ministar za dijasporu u Vladi Srbije
Nisam očekivao tako slab odziv. Iz razgovora sa dijasporom koje svakodnevno vodim saznao sam da su ljudi nedovoljno informisani, da naša diplomatsko-konzularna predstavništva daju nerazumljive oglase, kao i da je kratak vremenski rok između dobijanja informacija i dostavljanja podataka. Takođe, saznao sam da postoji strah jer su se proširile glasine da će građani koji se prijave za glasanje biti dodatno oporezovani u našoj zemlji. Neodlučnost ljudi je još jedan od razloga, a tu su i praktični - velika udaljenost od konzularnih predstavništva i loše komunikacije, posebno u SAD i Kanadi.
član Upravnog odbora CeSID, Beograd
To je očekivano i veoma realistično. Naprosto nije lako glasati van sopstvene zemlje. Evo vam primer: jermenske dijaspore, dakle onih koji se osećaju Jermenima, u svetu, a najviše u Rusiji i SAD, ima oko tri miliona. Oko 900 hiljada ih ima pravo glasa. Na izborima prošle godine, na kojima sam ja bio posmatrač OEBS, glasalo ih je samo šest hiljada.
novinar i autor više knjiga o dijaspori, Beograd
Jako loše pripreme u matici za istorijsko prvo glasanje u dijaspori predstavljaju pravi razlog malog odziva naših građana. Nije napravljen birački spisak i nije utvrđeno koliko od dva i po miliona, koliko po mojim podacima, ima naših građana u dijaspori, ima onih sa državljanstvom i pravom glasa. Jer, od tih dva i po miliona, oko 70 odsto, po mojim podacima, pripadaju bivšim jugoslovenskim republikama i odselili su se u različito vreme iz različitih okolnosti. To značajno smanjuje birački spisak koji treba srediti. Međutim, država i ministarstvo za dijasporu nisu izvršili nikakve prave pripreme za organizaciju glasanja, nego su samo napravili marketinški potez, pozivajući pripadnike dijaspore preko medija. Ne prate svi ljudi medije, da bi znali da su pozvani da glasaju.
direktor Kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja u Beogradu
Nije tačno da ne postoji interesovanje dijaspore, ono je ogromno, ali se nije ispoljilo zbog kratkog vremena i organizacionih problema. To za nas nije iznenađenje, mi smo to predvideli i na to smo ukazivali i pre dva meseca kad je usvojen zakon koji omogućuje dijaspori da glasa. Nije prihvaćen naš predlog da se glasa pismom, kao što to radi italijanska dijaspora, koja je vrlo slična našoj, a pitanje glasanja joj je tek odskoro rešeno. Nije rešen ni problem glasačkih mesta u Americi i Australiji, gde neko treba da putuje pet hiljada kilometara da bi glasao. Takođe, nije rešeno ni pitanje državljanstva, što je uslov za biračko pravo. Dakle, imali smo malo vremena i slabu kooridinaciju sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samopuravu, i drugim ministarstvima, mada smo dobro sarađivali sa ministrom za dijasporu.
