OPASNOST OD KUSOG SUVERENITETA IRAKA     22.5.2004.
0:3

        
        POBIJENI SVATOVI UPOZORAVAJU NA OPASNOST OD KUSOG SUVERENITETA IRAKA
Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")


Ispaljeni rafali iz americkog vojnog helikoptera bili su dovoljni da se
svadba pretvori u sahranu. Dogodilo se to u iracckom selu Makr al-Dib (Makr
al-Deeb), 15 milja od sirijske granice. Po recima zamenika nacelnika
policije grada Ramadi, prestonice te iraccke provincije, od americkih
projektila tamo je poginulo izmedju 42 i 45 ljudi, ukljucujuci 10 zzena i 15
dece. Tu muccnu statistiku ilustrovali su kadrovi, koje je snimila
televizijska grupa Asossijeted Pressa: teretnjaci odvoze umotana u
okrvavljene ccarssafe tela, medju kojima su i deccja. Stanovnik sela
jecajima saopstava u mirofon reporteru: "Oni su na nas becili na desetine
bombi. Sve su nam kuce porusene." Pentagon sada osporava ta dokumentovana
svedocanstva tvrdeci, da je u Makr al Dibu, toboze, unisteno tajno gerilsko
skroviste (safe house), odakle se pucalo na jedinicu americke vojske u
ofanzivi. Takva objasnjenja malo koga mogu ubediti, posto to nije prvi
slucaj da su americki helikopteristi iz samo njima znanih razloga pobrkali
svadbarsko ssenluccenje sa neprijateljskom pucnjavom. U julu 2002. godine u
jednom slicnom bombardovanju svadbene kolone americki avioni su u provinciji
Uruzgan (Oruzgan) u Avganistanu ubili 48 svadbara i ranili 117 ljudi. Pilote
borbenih "Apacca" po svoj prilici mrzi da virnu kroz svoje mnogobrojne
opticke nissane, vec instinktivno pritiscu dugme za paljbu cim ugledaju
nekakvu lokalnu gomilu. To na najbolji nacin govori o nivou slepog, skoro
smrtnog staha koji sada prezivljavaju americki vojnici. Panika ne popusta
cak ni sest nedelja pre 30. juna, kada vlast u Iraku treba da sa okupacione
koalicije predje na prelaznu nacionalnu vladu. Predsednik Buss to
kvalifikuje "potpunom predajom suvereniteta". On je obecao da ce u naredne
dve nedelje odabrati kandidature za funkciju privremenog predsednika Iraka,
premijera i sefove osnovnih ministarstava. Ocekuje se da ce se u narednim
danima predsednik obratiti govorom, u kome ce izloziti podroban plan predaje
vlasti. SAD se nadaju da ce pomocu te procedure skinuti sa sebe odgovornost
okupacione drzave, ali ce zadrzati u Iraku armiju od 135 hiljada ljudi.
Treba odati duzno priznanje Dzordzu Bussu: on iskazuje otmenu vedrinu, iako
celokupna vojna kampanja sada balansira na ivici ponora. Pesimisticka
raspolozenja u Vasingtonu dostigla su takvo usijanje, da je zamenik ministra
odbrane SAD Pol Vulfovic bio prinudjen da pred senatskim Komitetom za
inostrane poslove prizna: Pentagon je u Iraku nacinio krupne gresske. Glavna
od njih jeste pogresna procena koliko su dugo Iraccani spremni da trpe
okupaciju. Posle svrgavanja Sadama Huseina SAD su se pripremale za
visegodisnji mir, ali su dobili ekspresni partizanski rat. Slucajevi poput
ubistva irackih svatova ili izivljavanja u zatvoru Abu-Greib ssire dijapazon
mrzznje prema okupatorima - ona postaje svenarodna. I kao rezultat,
buducnost Iraka sada izgleda kudikamo opasnijom i maglovitijom nego sto je
ona bila za vreme vladavine Sadama Huseina. Pre svega, buducnost prelazne
iracke vlade. Apsolutno je ocigledno da ce takva vlada biti lissena
elementarnog suvereniteta ukoliko ona ne bude kontrolisala snage SAD i
drugih zemalja koalicije, koje ce ostati u Iraku posle 30. juna. Medjutim,
takva kontrola nije predvidjena. Prema shemi koju je napravio Vasington,
upravo ce americki general sa "cetiri zvezdice" biti najvisa instanca, koja
ce naredjivati kako multinacionalnim snagama, tako i irackim snagama
bezbednosti, ukljucujuci ministarstvo odbrane Iraka. Prelazni kabinet nece
imati drugu vojnu polugu, sem americke. Ideja da se do 30. juna stvore
nacionalne iracke snage bezbednosti koje bi brojale 260 hiljada ljudi,
ukljucujuci 75 hiljada policajaca i 40 hiljada vojnika, tako je i ostala
samo ideja. Celokupna iracka armija sada se svodi na cetiri bataljona,
tojest na 3 hiljade ljudi, a u policiji manjka 54 hiljade ljudi. A to znaci
da ce prelazna vlada postati tek nova firma iza koje ce se desavati sve
isto, samo sa vecim intenzitetom. Partizani religioznih zajednica ce
pokusavati da oteraju okupatore iz irackih gradova, kao sto se to dogodilo u
El-Faludzi, gde iraccki general komanduje onim istim ustanicima, sa kojima
su ratovali vojnici SAD. Svakom clanu nove vlade pretice sudbina Izedina
Salima, predsednika irackog Privremenog saveta, koga su ubili partizani. A
svaka skupina mirnih Iraccana, bilo da se radi o svadbi ili molitvi, moze
biti zasuta rafalima iz americkog helikoptera, cak i bez takvih suvisnih
ceremonija, kao sto je izvinjenje rodbini zrtava. Kusi, nominalni
suverenitet, kojim zele da okite prelaznu vladu Iraka u onom obliku kakav je
smisljen u Vasingtonu, preti mnogostradalnoj zemlji beskonacnim haosom. - 0
- Moskva, maja 2004. Ria "Novosti"      






                           Srpska Informativna Mreza

                                [EMAIL PROTECTED]

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште