja, poput izbora modifikovane šajkače za novi simbol vojnika SCG.
Ideja koja je vodila vojne planere da vojnicima koji 2005. godine budu deo VSCG omoguće poboljšanu uniformu i delove opreme bila je da im se pruže bolji estetski ugođaj, komfor i praktičnost, dok bi, po njihovom mišljenju, naročit moralni efekat trebalo da pruži nova kapa - šajkača umesto dosadašnje beretke.
- Čitav projekat započet je još pre nekoliko godina pod nazivom Model opremanja vojnika za 21. vek, i osim odeće uključuje i obuću, naoružanje i dodatnu opremu. Uniforma mora da bude stalno podložna promenama, dok će ovako naši vojnici dobiti nov karakterističan izgled u okruženju gde se već vrše slične pripreme, poput, recimo, Bugarske ili Rumunije - kaže za Blic News pukovnik Mile Bogdanović iz Intendantske uprave Generalštaba VSCG.
Od aktuelne uniforme VSCG - čija je prepoznatljiva kamuflažna šara uvedena u upotrebu još krajem osamdesetih godina u međuvremenu postala jedan od simbola krvavih građanskih ratova u SFRJ - nova se razlikuje po donekle drugačijoj boji, kroju i pomenutoj šajkači.
- Šajkača je predloženo rešenje koje možda neće biti prihvaćeno ukoliko vojnici koji budu obuhvaćeni programom ispitivanja nove uniforme ne budu njome zadovoljni. Za ovakvu verziju šajkače, sa štitnikom na prednjoj strani i malo izmenjenim oblikom, odlučili smo se jer smo želeli da spojimo tradicionalno i moderno. Ali, ukoliko vojnicima i dalje bude više odgovarala beretka, spremni smo da ovo rešenje promenimo - kaže pukovnik Bogdanović.
Prema njegovim rečima, nova uniforma predstavlja modifikaciju već postojećeg modela M-93A, s tim što je zamenjena jedna od boja (svetlobraon, odnosno drap, kako to kažu u VSCG, umesto jedne od nijansi zelene) i koja će „zahvaljujući novoj lakšoj tkanini postati funkcionalnija, bolje štititi od atmosferskih uticaja i biti prijatnija za nošenje“.
- Desetak proizvođača je dobilo poziv da se uključi u ovaj program. Od tog broja se ozbiljno uključilo četiri preduzeća za odeću i tri za obuću, da bi u finale ušla svega dva proizvođača - kaže pukovnik Bogdanović.
Na pitanje da li može da kaže o kojim firmama se radi, odnosno da li je reč o društvenim, privatnim ili netom privatizovanim kompanijama, odgovara da „još uvek ne bi trebalo izlaziti sa imenima dok se stvari ne razjasne do kraja, ali da je reč i o društvenim i o privatnim fabrikama“.
- Ono što je najvažnije jeste materijal od koga će biti napravljene uniforma i obuća. Sve korekcije u kroju i obliku su izvodljive u toku ispitivanja, ali kod izbora materijala mora najviše da se vodi računa, i to ne samo o kvalitetu platna već i o postojanosti maskirnih boja, koje moraju da izdrže višegodišnju ekspolataciju bez ikakvih promena - kaže ovaj visoki oficir VSCG.
Međutim, nekoliko drugih sagovornika Blic Newsa iz VSCG, pre svega iz specijalnih jedinica koji iz razumljivih razloga ne mogu da govore pod punim imenom, ne dele oduševljenje vojnog vrha. Umesto toga, kažu da „imaju svoje razloge da budu zabrinuti da li će na kraju baš sve ispasti kako se priča“.
- Nema sluha za realne primedbe koje se upućuju na testiranu opremu. Nadležni samo kažu: „To će se popraviti u proizvodnji“, što se kasnije ne desi. Mi smo za naše potrebe tražili neke naizgled minorne, ali veoma bitne izmene u kroju i samom sklopu uniformi, ali još uvek nema nikakvog znaka da li je bilo šta od toga usvojeno. Isto je i kada je reč o materijalu. Zahtevali smo posebnu vrstu platna za postavu i još neke stvari, ali ni tu još nema pravog odgovora. Kod obuće je još gora situacija, jer uporno pokušavaju da nam nametnu neke domaće proizvođače čije čizme jednostavno nisu dobre. Umesto toga, predlagali smo da se na svetskom tržištu, bar za nas u specijalnim jedinicama, nabave čizme koje koriste i sve druge elitne formacije u armijama sveta i koje su pri tom verovatno jeftinije od domaćih, ali ni to ne može da se ostvari, pa smo jedno vreme bili prinuđeni da ih sami kupujemo po prodavnicama - nezadovoljno kaže jedan od ovih sagovornika.
Koreni današnje priče sežu u 1993. godinu, kada nastaje M-93, uniforma za tadašnji Korpus specijalnih snaga, koja je i danas u upotrebi u VSCG. Svesni svih nedostataka tog rešenja, u vojsci pokušavaju da nađu nova. Već 1998. godine tim stručnjaka Uprave pešadije, predvođen pukovnikom Jovicom Vučkovićem, postavlja temelje novoj „uniformi za 21. vek“. Na promociji u Nastavnom centru u Požarevcu 2000. godine videlo se da je nova uniforma donekle drugačija od prethodne i da su delimično koiršćena aktuelna svetska iskustva, najpre pri izboru boja. Ta uniforma, međutim, nikada nije stigla do regruta u kasarnama. Umesto toga, dobili su je neki delovi specijalnih jedinica na proveru, kao i neki generali. Tadašnji načelnik GŠ general Nebojša Pavković u predizbornoj atmosferi je predstavio formaciju kolokvijalno nazvanu Kosovski odred, čiji su pripadnici imali neke delove nove uniforme.
Na molbu Blic Newsa za razgovor o ovoj temi, Služba za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane nas je uputila samo na Intendantsku upravu GŠ VSCG tako da nismo bili u prilici da razgovaramo i sa pukovnikom Vučkovićem čije rešenje je bilo zametak ideje o novom imidžu srpskog vojnika. Prema tvrdnjama pukovnika Bogdanovića, čitav posao je „zajednički napor“ i „timski rad“, u koji su uključeni svi relevantni faktori u vojsci.
- Uprava pešadije je vršila ispitivanja za koja je zadužena, dok mi ispitujemo tkaninu, valjanost kroja, boje i slično. Glavnu reč će na kraju imati Uprava za javne nabavke koja će odlučiti o kvalitetu ponuđača na tenderu u skladu sa našim propisanim standardima - kaže pukovnik Bogdanović.
Prema nezvaničnim saznanjima Blic Newsa, rivalitet dveju uprava koje imaju glavnu reč pri izboru nove uniforme - Uprave pešadije i Intendantske uprave - ipak postoji. Reč je, naime, o nekim koncepcijskim rešenjima, podeli posla i zasluga, ali najpre o budućem proizvođaču novih uniformi. Tako, „pešadinci“ navodno preferiraju privatnog proizvođača iz Zrenjanina firmu Mile Dragić, dok bi „intendanti“ više voleli da posao dobije neki državni „gigant“ poput Niteksa iz Niša.
Poznato je da su u kompaniji Mile Dragić bili angažovani penzionisani visoki oficiri kao savetnici, poput generala iz Uprave pešadije Kočopeljića, kao i da su određene (specijalne) jedinice u VSCG dugo svoje posebne zahteve za opremu i odeću mogle da realizuju tek u saradnji sa zrenjaninskim proizvođačem. Jedan od upečatljivih primera jeste borbeni prsluk, razvijen na zahtev pripadnika 63. padobranske i 72. specijalne brigade, koji se sada nalazi u zvaničnoj ponudi preduzeća Mile Dragić.
Zanimljivo je da je modifikovanu šajkaču kao vrstu borbene (radne) kape prvi osmislio inženjer Jorgić iz Mileta Dragića i da je to rešenje prethodno nekoliko puta već bilo nuđeno VSCG. Ali, jedno od pitanja koje se postavlja jeste i da li bi ova fabrika, ukoliko učestvuje i pobedi na tenderu, mogla sama, svojim kapacitetima da iznese toliko veliku porudžbinu (više desetina hiljada komada). S druge strane, veliki domaći društveni proizvođači, poput pomenutog Niteksa ili Jumka, u prethodnim godinama imali su gotovo ekskluzivno pravo na izradu uniformi. Ono što se zamera njihovim proizvodima jeste neprestani pad kvaliteta boje i tkanine, zbog čega je dolazilo do tragikomičnih situacija da su boje košulje, jakne i pantalona na samo jednom vojniku delovale kao da su sa tri različite uniforme, usled neprihvatljivog ispiranja boje. Kakav je efekat takvo stanje odeće imalo na moral vojnika koji su je nosili, kao i na posmatrače sa strane - nije teško pretpostaviti.
