Нисмо били политички затвореници
„Логораши траже статус политичких затвореника”, 15. 4.
|
У загребачком „Дневнику” је покренуто питање статуса
политичких затвореника Јасеновца у циљу одштете од 54 куне за сваки дан
проведен у затвору – логору.
„Политика” од 15. априла 2004. године
је пренела ову вест под насловом „Логораши траже статус политичких
затвореника”. Тако сазнајемо да у Хрватској има још око 200 преживелих
логораша из хрватских логора који траже статус политичких
затвореника.
Удружење заточеника Јасеновца и Старе Градишке у
Београду у евиденцији има око хиљаду преживелих заточеника. У време
депортовања у логор претежно су били деца.
Ми себе не сматрамо и
нисмо били политички затвореници. Заточени смо по основу националне,
верске и расне припадности. Одведени смо у логор зато што смо Срби,
Јевреји и Роми. Ми смо жртве геноцида у пуном смислу тог термина усвојеног
у Генералној скупштини Уједињених нација још 1946. године.
Знамо да
су у логору били и политички затвореници, било да су антифашистички
симпатизери, било чланови Комунистичке партије, било присталице
равногорског покрета. Ако их држава обештети са 54 куне, то државу неће
довести до банкротства. Није их било пуно, а данас их има сасвим
мало.
Поставља се питање како и када хрватска власт намерава да
обештети жртве геноцида? Преживели смо физички, душевни и морални бол. На
стотине хиљада наших најдражих је убијено. Кости су им у Градини, у насипу
јасеновачком, у херцеговачким вртачама, по јамама Велебита или испод
зидина Старе Градишке. Наша имовина је опљачкана, куће разорене и на крају
смо прогнани.
А били смо само деца. Наши најдражи су били криви
само зато што су припадали другом народу и другој вери.
Ако
Хрватска жели часно у Европу мора да укине анатему о геноцидности само
хрватског народа, како то каже др Фрањо Туђман. Иначе, кроз векове пратиће
зла коб генерације које са почињеним масовним злочинима немају ништа
заједничко.
Одбор Удружења бивших заточеника
логора Јасеновац
и Стара Градишка |
http://www.politika.co.yu/cyr/default.asp.htm
