Gospodin Krstic tvrdi da: "Prikljucivanjem obe strane misije, svaka bi stekla pravo da daje mišljenje na nacrt Izveštaja misije pre nego što on bude objavljen. Iskljucivanjem ucešca albanske strane to pravo ostaje samo onima koji su pozvali misiju, a to je Srbija i Crna Gora, kao i UNMIK, koji je takode pozvao misiju (postupak primenjen i prilikom prve misije Uneska)".
Pošto je Krstic odustao da pošalje srpske eksperte sa delegacijom Uneska, ekspertima Uneska na Kosovu i Metohiji domacin je bilo Ministarstvo kulture Kosova kao zvanicno telo UNMIK zaduženo za pitanja kulture, jer je UNMIK nadležnost za kulturu, omladinu i sport preneo na lokalne institucije. Zato je potpuno netacno da je albanska strana bila iskljucena nedolaskom srpskih predstavnika. Štaviše, ona je vrlo aktivno ucestvovala, jer je misija Uneska po svetinjama Kosova i Metohije putovala sve vreme u pratnji albanskih predstavnika gospodina Ljokaja i g-de Đilani, bez srpskih eksperata iz Beograda kojima je bilo ponudeno da dodu. Eksperti Uneska održali su dva sastanka sa ministrom kulture Kosova Bedžetom Brajsorijem, što je UNMIK zvanicno potvrdio Eparhiji raško-prizrenskoj.
Procena gospodina Krstica da ce odlukom da ne pošalje srpske eksperte iskljuciti predstavnike Albanaca i onemoguciti njihov uticaj na izveštaj Uneska, bila je ne samo pogrešna i naivna, nego i krajnje štetna, jer je na taj nacin onemoguceno Ministarstvu kulture Srbije da aktivno preko svojih eksperata ucestvuje u proceni štete na crkvama i manastirima i tako potvrdi svoje ingerencije i pravo na zaštitu kulturne baštine u skladu sa Haškom konvencijom, Rezolucijom 1244. kao i Zajednickim dokumentom SRJ i UNMIK od 5. novembra 2001.
Gospodin Krstic dalje tvrdi: "Uoci dolaska misije održao sam sastanak s episkopom Artemijem, na kome su osim mene, ucestvovala još cetiri predstavnika Koordinacionog centra, i tom prilikom smo razmotrili sve elemente boravka misije na Kosovu i Metohiji. Nije bilo neslaganja ni o neslanju srpskih eksperata, niti o našem detaljnom nacrtu programa misije, dnevnom rasporedu obilaska 35 crkava i manastira".
Episkop raško-prizrenski Artemije potvrdio je u telefonskoj izjavi za eparhijsku Info-službu da je njegov stav bio i ostao da srpski predstavnici treba da ucestvuju u proceni štete zajedno sa ekspertima Uneska i prema tome stav gospodina Krstica jednostavno ne stoji. Zato je Eparhija raško-prizrenska odmah insistirala da se u što skorije vreme organizuje nova misija uz obavezno ucešce srpskih eminentnih strucnjaka za kulturnu baštinu. To je, ustalom stav i Ministarstva kulture Srbije koje je od UNMIK u pismu od 1. aprila tražilo ucešce srpskih eksperata u proceni štete zajedno sa predstavnicima Uneska. Dakle sasvim suprotno stavu Branislava Krstica koji se toga prava javno odrekao. Eparhija raško-prizrenska vec je dobila obaveštenje da ce Kosovo i Metohiju sledece nedelje posetiti ekspertski tim Saveta Evrope, ciji ce eksperti zajedno sa predstavnicima Ministarstva kulture Srbije, lokalnog UNMIK, Ministarstva kulture Kosova i Eparhije raško-prizrenske obici sve porušene i oštecene crkve i manastire, napraviti zajednicku procenu štete.
Drugim recima, bice uradeno ono što je propušteno prilikom posete delegacije Uneska koja je zapravo došla samo radi preliminarnog uvida u razmere štete i u cilju pronalaženja eventualnih prioritetnih projekata za obnovu. Ove cinjenice nedvosmisleno svedoce da je Krstic, i pored toga što je vec zvanicno podneo ostavku na položaj nad kojim i dalje drži monopol, delovao ne samo protivno saglasnosti šefa Koordinacionog centra Nebojše Covica, nego i protivno stavu Ministarstva kulture Srbije, što je u ovako osetljivim pitanjima od opšteg interesa apsolutno nedopustivo i neodgovorno. Stav Eparhije je da ovako krupne odluke ne može donositi jedna osoba, nego je bilo potrebno ostvariti najširu koordinaciju svih relevantnih državnih institucija i Crkve što, nažalost, nije ucinjeno.
Krstic dalje tvrdi: "Istina je da su sve vreme misiju pratila dva visoka sveštenika Eparhije, koja je odredio Episkop, u istom statusu kao i predstavnici Ministarstva iz Prištine. Izuzetak se dogodio samo u Prizrenu, gde je Episkop prihvatio da predstavnici eparhije ne budu prisutni, radi sopstvene bezbednosti. Obe cinjenice su nam potvrdila dva clana misije, g-da Biserka Pankova i gospodin Aleksej Lidov, koji su se, na naš zahtev, na povratku, zadržali u Beogradu.
Opet je rec o netacnoj tvrdnji. Od pet dana koliko je ekspertski tim Uneska proveo na Kosovu i Metohiji, predstavnici Eparhije, jerodakon Andrej (Sajc) i službenik Eparhije Nikolaj Maljm su samo jednog dana putovali sa ekspertima Unesko, dok su albanski predstavnici sa njima bili sve vreme od 26. do 30. aprila. Prvog dana, 26. aprila popodne, kada je delegacija Uneska doputovala na Kosovo i Metohiju uopšte nije kontaktirana Eparhija, niti je traženo da se delegaciji prikljuce predstavnici Crkve. Branislav Krstic, doduše, ucešce predstavnika Crkve nijednom recju nije pomenuo ni na pres konferenciji sa šefom tima Uneska g-dom Rudil u Beogradu 26. aprila ujutro, kada je saopštio javnosti da uz delegaciju nece ici srpski predstavnici jer on licno "ima poverenja u Unesko".
Posle dolaska u Prištinu 26. aprila popodne i smeštaja u Hotelu Grand eksperti Uneska imali su sastanke sa predstavnicima UNMIK i ministrom kulture Kosova Brajsorijem, naravno bez prisustva predstavnika Eparhije. Sledeceg dana eksperti Uneska su u društvu albanskih predstavnika Ministarstva kulture Kosova obilazili lokacije na jugu Pokrajine u regionu Đakovice i Orahovca takode bez predstavnika SPC. Tek 27. aprila uvece, na sastanku sa vladikom Artemijem, vladika je hitno zatražio da se delegaciji prikljuce dva srpska clana kao predstavnici Eparhije i domacina, buduci da je Krstic delegaciju Uneska prakticno prepustio UNMIK, odnosno Ministarstvu kulture Kosova. Predstavnici Eparhije su sa timom Uneska putovali, samo narednog dana, 28. aprila, dok je delegacija Uneska 29 i 30. aprila opet bila bez prisustva ijednog srpskog predstavnika.
Predstavnici Eparhije 29. aprila nisu mogli da putuju zbog demonstracija u Prizrenu, a 30. aprila nisu bili ni pozvani na završne sastanke i pres konferenciju koju je organizovalo Ministarstvo kulture Kosova. Da je Unesko unapred sa Krsticem dogovorio da uz Unesko putuju i predstavnici Eparhije, oni bi sigurno bili pozvani vec prvog dana da putuju uz delegaciju, što se, naravno, nije dogodilo. Predstavnici Eparhije su se prikljucili ekspertima Uneska tek drugog dana i to na insistiranje episkopa Artemija, a ne na poziv delegacije Uneska ili UNMIK, a ponajmanje na osnovu dogovora sa Krsticem.
Branislav Krstic dalje tvrdi: "U saopštenju Eparhije se navodi da su eksperti imali sastanak s kosovskim ministrom za kulturu Brajsorijem. Oba pomenuta clana misije, Aleksej Lidov i Biserka Pankova, su nas obavestili da nisu imali nikakav razgovor sa ministrom kulture u Prištini, kao što se iznosi. Istakli su da su sa zamenikom šefa UNMIK Brejšoom imali sastanak i pre i posle obilaska spomenika, ali da na zahtev šefa misije albanski predstavnici nisu imali pravo prisustva. Dakle, upravo suprotno stavu iz Saopštenja Eparhije, albanski predstavnici nisu promovisani".
Tvrdnja da clanovi delegacije Uneska za vreme boravka na Kosovu i Metohiji nisu imali sastanak sa ministrom kulture Kosova Bedžetom Brajsorijem, nego samo sa zamenikom šefa UNMIK Carslom Brejšoom, potpuno je netacna. Ovo je Eparhiji potvrdeno od predstavnika UNMIK koji su prisustvovali sastancima sa ministrom kulture Brajsorijem, o cemu postoji zapisnik i fotografije.
Eksperti Uneska su se, dakle, vec prvog dana posete Kosovu sastali sa Carlsom Brejšoom u 18.00, da bi se posle pola sata u 18.30 sastali i sa ministrom kulture Kosova Brajsorijem. Posle ovog sastanka eksperti Uneska su sa zvanicnicima Ministarstva kulture Kosova (Albancima i inostranim službenicima) imali i svecanu veceru u prištinskom restoranu "Tifani". Osim ovog prvog sastanka, delegacija Uneska sastala se sa albanskim ministrom još jednom, poslednjeg dana posete. Naime, 30. aprila u 9.30 održan je, prema obaveštenju koje je Eparhija dobila od zvanicnih predstavnika UNMIK, završni sastanak ekipe Uneska u Ministarstvu kulture Kosova sa ministrom Brajsorijem, a zatim još jedan sastanak u sedistu UNMIK sa Carlsom Brejšoom u 10.30, nakon cega je priredena pres konferencija za albanske i strane novinare uz prisustvo predstavnika UNMIK i Ministarstva kulture Kosova. Pri tom, nijednom recju eksperti Uneska nisu pomenuli "srpsku kulturnu baštinu", nego "kulturnu baštinu na Kosovu".
U odsustvu srpskih eksperata niko nije mogao da izloži srpsko videnje problema zaštite i obnove uništene i oštecene kulturne baštine i zvanicno predstavlja institucije države koja je pozvala delegaciju Uneska. Prema tome ili gospodin Krstic nije dobro obavešten iz svojih izvora ili jednostavno pokušava da neistinom prikrije cinjenicu da je delegacija Uneska imala dva sastanka, jednu radnu veceru i jednu pres konferenciju sa ministrom kulture Kosova, cime je njegovo ministarstvo "na velika vrata" promovisano kao domacin i organizator celokupne posete delegacije Uneska.
Imajuci u vidu sve ove cinjenice sasvim je jasno da je poseta Uneska organizovana u punoj režiji UNMIK, odnosno njegovog nadležnog kosovskog Ministarstva za kulturu, na cijem je celu Bedžet Brajsori i da je gospodin Krstic doneo pogrešnu odluku koja je nanela štetu srpskim interesima. Zahvaljujuci odsustvu srpskih eksperata i predstavnika Koordinacionog centra koji su od UNMIK bili pozvani da prate delegaciju Uneska, opšti zakljucak koji proizlazi iz pomenutih cinjenica jeste da je poseta Uneska poslužila za politicku promociju Ministarstva kulture Kosova, koje se u zvanicnim saopštenjima i svojim stalnim prisustvom nametnulo u ulozi "domacina" s namerom da potvrdi svoju nadležnost nad celokupnom kulturnom baštinom na Kosovu i Metohiji.
Neobicnoj završnici cele misije Uneska ponajviše je doprinela potpuno apsurdna odluka gospodina Krstica da u poslednjem trenutku odustane od slanja srpskih predstavnika i delegaciju Uneska prepusti UNMIK, odnosno Ministarstvu kulture Kosova. Ovaj ozbiljan propust izazvao je opravdano nezadovoljstvo Eparhije raško-prizrenske, šefa Koordinacionog centra Nebojše Covica, bez cijeg je znanja Krstic samostalno donosio odluke kao i bez Ministarstva kulture Srbije koje je, kako je gore navedeno, 1. aprila od UNMIK tražilo hitno ukljucenje srpskih strucnjaka i ciji nadležni ministar, za razliku od svog kosovskog kolege, uopšte nije bio ukljucen u organizaciju posete delegacije Uneska, iako je delegacija došla na poziv SCG kao clanice Uneska.
Buduci da je u toku aktivna priprema nove ekspertske misije Saveta Evrope uz ucešce srpskih eksperata Ministarstva kulture Srbije i predstavnika SPC možemo samo sa žaljenjem da zakljucimo da je prilikom nedavne posete delegacije Uneska propuštena znacajna prilika da se potvrdi pravo Ministarstva kulture Srbije na zaštitu sopstvenog kulturnog nasleda na Kosovu i Metohiji. Eparhija ostaje u nadi da se slicne greške ubuduce nece ponavljati i da ce se krupne odluke po pitanju srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji ubuduce donositi u punoj koordinaciji kompetentnih državnih predstavnika i SPC. INFORMATIVNA SLUŽBA EPARHIJE RAŠKO-PRIZRENSKE
Napomena: Redakcija se, želeci da se do kraja rašcisti nesporazum oko posete delegacije UNESKA Kosovu, obratila profesoru Branislavu Krsticu za reagovanje na ovo saopštenje Eparhije raško-prizrenske. Medutim, Krstic nam je odgovorio da "na tom nivou" ne može da raspravlja.
