Редефинисање УНМИК-а
|
 |
|
После оставке Харија Холкерија на место челника
мировне мисије Уједињених нација (УНМИК) доћи ће нови, шести по реду
специјални изасланик генералног секретара УН на Косову. Не зна се поуздано
ко ће то бити док се, како је то најављено, не обаве консултације у Савету
безбедности УН. Претпоставља се да ће бити одабрана личност која ће бити
способна да се суочи са проблемима на Космету и да их, што је важније, са
успехом решава.
Српска страна оцењује да је Хари Холкери био
проалбански настројен, као што су то била и четири његова претходника на
месту шефа УНМИК-а, због чега су косметски Албанци свим претходним
шефовима УНМИК-а, па и Харију Холкерију приликом одлазака са дужности
упућивали изразе захвалности.
Да ли је та пристрасност била ствар
личних одлука или део мандата? У трагању за одговором на ово питање, треба
се подсетити да је први шеф цивилне мисије на дужност ступио праћен
порукама да међународна мисија треба, пре свега, да штити права Албанаца
која су наводно угрожена од Срба и Србије. У складу с тим понашали су се и
сви потоњи изасланици, што практично значи да је игнорисана једна од
кључних одредби Резолуције 1244 која предвиђа да на Космету треба да се
гради мултиетничко друштво и да треба да се штите права свих грађана и
свих националних заједница.
Специјални изасланици су Савету
безбедности подносили извештаје да се из године у годину стање на Космету
побољшава. А истина је била сасвим другачија. Привремене институције
самоуправе (већински албанске) све су чиниле, а албански политички лидери
такву политику промовисали – да се што пре створи независно и моноетничко
(албанско) Косово. „Прича” о остварењу „стандарда пре коначног статуса”,
као и о дијалогу Београда и Приштине, само је на речима прихватана.
Стварни циљ је био да се за привремене институције добије све више
овлашћења и да се на тај начин практично створи независно
Косово.
Права истина о стању на Космету и о намерама Албанаца се
исказала у ескалацији насиља од 17. до 19. марта, па су и свет и
међународна заједница схватили су да се ради о етничком чишћењу Срба.
Појавиле су се оцене да мартовски догађаји представљају крах мировне
мисије УНМИК-а и Кфора.
Најављено је да неће доћи само до смене
специјалног изасланика УН, већ да ће доћи и до реконструкције УНМИК-а.
Потребно је да се, поред наведеног, у потпуности промени мандат
међународне цивилне администрације и да се он усагласи са словом и духом
Резолуције 1244. Треба предочити да примена Резолуције 1244, спровођење
политике „стандарди пре статуса”, као и дијалог између Београда и Приштине
не воде аутоматски ка стварању независног Косова. Тако нешто ће на
албанској страни, а посебно међу екстремистима, изазвати озбиљан отпор.
Тога треба да буду свесни и УН и нови специјални изасланик генералног
секретара на Косову. |
http://www.politika.co.yu/
