Montgomeri: "svaka
čast" (1)
Dragica P.VELJKOVIĆ - Radmila OGNJENOVIĆ 30.05.2004, 19:03:27
GENERAL Aco Tomić bio je proteklih godina akter i svedok mnogih važnih zbivanja. A u nekim - i "objekat" i žrtva. Zato su "Novosti" sa bivšim načelnikom vojne službe bezbednosti razgovarale: o njegovom hapšenju u vreme operacije "Sablja", danima provedenim u beogradskom Centralnom zatvoru, "slučaju Perišić", aferi prisluškivanja kabineta predsednika SRJ, famoznom "upadu" u Biro Vlade Srbije za komunikacije. I o generalnovoj nameri da podnese krivične prijave protiv svih koji su uticali da on nezakonito bude izbačen iz vojne službe i uhapšen.
Na molbu "Novosti", gospodin Tomić je pristao, iako nevoljno, da prvo objavimo deo razgovora koji se odnosio na hapšenje bivšeg načelnika Generalštaba generala Momčila Perišića. Zato da se - s obzirom da suđenje Perišiću za špijunažu treba da počne sutra - ne bi stekao utisak da bilo Tomić, bilo naš list, na bilo koji način žele da utiču na tok suđenja.
Koliko je dugo general Perišić bio u vašem "vidnom polju" ?
- Nije suština u samom Perišiću. Još 1996. sam, da tako kažem, nanjušio da se nešto nezakonito dešava, ali sam bio uklonjen jer nekome nije odgovaralo da se to razotrkije. Perišić je tada bio načelnik GŠ VJ i mogao je da radi šta je hteo. "Oticanje" je postalo još primetnije od 1999. godine. Vojna kontraobaveštajna služba došla je do saznanja da bitni podaci iz Kolegijuma načelnika Generalštaba "cure" van i prostora i ljudi koji učestvuju u njegovom radu.
Šta ste preduzeli, šta se posle tih saznanja dešavalo ?
- Diskete sa informacijama iz Generalštaba su odlazile "na stranu". Trebalo je otkriti:kako i kome. Zato smo počeli "operativnu obradu NN lica" zbog odavanja tajnih podataka. Tako smo došli do onog nesrećnog potpukovnika Miodraga Sekulića, informatičara u GŠ, koji je prisustvovao sednicama Kolegijuma. U početku smo imali samo indicije.Preko njega i Vladimira Vlajkovića, ovoga kome pripisuju knjigu "Vojna tajna", došli smo do Perišića i Nejbora i njihovih sastajanja na različitim tajnim mestima.
General Nebojša Pavković, tvrdio je da ste Vi sve sa Perišićim i Nejborom radili na svoju ruku...
- To je ortodoksna laž. Službu niko ne može da zloupotrebi na način koji je Pavković meni hteo da imputira. Postoji odobrenje za preduzimanje operativnih mera koje je Pavković potpisao. Znao je čak i detalje. Znao je i više nego što je trebalo. Doduše, kad sam shvatio da Pavkovića ne treba informisati, preko propisanog, malo sam to bio "prikočio". Čak sam mu govorio "od onoga nema ništa",i da nas je "neko provalio". Sve samo zato da bih mogao da odradim posao do kraja i kako valja. A sa Perišićem se desilo kako se desilo. Nisam mogao da odredim ni vreme, ni mesto, ni način raspleta. To su odredili Nejbor i sam Perišić. Ja sam samo doneo odluku da se to u interesu zemlje prekine. Poslao sam ljude koji su ih pohapsili, odveli u vojni istražni zatvor u Beogradu.
Kako je izgledalo samo praćenje Perišića i ključnog čoveka CIA za SCG i Balkan?
- Uspeli smo da ih snimimo u stanovima i restoranima,na parkinzima i u automobilu. Znao sam za tog Nejbora od ranije. On je ovuda dugo godina špartao. Meni je bivši američki ambasador Vilijem Montgomeri - i to ne u četiri oka - kad se sve završilo rekao: "Svaka čast, generale!" Amerikanci su svog Nejbora sklonili odmah sutradan, a mene su naši napali kao da sam gori zlotvor i od Perišića i od Nejbora.
Koliko su se puta sreli Perišić i Nejbor?
- Toliko mnogo da ne mogu da kažem tačan broj. Imamo mnogo dokumentovanog materijala. I iz pominjanih stanova. I sa ulica. I iz kafana. I sa susreta u kolima. Nejbor je doduše - da bi legalizovao tajne sastanke - često dolazio kod Perišića i u Vladu Srbije. Imamo i snimak hapšenja koje je izvedeno strogo po zakonu.
Koliko je trajalo samo hapšenje, koliko traje "film" o tome?
- Na pet minuta snimka - koliko je trajalo i samo hapšenje - sve je zabeleženo. Tako da to demantuje i priče da su im tobože bile stavljene vreće na glavu. To je apsolutna izmišljotina. To vojna služba bezbednosti ne radi.
Perišić tvrdi da je zapsinik sadržaja torbe stranog diplomate, u kojoj su navodno nađena određena dokumenta, pravljen nakon više od deset sati posle hapšenja, na sasvim drugoj lokaciji.Je li to istina?
- To je njegovo pravo da priča. On se tako brani. Zapisnik je napravljen na licu mesta. Obojica su iz restorana privedeni u vojni istražni zatvor, gde je počeo zakonom predviđeni postupak. Kad su Nejboru uzimali iskaz, on se pozvao na diplomatski imunitet,a ni jednu jedinu primedbu nije imao na zapisnik o saslušanju i pretresu. On je iskusni profesionalac i, za razliku od Perišića, korektno se ponašao.
Šta ste našli u njegovoj torbi?
- Kod njega u tašni smo našli i jedno zapečaćeno diplomatsko pismo koje, naravno, nismo povredili jer, po konvencijama, ne sme da se otvara. I, čim je završena provera u SMIP-u, on je pušten na slobodu i već sutradan je optputovao iz naše zemlje.
Jesu li kod Perišića zaista nađene samo "lične stvari"?
- Mi smo znali da će se on sa Nejborom sresti u "Šariću". Prošlo je oko deset minuta dok su oni dokumenta izmenjali. Taj dokument koji je tada doneo Perišić nađen je, naravno, u Nejborovoj torbi. Dopustili smo to jer se špijunaža i smatra dokazanom upravo kad se to dogodi. Neću ni na koji način da utičem na suđenje koje jedino može razjasniti i otkuda van zemlje neka dokumenta koja smo imali samo mi u Generalštabu.
Perišić tvrdi još i to da su sa sadržinom nekih od poverljivih dokumenata, kojima je on raspolagao, bili upoznati članovi Vlade...
- Ne znam da li je on sa nekim dokumentima upoznao Vladu Srbije. Ali se pitam: otkud njemu, na primer, dnevni plan rada načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića ?! Šta će to njemu, kad više nije bio u Vojsci, već "samo" potpredsednik Vlade ?!
Kako je Pavković reagovao na hapšenje Perišića i Nejbora?
- On se prvo oduševio. On i Perišić se nikada nisu slagali, ali ne bih ulazio u razloge njegovog pomenutog oduševljenja. Tim pre što se brzo presvukao u sasvim drugu kožu.
Šta se događalo kad ste napustili Pavkovićev kabinet?
- Otišao sam u Vojni sud, da dogovorim neke stvari. Kad sam potom došao u Upravu bezbednosti, negde oko 10 sati, telefonom me pozvao Pavković i predložio da odemo kod Đinđića. A ja sam znao da je on u tim trenucima već bio kod premijera. Rekao sam mu da nema potrebe da se vidim sa premijerom i da ni njemu ne preporučujem da kod njega ide. Jer, moji ljudi su u to vreme pretresali Perišićev kabinet u Vladi Srbije i oduzimali brojne diskete. Sve i jednu iz Generalštaba!
Šta je bilo na tim disketama?
- Ne bih sve da nabrajam. Pored dnevnog plana rada načelnika GŠ, bilo je tu zapisnika sa sednica Kolegijuma načelnika GŠ, operativnih planova upotrebe vojske, a i o vojnoj industriji. Dva meseca, iz dana u dan trajlo je samo veštačenje materijala zaplenjenih u Perišićevom kabinetu. Na oduzetim disketama je preko 13.000 stranica.
Usledili su sastanci kod predsednika SRJ. Koliko ih je bilo i šta se na njima dešavalo?
- Bila su dva sastanka. Prvi uveče 15. marta 2002, a drugi je održan sutradan. Na tom drugom sastanku prikazali smo, zapravo kolaž od snimljenih materijala koji je učesnike zainteresovao. Na tom filmu, Perišić Nejboru, pored ostalog, govori o Đinđiću i članovima njegove Vlade. O njihovim karakternim, moralnim, radnim i ostalim osobinama. Govorio je tako kao da je jedino on pametan i pravi, a da su svi ostali,da tako kažem skupljeni s konca i konopca.
Kakve su bile reakcije u "publici"?
- Nebojša Čović se, u jednom trenutku, nagnuo prema meni i rekao: "Ej, generale, daj mi ovaj film".A ja sam mu odgovorio:"Ne dam!". Ali, da nastavim, Perišić je pričao i o nadimcima nekih političara za koje nismo znali, o Pavkoviću, Koštunici, Svilanoviću, Čoviću... Sećam se svih tih detalja, ali ne bih o svemu javno. Za Đinđića je, samo primera radi, Perišić rekao Nejboru da je vešto koristio Koštuničine greške i propuste i na taj način isplivao na mesto na koje je došao. Uz to: da je "nemački čovek". Za Koštunicu da je neobavešten i spor, da ne može da izdrži tempo koji nameće ovo vreme.Sve u tom smislu. A za Mihajlovića je tvrdio da je pokvaren čovek. Udarao je na ugled i čast i drugima. Učesnike sastanka više je to interesovalo, nego ono zbog čega je Perišić bio uhapšen.
U napadima na Vas tada nije, koliko se zna, učestvovao jedino Koštunica...
- Učesnici sastanka bili su manje više nezadvoljni. Stekao sam utisak da su neki od njih bili potpuno ubeđeni da ih moji ljudi prate. Đinđić mi je to čak i rekao: "Generale, Vi sve nas, znači, operativno pratite".
A, da li je tako stvarno bilo?
- Moj utisak je bio da su učesnici sastanka mislili da mi njih "operativno sagledavamo". Odgovorno tvrdim: u Vladu Srbije pripadnici moje službe nikad nisu ulazili. Ni tehnikom, ni kamerom, ni na bilo koji drugi način. Nikada. Đinđić je ipak predložio Koštunici da me odmah smeni. Bez ikakvog obrazloženja.
Kako su na to ostali reagovali?
- Svilanović je podržao Đinđića, takođe predloživši Koštunici da me smeni.Naglasio je: " Smenite i Tomića, i Pavkovića". NJemu sam u polušali, kontrirao rečima: " To je prihvatljivija varijanta!" Imao sam u vidu da je Pavković preletač koji će sve učiniti da sebe nekako izvuče iz svake afere i opasnosti... Sam Pavković nije ništa rekao Svilanoviću.
Jeste li sumnjali u Pakovića kad ste prestali da ga informišete o svemu što se ticalo praćenja Perišića i Nejbora, kad ste mu u jednom trenutku rekli da je cela akcija "propala"?
- Postojala je namera da hapšenje izvedemo dva meseca ranije, ali je tu neko napravio neku grešku, pa su se Perišić i Nejbor sreli na nekom drugom mestu. Ne mogu da otkrijem ko je za to bio kriv. Ali, ništa nije bilo fatalno jer Perišić i Nejbor i dalje nisu ni sanjali da ih "obrađujemo".
A niste li strahovali da hapšenje može potpuno izostati, da neko može celu akciju da "otkuca"?
- Ne previše. Ko je mogao celu stvar da "provali"? Mogao sam ja, jedan od mojih dvojice operativaca ili Pavković. Koštunica, kao što se zna, nije znao ni mesto ni vreme hapšenja, za razliku od Pavkovića. Pavković je posle tvrdio da sam ja sve radio na svoju ruku. Ali, ja nisam čovek koji krši pravila službe.
Dobro, a kako se tada postavio sam Koštunica, tim pre što se tvrdilo da ste bili u dobrim odnosima?
- Koštunica je, povodom zahteva Đinđića i Svilanovića da budemo smenjeni ja i Pavković, rekao: "Nemojte, molim vas, o tome". Tada je ponovo počelo komešanje, da bi Đinđić u jednom trenutku meni postavio pitao: pa kakva je to, pobogu, suma 2.500 dolara? To je bilo zbog toga što se na filmu vidi kako Perišiću toliko daje Nejbor. Na Đinđićevu repliku sam uzvratio rečima: "A, koliko je puta bilo po još 2.500 dolara ili po 50.000 dolara - to stvarno ne znam. Ali je za mene je kao operativca dovoljno da se radilo i samo o 2,5 dolara". Đinđić je na ovo oćutao, a ostali se oko novca nisu mešali. Možda i zato što sam ih otvoreno upitao: zašto tražite moju smenu, zašto ne pogledate šta vam potpredsednik radi?!
KO JE ZNAO?
Da li je još neko znao da će - i kad će - biti uhapšeni Perišić i Nejbor? Recimo, Koštunica i Pavković?
- Pavković je morao da zna jer je on odobrio tu akciju! Princip rada je takav. Moje su bile samo operativne procene i odluke, a Pavković je bio obavešten da "otiču" dokumenta koja predstavljaju državnu i vojnu tajnu. Znao je čak i o kojim se važnijim dokumentima tačno radi. Koštunica je kao predsednik SRJ znao samo da se tako nešto može dogoditi.
KOŠTUNICA NIJE MOGAO
Koga ste sve, kako i kada obavestili posle hapšenja?
- Hapšenje je bilo u noći između 14. i 15. marta. Privedeni su u zakonskom roku od šest sati istražnom sudiji. Tačnije: mi smo Perišića i Nejbora predali jedan sat pre isteka tog roka. Pokušali smo da od njih uzmemo izjave, jer je to uobičajena procedura po zakonu, ali je ono što smo od njih čuli bilo beznačajno. Istražnom sudiji smo ih predali sa krivičnom prijavom. Ukazali smo da se radi o američkom diplomati i da je neophodna provera u SMIP, što su oni i uradili. E, sad, što SMIP ne radi noću, drugo je pitanje. Inače, nikoga nisam odmah obavestio o hapšenju. Sačekao sam ujutru Pavkovića u njegovom kabinetu. Referisao sam mu o svemu. Koštunici nisam mogao jer je tada bio na službenom putu van zemlje.
SMENA SAVIĆA
Moguće je - naglašava general Tomić - da je šef SDB Srbije Andreja Savić smenjen zbog onoga što je o njemu i hapšenju generala Momčila Perišića rekao pred Zoranom Đinđićem i ostalim učesnicima sastanka održanog 15.marta 2002.godine, kod tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice.
- Tada mi je bilo postavljeno i pitanje:zašto niste sarađivali sa SDB i MUP Srbije. Objasnio sam da je saradnja prekinuta još 1993.godine, kada je SDB Srbije preuzela Savezni MUP, a u vojnu upravu bezbednosti dovela Neđu Boškovića. Đinđić nije poverovao da stvari tako stoje i upitao je Savića šta on misli o tome? Andreja je potvrdio moje reči, pa dodao:"Čestitam kolegi Tomiću na izuzetno profesionalno obavljenom poslu". Odmah sam mu rekao da zbog tih reči može biti smenjen pre mene.
Savićeva čestitka nije bila slučajna?
- Naravno da nije. Prethodno smo se sreli i on me pitao:"Ama, kako to skleptaste Perišića i Nejbora"? Iz njegovog pitanja sam shvatio da su i oni možda "jurili" jednog ili obojicu, ali da nisu uspeli da ih "uhvate za ruku". Odgovorio sam mu:"Ono što se ne može tehnikom, može se sa ljudima". Od srca mi je tada rekao:"Svaka čast".
Dragica P.VELJKOVIĆ - Radmila OGNJENOVIĆ 30.05.2004, 19:03:27
GENERAL Aco Tomić bio je proteklih godina akter i svedok mnogih važnih zbivanja. A u nekim - i "objekat" i žrtva. Zato su "Novosti" sa bivšim načelnikom vojne službe bezbednosti razgovarale: o njegovom hapšenju u vreme operacije "Sablja", danima provedenim u beogradskom Centralnom zatvoru, "slučaju Perišić", aferi prisluškivanja kabineta predsednika SRJ, famoznom "upadu" u Biro Vlade Srbije za komunikacije. I o generalnovoj nameri da podnese krivične prijave protiv svih koji su uticali da on nezakonito bude izbačen iz vojne službe i uhapšen.
Na molbu "Novosti", gospodin Tomić je pristao, iako nevoljno, da prvo objavimo deo razgovora koji se odnosio na hapšenje bivšeg načelnika Generalštaba generala Momčila Perišića. Zato da se - s obzirom da suđenje Perišiću za špijunažu treba da počne sutra - ne bi stekao utisak da bilo Tomić, bilo naš list, na bilo koji način žele da utiču na tok suđenja.
Koliko je dugo general Perišić bio u vašem "vidnom polju" ?
- Nije suština u samom Perišiću. Još 1996. sam, da tako kažem, nanjušio da se nešto nezakonito dešava, ali sam bio uklonjen jer nekome nije odgovaralo da se to razotrkije. Perišić je tada bio načelnik GŠ VJ i mogao je da radi šta je hteo. "Oticanje" je postalo još primetnije od 1999. godine. Vojna kontraobaveštajna služba došla je do saznanja da bitni podaci iz Kolegijuma načelnika Generalštaba "cure" van i prostora i ljudi koji učestvuju u njegovom radu.
Šta ste preduzeli, šta se posle tih saznanja dešavalo ?
- Diskete sa informacijama iz Generalštaba su odlazile "na stranu". Trebalo je otkriti:kako i kome. Zato smo počeli "operativnu obradu NN lica" zbog odavanja tajnih podataka. Tako smo došli do onog nesrećnog potpukovnika Miodraga Sekulića, informatičara u GŠ, koji je prisustvovao sednicama Kolegijuma. U početku smo imali samo indicije.Preko njega i Vladimira Vlajkovića, ovoga kome pripisuju knjigu "Vojna tajna", došli smo do Perišića i Nejbora i njihovih sastajanja na različitim tajnim mestima.
General Nebojša Pavković, tvrdio je da ste Vi sve sa Perišićim i Nejborom radili na svoju ruku...
- To je ortodoksna laž. Službu niko ne može da zloupotrebi na način koji je Pavković meni hteo da imputira. Postoji odobrenje za preduzimanje operativnih mera koje je Pavković potpisao. Znao je čak i detalje. Znao je i više nego što je trebalo. Doduše, kad sam shvatio da Pavkovića ne treba informisati, preko propisanog, malo sam to bio "prikočio". Čak sam mu govorio "od onoga nema ništa",i da nas je "neko provalio". Sve samo zato da bih mogao da odradim posao do kraja i kako valja. A sa Perišićem se desilo kako se desilo. Nisam mogao da odredim ni vreme, ni mesto, ni način raspleta. To su odredili Nejbor i sam Perišić. Ja sam samo doneo odluku da se to u interesu zemlje prekine. Poslao sam ljude koji su ih pohapsili, odveli u vojni istražni zatvor u Beogradu.
Kako je izgledalo samo praćenje Perišića i ključnog čoveka CIA za SCG i Balkan?
- Uspeli smo da ih snimimo u stanovima i restoranima,na parkinzima i u automobilu. Znao sam za tog Nejbora od ranije. On je ovuda dugo godina špartao. Meni je bivši američki ambasador Vilijem Montgomeri - i to ne u četiri oka - kad se sve završilo rekao: "Svaka čast, generale!" Amerikanci su svog Nejbora sklonili odmah sutradan, a mene su naši napali kao da sam gori zlotvor i od Perišića i od Nejbora.
Koliko su se puta sreli Perišić i Nejbor?
- Toliko mnogo da ne mogu da kažem tačan broj. Imamo mnogo dokumentovanog materijala. I iz pominjanih stanova. I sa ulica. I iz kafana. I sa susreta u kolima. Nejbor je doduše - da bi legalizovao tajne sastanke - često dolazio kod Perišića i u Vladu Srbije. Imamo i snimak hapšenja koje je izvedeno strogo po zakonu.
Koliko je trajalo samo hapšenje, koliko traje "film" o tome?
- Na pet minuta snimka - koliko je trajalo i samo hapšenje - sve je zabeleženo. Tako da to demantuje i priče da su im tobože bile stavljene vreće na glavu. To je apsolutna izmišljotina. To vojna služba bezbednosti ne radi.
Perišić tvrdi da je zapsinik sadržaja torbe stranog diplomate, u kojoj su navodno nađena određena dokumenta, pravljen nakon više od deset sati posle hapšenja, na sasvim drugoj lokaciji.Je li to istina?
- To je njegovo pravo da priča. On se tako brani. Zapisnik je napravljen na licu mesta. Obojica su iz restorana privedeni u vojni istražni zatvor, gde je počeo zakonom predviđeni postupak. Kad su Nejboru uzimali iskaz, on se pozvao na diplomatski imunitet,a ni jednu jedinu primedbu nije imao na zapisnik o saslušanju i pretresu. On je iskusni profesionalac i, za razliku od Perišića, korektno se ponašao.
Šta ste našli u njegovoj torbi?
- Kod njega u tašni smo našli i jedno zapečaćeno diplomatsko pismo koje, naravno, nismo povredili jer, po konvencijama, ne sme da se otvara. I, čim je završena provera u SMIP-u, on je pušten na slobodu i već sutradan je optputovao iz naše zemlje.
Jesu li kod Perišića zaista nađene samo "lične stvari"?
- Mi smo znali da će se on sa Nejborom sresti u "Šariću". Prošlo je oko deset minuta dok su oni dokumenta izmenjali. Taj dokument koji je tada doneo Perišić nađen je, naravno, u Nejborovoj torbi. Dopustili smo to jer se špijunaža i smatra dokazanom upravo kad se to dogodi. Neću ni na koji način da utičem na suđenje koje jedino može razjasniti i otkuda van zemlje neka dokumenta koja smo imali samo mi u Generalštabu.
Perišić tvrdi još i to da su sa sadržinom nekih od poverljivih dokumenata, kojima je on raspolagao, bili upoznati članovi Vlade...
- Ne znam da li je on sa nekim dokumentima upoznao Vladu Srbije. Ali se pitam: otkud njemu, na primer, dnevni plan rada načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića ?! Šta će to njemu, kad više nije bio u Vojsci, već "samo" potpredsednik Vlade ?!
Kako je Pavković reagovao na hapšenje Perišića i Nejbora?
- On se prvo oduševio. On i Perišić se nikada nisu slagali, ali ne bih ulazio u razloge njegovog pomenutog oduševljenja. Tim pre što se brzo presvukao u sasvim drugu kožu.
Šta se događalo kad ste napustili Pavkovićev kabinet?
- Otišao sam u Vojni sud, da dogovorim neke stvari. Kad sam potom došao u Upravu bezbednosti, negde oko 10 sati, telefonom me pozvao Pavković i predložio da odemo kod Đinđića. A ja sam znao da je on u tim trenucima već bio kod premijera. Rekao sam mu da nema potrebe da se vidim sa premijerom i da ni njemu ne preporučujem da kod njega ide. Jer, moji ljudi su u to vreme pretresali Perišićev kabinet u Vladi Srbije i oduzimali brojne diskete. Sve i jednu iz Generalštaba!
Šta je bilo na tim disketama?
- Ne bih sve da nabrajam. Pored dnevnog plana rada načelnika GŠ, bilo je tu zapisnika sa sednica Kolegijuma načelnika GŠ, operativnih planova upotrebe vojske, a i o vojnoj industriji. Dva meseca, iz dana u dan trajlo je samo veštačenje materijala zaplenjenih u Perišićevom kabinetu. Na oduzetim disketama je preko 13.000 stranica.
Usledili su sastanci kod predsednika SRJ. Koliko ih je bilo i šta se na njima dešavalo?
- Bila su dva sastanka. Prvi uveče 15. marta 2002, a drugi je održan sutradan. Na tom drugom sastanku prikazali smo, zapravo kolaž od snimljenih materijala koji je učesnike zainteresovao. Na tom filmu, Perišić Nejboru, pored ostalog, govori o Đinđiću i članovima njegove Vlade. O njihovim karakternim, moralnim, radnim i ostalim osobinama. Govorio je tako kao da je jedino on pametan i pravi, a da su svi ostali,da tako kažem skupljeni s konca i konopca.
Kakve su bile reakcije u "publici"?
- Nebojša Čović se, u jednom trenutku, nagnuo prema meni i rekao: "Ej, generale, daj mi ovaj film".A ja sam mu odgovorio:"Ne dam!". Ali, da nastavim, Perišić je pričao i o nadimcima nekih političara za koje nismo znali, o Pavkoviću, Koštunici, Svilanoviću, Čoviću... Sećam se svih tih detalja, ali ne bih o svemu javno. Za Đinđića je, samo primera radi, Perišić rekao Nejboru da je vešto koristio Koštuničine greške i propuste i na taj način isplivao na mesto na koje je došao. Uz to: da je "nemački čovek". Za Koštunicu da je neobavešten i spor, da ne može da izdrži tempo koji nameće ovo vreme.Sve u tom smislu. A za Mihajlovića je tvrdio da je pokvaren čovek. Udarao je na ugled i čast i drugima. Učesnike sastanka više je to interesovalo, nego ono zbog čega je Perišić bio uhapšen.
U napadima na Vas tada nije, koliko se zna, učestvovao jedino Koštunica...
- Učesnici sastanka bili su manje više nezadvoljni. Stekao sam utisak da su neki od njih bili potpuno ubeđeni da ih moji ljudi prate. Đinđić mi je to čak i rekao: "Generale, Vi sve nas, znači, operativno pratite".
A, da li je tako stvarno bilo?
- Moj utisak je bio da su učesnici sastanka mislili da mi njih "operativno sagledavamo". Odgovorno tvrdim: u Vladu Srbije pripadnici moje službe nikad nisu ulazili. Ni tehnikom, ni kamerom, ni na bilo koji drugi način. Nikada. Đinđić je ipak predložio Koštunici da me odmah smeni. Bez ikakvog obrazloženja.
Kako su na to ostali reagovali?
- Svilanović je podržao Đinđića, takođe predloživši Koštunici da me smeni.Naglasio je: " Smenite i Tomića, i Pavkovića". NJemu sam u polušali, kontrirao rečima: " To je prihvatljivija varijanta!" Imao sam u vidu da je Pavković preletač koji će sve učiniti da sebe nekako izvuče iz svake afere i opasnosti... Sam Pavković nije ništa rekao Svilanoviću.
Jeste li sumnjali u Pakovića kad ste prestali da ga informišete o svemu što se ticalo praćenja Perišića i Nejbora, kad ste mu u jednom trenutku rekli da je cela akcija "propala"?
- Postojala je namera da hapšenje izvedemo dva meseca ranije, ali je tu neko napravio neku grešku, pa su se Perišić i Nejbor sreli na nekom drugom mestu. Ne mogu da otkrijem ko je za to bio kriv. Ali, ništa nije bilo fatalno jer Perišić i Nejbor i dalje nisu ni sanjali da ih "obrađujemo".
A niste li strahovali da hapšenje može potpuno izostati, da neko može celu akciju da "otkuca"?
- Ne previše. Ko je mogao celu stvar da "provali"? Mogao sam ja, jedan od mojih dvojice operativaca ili Pavković. Koštunica, kao što se zna, nije znao ni mesto ni vreme hapšenja, za razliku od Pavkovića. Pavković je posle tvrdio da sam ja sve radio na svoju ruku. Ali, ja nisam čovek koji krši pravila službe.
Dobro, a kako se tada postavio sam Koštunica, tim pre što se tvrdilo da ste bili u dobrim odnosima?
- Koštunica je, povodom zahteva Đinđića i Svilanovića da budemo smenjeni ja i Pavković, rekao: "Nemojte, molim vas, o tome". Tada je ponovo počelo komešanje, da bi Đinđić u jednom trenutku meni postavio pitao: pa kakva je to, pobogu, suma 2.500 dolara? To je bilo zbog toga što se na filmu vidi kako Perišiću toliko daje Nejbor. Na Đinđićevu repliku sam uzvratio rečima: "A, koliko je puta bilo po još 2.500 dolara ili po 50.000 dolara - to stvarno ne znam. Ali je za mene je kao operativca dovoljno da se radilo i samo o 2,5 dolara". Đinđić je na ovo oćutao, a ostali se oko novca nisu mešali. Možda i zato što sam ih otvoreno upitao: zašto tražite moju smenu, zašto ne pogledate šta vam potpredsednik radi?!
KO JE ZNAO?
Da li je još neko znao da će - i kad će - biti uhapšeni Perišić i Nejbor? Recimo, Koštunica i Pavković?
- Pavković je morao da zna jer je on odobrio tu akciju! Princip rada je takav. Moje su bile samo operativne procene i odluke, a Pavković je bio obavešten da "otiču" dokumenta koja predstavljaju državnu i vojnu tajnu. Znao je čak i o kojim se važnijim dokumentima tačno radi. Koštunica je kao predsednik SRJ znao samo da se tako nešto može dogoditi.
KOŠTUNICA NIJE MOGAO
Koga ste sve, kako i kada obavestili posle hapšenja?
- Hapšenje je bilo u noći između 14. i 15. marta. Privedeni su u zakonskom roku od šest sati istražnom sudiji. Tačnije: mi smo Perišića i Nejbora predali jedan sat pre isteka tog roka. Pokušali smo da od njih uzmemo izjave, jer je to uobičajena procedura po zakonu, ali je ono što smo od njih čuli bilo beznačajno. Istražnom sudiji smo ih predali sa krivičnom prijavom. Ukazali smo da se radi o američkom diplomati i da je neophodna provera u SMIP, što su oni i uradili. E, sad, što SMIP ne radi noću, drugo je pitanje. Inače, nikoga nisam odmah obavestio o hapšenju. Sačekao sam ujutru Pavkovića u njegovom kabinetu. Referisao sam mu o svemu. Koštunici nisam mogao jer je tada bio na službenom putu van zemlje.
SMENA SAVIĆA
Moguće je - naglašava general Tomić - da je šef SDB Srbije Andreja Savić smenjen zbog onoga što je o njemu i hapšenju generala Momčila Perišića rekao pred Zoranom Đinđićem i ostalim učesnicima sastanka održanog 15.marta 2002.godine, kod tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice.
- Tada mi je bilo postavljeno i pitanje:zašto niste sarađivali sa SDB i MUP Srbije. Objasnio sam da je saradnja prekinuta još 1993.godine, kada je SDB Srbije preuzela Savezni MUP, a u vojnu upravu bezbednosti dovela Neđu Boškovića. Đinđić nije poverovao da stvari tako stoje i upitao je Savića šta on misli o tome? Andreja je potvrdio moje reči, pa dodao:"Čestitam kolegi Tomiću na izuzetno profesionalno obavljenom poslu". Odmah sam mu rekao da zbog tih reči može biti smenjen pre mene.
Savićeva čestitka nije bila slučajna?
- Naravno da nije. Prethodno smo se sreli i on me pitao:"Ama, kako to skleptaste Perišića i Nejbora"? Iz njegovog pitanja sam shvatio da su i oni možda "jurili" jednog ili obojicu, ali da nisu uspeli da ih "uhvate za ruku". Odgovorio sam mu:"Ono što se ne može tehnikom, može se sa ljudima". Od srca mi je tada rekao:"Svaka čast".
