Novinar „Blica“ u centralnom zatvoru
S Legijom u samici
U stavu mirno i sa rukama na leđima Milorad Luković Ulemek je juče u podne, u svojoj pritvorskoj sobi, dočekao ulazak Miloša Jankovića, direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija. Ulemek stoji pored kreveta. Kratko je podšišan i sveže obrijan. Obučen je u plavu trenerku iz dva dela i sa patikama na nogama.
Pažljivo sluša reči direktora Jankovića koji mu prvo kaže da je u obilazak došao zajedno sa upravnikom Okružnog zatvora Miroslavom Micićem, advokatom Slobodanom Milivojevićem, predstavnikom Helsinškog odbora Natašom Jovanović i novinarima „Blica“ i „Večernjih novosti“. Zatim mu objašnjava razlog posete. Kaže da od njega žele da čuju o uslovima u pritvoru, odnosu zatvorskih službi i da iznese eventualne primedbe.
- Nemam primedaba. Svi se ponašaju korektno - kaže Luković.
Direktor Janković dodaje da, ako hoće, može da razgovara sa novinarima, ali samo o pritvorskim uslovima i postupcima zatvorskog osoblja.
Luković bez kolebanja pristaje na razgovor. Odgovori su mu kratki.
Na pitanje novinara „Blica“ kako provodi vreme, Ulemek kaže:
- Spremam odbranu i čitam knjige. Sada se upoznajem sa sadržinom sudskih predmeta.
Šta čitate?
- „Sedam hiljada dana u Sibiru“ Karla Štajnera i „Može i bez kavijara“.
Ko vam čisti i sprema sobu?
- Sam to radim, još nemam sobara i spremačicu.
Ulemek boravi u prostoriji koja pripada Posebnoj pritvorskoj jedinici sa posebnim merama obezbeđenja, poznatoj i kao „Hajat“. Do nje smo stigli pošto smo prošli pored brojnih stražara i troja vrata sa metalnim rešetkama. Jedna od njih su i blinidirana.
I soba u kojoj Luković boravi poslednjih 15 dana je sa metalnim vratima. Prozora nema. Pod je od sivog linoleuma. Krevet je na sredini sobe. Na njemu su jastuk, čaršavi i ćebe. Preko jednog krevetskog rama prebačen je manji žuti ubrus. Sve deluje uredno i pod konac, kako inače nalažu pravila ove kuće. Ispod kreveta su papuče i par patika.
Pored kreveta su dva metalna ormana. Na njima su stotine stranica fotokopiranih sudskih spisa, knjiga, garderoba...
- To je moje civilno odelo koje oblačim kada idem u sud - objašnjava Luković.
Preko puta kreveta su dugačak drveni sto i klupa od istog materijala. Preko klupe je još jedno ćebe, uredno presavijeno. Na jednom delu stola dve fascikle, pribor za pisanje i „7.000 dana u Sibiru“. Na drugom kraju pribor za jelo: činija, dva tanjira, šolja i kašika. Sve od plastike.
- Hrana je vrlo dobra - kaže Luković.
Predstavnicu Helsinškog odbora prvo je interesovalo da li je upoznat sa kućnim redom.
- Čim sam ovde doveden, odmah su me upoznali sa kućnim redom, a dostupan mi je i pravilnik o tome - odgovara Luković.
Da li ste pregledani?
- Detaljno.
Jeste li tražili lekarsku pomoć?
- Imam laku upalu uha i lekar mi je prepisao lekove. Luković demantuje priče da je prilikom predaje bio pijan.
- Na osnovu lekarskog nalaza može da se utvrdi da u krvi nisam imao alkohola.
Luković zatim posetiocima kaže da iz sobe izlazi na razgovor sa advokatom i da svakodnevno koristi polučasovnu šetnju. I porodica mu dolazi u posetu.
Viđate li i ostale pritvorenike ili u šetnju idete sami?
- Idem sam. Uprava je tako odredila i ja to poštujem.
Imate li mogućnosti da gledate TV, čitate štampu?
- Televizor ne gledam, nemam ga u sobi, a štampu čitam.
Šta još radite u sobi?
- Održavam kondiciju koliko mogu.
Kakvi su uslovi za održavanje higijene? Možete li da se svakodnevno kupate?
- Naravno, imam đakuzi kadu - odgovara Luković kroz jedva primetni osmeh.
Jedan ugao sobe je ozidan i pretvoren u toalet sa čučavcem i tušem. Vrata na toaletu su se samo kratko otvorila novinarskom pogledu. U sobi je i lavabo sa ogledalom i priborom za ličnu higijenu i čišćenje sobe - od metle do četke za ribanje poda.
Novinare je interesovalo i da li se Luković oseća sigurnim na ovom mestu.
- Da, osećam se sigurnim.
Šta vam najteže pada?
- Ništa mi ne pada teško.
Možda vam je bilo neprijatno da razgovarate sa novinarima?
- Meni nije, a vama?
Odlazak posete Luković je propratio u stavu mirno.
