Slovenija u EU: Pala ograda, ne i granica
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=379999
Ulazak Slovenije u proširenu Evropsku uniju doneo je različita iznenađenja.
Neka su bila očekivana, a druga baš i ne...
Očekivane su bile, na primer, nove avionske rute između Ljubljane i Brisela,
koji u žargonu ovdašnjih političara postaje ono što je tovarišima bio
Beograd. Slovenački avio-prevoznik Adria ervejs, koji povezuje Ljubljanu i
Brisel deset puta nedeljno, počeo je od 9. maja da leti i nedeljom uveče.
Povratna karta košta od 212 evra naviše, a najjeftinije karte, kupljene
preko interneta, mogu se ušićariti za samo 96 evra.
Za taze državljane proširene Evrope bio je pravi šok kada su posle 1. maja
pokušali da bez dokumenata izađu iz Slovenije i uđu u Austriju ili Italiju;
naleteli su na nerazumevanje s druge strane, pa su na teži način,
Pavlovljevom metodom, utvrdili da granice još postoje, iako su domaći mediji
uoči ujedinjenja brujali o granicama koje su pale, naročito u kontekstu Nove
(slovenačke) i italijanske Gorice, gde su se čak pravila poređenja s padom
Berlinskog zida. Činjenica je da niko sa slovenačke strane nije očekivao
tako tvrdu kontrolu uzvanica prilikom svečanosti proširenja EU-a, koja je
lokalno obeležena simboličnim "ujedinjenjem stare i nove Gorice", 1. maja.
Slavlje su svojim prisustvom uveličali predsednik Evropske komisije Romano
Prodi i slovenački premijer Anton Rop, ali centralnoj proslavi zbog
treniranja strogoće organa bezbednosti nisu uspele da se pridruže neke
zvanice sa slovenačke strane, iako su mediji izveštavali "o skidanju
poslednje gvozdene zavese" (tačnije - gvozdene ograde) u Evropi.
REKLAMNI TRIK: Sad se ispostavilo da je obeležavanje "kraja granice" 1. maja
i svečano otvaranje novog trga ujedinjenja na granici između stare i nove
Gorice bilo tek virtuelno. Jeste ograda isečena i skinuta, ali se na drugoj
strani sveže popločanog trga sa sve mozaikom vrlo brzo pojavila patrola
italijanske policije, koja budno motri na namernike da slučajno ne pređu
nevidljivu crtu i upozorava ih da tek na obližnjem zvaničnom graničnom
prelazu mogu da uđu u Italiju. Stvar je konačno stigla i u medije, pa su
razočarani izveštači na kraju gorko zaključili da zapravo nisu pale granice,
već samo jedna ograda.
Neprijatno su iznenadile i kolone na južnim međama Slovenije, što je
naročito susednu Hrvatsku asociralo na bauk nove sanitarne zone, koji u vidu
Šengena kruži Evropom. Odgovorni su krivicu za zastoje prebacili na tehniku
i nov kompjuterski program, pošto osoblje na granicama nije bez muka
savladalo novu, evropsku proceduru. Nije zanemarljiv ni zamor materijala,
tačnije umor ljudskog faktora u obliku preraspoređenih carinika. Na južnu
granicu je sa severne premešteno nekoliko stotina carinika, koji u novom
režimu od kuće do radnog mesta i nazad svakodnevno putuju po pet i više
sati. Iako su opasnostima u saobraćaju na rizičnim slovenačkim drumovima
(veći deo autoputeva je tek u fazi izgradnje) izloženi više nego ostali
vozači, država im nije priznala dodatno osiguranje za rizik.
Konačno je na ozbiljne propuste u tretmanu na slovenačkim granicama upozorio
i slovenački ombudsman Matjaž Hanžek, opomenuvši birokratiju da bi policajci
na granici morali da imaju pravo da u izuzetnim prilikama "na licu mesta"
izdaju tranzitnu vizu. Hanžek je time podsetio na tragičan slučaj koji se
desio 5. januara ove godine na graničnom prelazu Vrtojba, prema Italiji.
Pripadnici pogranične policije tog dana nisu dozvolili da u Sloveniju uđu
kola italijanske hitne pomoći. U bolničkom vozilu ležao je na samrti
52-godišnji građanin BiH Tomislav Veljančič, koji je bio na neuspešnom
lečenju u Italiji. Imao je poslednju želju - da umre na rodnoj grudi.
Policajci Veljančiću i pratnji nisu dozvolili put preko Slovenije pošto nije
imao tranzitnu vizu. Vozilo su vratili u Italiju, a bolesnik je izdahnuo u
bolnici u Gorici, što je izazvalo negodovanje i zgražanje na italijanskoj
strani granice.
POSKUPljENjA UMESTO POJEFTINjENjA: Ulazak Slovenije u punopravni klub država
EU-a bio je u prošlosti propraćen obećanjima da će to značiti pad carina i,
automatski, pojeftinjenja. Izuzev u slučaju nekih uvoznih prehrambenih
proizvoda, pojeftinjenja još nisu na vidiku. Naprotiv. U aprilu su dućani na
austrijskoj i italijanskoj strani zabeležili pravu pomamu slovenačkih
državljana, koji su hvatali zadnji voz da kupe robu uz mogućnost povraćaja
poreza (tax-free, odnosno mervertštojer u Austriji i iva u Italiji).
Slovence je posle Praznika rada prošla manija kupovanja, ali su je zamenili
novom - lovom na nove, evro-tablice. Tablice imaju s leve strane evropsku
zastavu i oznaku SLO na plavom polju. U slovenačkom Auto-moto savezu
registrovali su velik broj vozača koji su želeli da dobiju nove tablice pod
izgovorom da su "jednu izgubili". Brojka se vrtoglavo popela na 8000
potrošenih tablica, spremljenih za one koji treba da registruju vozilo, pa
je proizvođač novih tablica morao da počne da radi punom parom, da
koliko-toliko dostigne narudžbinu. Administracija je pokušala da smiri
pomahnitale sugrađane savetima da se nikud ne žure, te da ne moraju da lažu,
ukoliko žele na svoje limene ljubimce da stave nove tablice, jer je dovoljno
uložiti zahtev i izbrojati 20 evra, koliko tablice koštaju.
Slična potrošačka groznica, manje prozaična, zabeležena je na slovenačkoj
zapadnoj granici. Čim je Slovenija postala jedna od zvezdica na evropskoj
zastavi, agencije za promet nekretninama registrovale su povećano
interesovanje državljana Italije, naročito iz Trsta, za kupovinu kuća na
Krasu tj. na slovenačkoj obali. Začudo, nije malo ni Slovenaca koji žele da
se skuće u Trstu, Gradežu ili Linjanu. Tršćane najviše zanimaju stare kuće
na selu koje mogu da kupe za oko 50.000 evra, dok su cene vila na potezu od
Debelog rta preko Ankarana i Pirana do Sečovlja nešto više. U Izoli
kvadratni metar košta od 3000 do 3500 evra, što nije malo čak ni u poređenju
sa evropskim standardom. Po mišljenju poznavalaca prilika, tu se ne radi o
stvarno povećanom broju kupoprodaja, već deo ugovora potiče iz prethodno
"fiktivno" sklopljenih, koji se sada legalizuju. Prema "španskom
kompromisu", nekretnine su pre službenog ulaska Ljubljane u EU mogla da kupe
samo ona lica koja su najmanje tri godine živela na teritoriji Slovenije.
STOP ZA GASTERBAJTERE: Proširenje Evropske unije označava za nove članove i
početak potpune slobode na tržištu radne snage i usluga. Ovde se
konkurencije najviše plaše zanatlije, koji su od Ropove vlade već zahtevali
da prihvati paket zaštitnih mera na osnovu reciprociteta i to na svim
područjima na kojima Austrija i Nemačka koriste to pravo iz prelaznog
perioda. Izvesno je da će neposredna posledica ulaska Slovenije u EU biti
znatno povećana ponuda, na primer, izvođača građevinskih radova iz novih
država članica poput Mađarske, Poljske, Slovačke i Češke, dok će njihove
slovenačke kolege u periodu od dve do sedam godina morati da poštuju
ograničenja na najzanimljivijem - austrijskom i nemačkom tržištu.
Probleme mogu da očekuju i radnici iz bivših jugoslovenskih republika.
Sezonski poslovi su odsad rezervisani za radnike iz država EU-a, a drugi
dobijaju šansu tek ukoliko bi potražnja na tržištu radne snage EU-a bila
veća od ponude. To je malo verovatno, ako se uzme u obzir stopa
nezaposlenosti u novim članicama EU-a. Dosad je najviše "gasterbajtera"
poreklom iz država ex-Yu u Sloveniji zapošljavalo građevinsko preduzeće SCT.
Veći deo populacije njihovih radnika (oko 70 odsto) čine pečalbari iz Bosne
i Hercegovine, 30 odsto iz Hrvatske, a manjinu čini "južna pruga" Srbije,
odnosno Makedonija i Kosovo. Ubuduće će njihove nadnice preuzeti radnici iz
Slovačke, Poljske i drugih "istočnih" članica EU-a. SCT se brzo prilagodio
novim uslovima, pa već sada unajmljuje oko tri odsto radnika iz Slovačke
preko preduzeća koja su Slovaci otvorili u Sloveniji. Aleksander Meze,
kadrovski direktor u SCT-u, pomirljivo komentariše da će nova radna snaga
biti ne samo skuplja nego da će "s tom radnom snagom znatno teže ići i
sporazumevanje".
Neće biti lako sporazumeti se niti unutar države, a slavljeničku euforiju
polako gase nešto pesimističnije vesti, koje su konačno našle mesto u
medijima. Tako saznajemo da se polako ostvaruju mračne prognoze nekih
vodećih ekonomista, koji već godinama upozoravaju da će ulazak Slovenije u
Evropsku uniju označiti početak crnih dana za pojedine industrijske grane.
Na udaru se našla tekstilna industrija, čak i prestižna "Mura", koja stalno
prolazi kroz sanacije i državnu pomoć, jer ne može da se nosi s visokim
troškovima radne snage. Uoči svečanog ulaska Slovenije u EU i Praznika rada,
koji je ovog 1. maja konačno otišao "na đubrište istorije", desilo se da je
posle 130 godina zauvek zatvorila svoja vrata jedna od najstarijih fabrika u
Ljubljani, Tobačna tovarna, preduzeće za preradu duvana. Duga tradicija i
kvalitet bili su poštovani širom bivše Juge, a sad će se kultne cigarete
"57" (Sedminpedeset) proizvoditi u - Nemačkoj. Uprava je radnike otpuštala u
talasima, a nema malo simbolike u činjenici da su pogoni zaustavljeni uoči
Praznika rada i ulaska države u EU. Krivicu za propast Tobačne delimično
snose evropski antipušački zakoni (svaka paklica cigareta je bukvalno
izlepljena "čituljama" preteće sadržine), ali je proizvodnja nekako
opstajala zahvaljujući blizini tržišta ex-Yu.
Ulazak Slovenije u EU ukinuo je poseban status koji je Tobačna uživala na
tržištima izvan Unije. Vlasnik Tobačne, britanski Imperijal tobako, nije
oklevao da preko noći zatvori fabriku sa 500 radnika i pošalje na ulicu više
od polovine (267), dakle one koji su radili u neposrednoj proizvodnji.
Jedina pomoć koju su dobili od uviđavnih engleskih gazda bila je pri pisanju
"si-vi-ja", dakle, kako napisati molbu za nov posao. Na isti način zatvorene
su fabrike u Mađarskoj i Slovačkoj, a proizvodnja takođe preseljena u
nemačke pogone u Berlinu i Langhagenu. Duvanska tužbalica je obrazac koji se
sad ponavlja u tekstilnoj, hemijskoj i nekim drugim industrijskim granama
širom Slovenije.
Mnoga slovenačka preduzeća na vreme su ukalkulisala pritisak evropskog
tržišta, i na teren Srbije i Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Bosne
prebacile delove svojih proizvodnih kapaciteta, ukinutih kod kuće. Tako su
uspešne slovenačke firme izbegle prepreke novih evropskih granica, a
državama koje se spremaju za udruženu Evropu donele preko potrebne
investicije i otvorile nova radna mesta. Dok nekom ne smrkne, drugom ne
svane, zato će neposrednu korist od otpuštanja slovenačkih radnika,
paradoksalno, imati njihova nekadašnja "braća" sa jugoistočnog Balkana.
Svetlana Vasović-Mekina
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
