|
SRPSKA "MATA HARI" NA TAJNOM ZADATKU! Hari Holkeri, aktuelni civilni administrator Kosova i
Metohije, godišnjicu svog imenovanja na tu visoku funkciju dočekaće u bolnici.
Prokletstvo koje prati sve kosovske administratore neće zaobići ni finskog
diplomatu. Od Serđa de Mela, koji je završio pod ruševinama štaba misije UN-a
Iraka u Bagdadu, pa sve do Holkerijevog prethodnika Štajnera koji je zbog
psihičkog rastrojstva prinudno povučen sa položaja, kosovsko prokletstvo kao mač
visi nad glavama svetskih diplomata. Iako ga je generalni sekretar UN-a Kofi
Anan upozorio i upoznao sa slučajevima njegovih prethodnika, Holkeri je
prihvatio ponuđenu funkciju, odlučan u nameri da ne obraća pažnju na
"besmislice" ali i otvoreno sumnjajući u zdrav razum svojih prethodnika. To se
naročito odnosilo na Štajnera i Bernarda Kušnera koje je nazivao "umobolnim
slabićima".
Ovaj belosvetski birokrata nastojao je da pred drugima pokaže prezir prema sujeverju, negirajući tako postojanje kosovskog prokletstva, međutim, izgleda da je i on počeo osećati šta znači biti okupatorski upravitelj svete srpske zemlje. Naime, šef UNMIK-a Hari Holkeri je u noći između srede i četvrtka 13. maja primljen u bolnicu u Strazburu. Njegovi saradnici u sedištu UN-a u Njujorku ali i u Prištini kao da su se uspaničili, iako je zvanično saopšteno da je u bolnici zadržan zbog "iscrpljenosti usled mnogobrojnih radnih obaveza". Zvanična verzija vrlo brzo je postala "providna" jer Holkeri, u trenutku pisanja ovog teksta, još uvek nije pušten kući, iako je UNMIK saopštio da će prema savetima lekara ostati u bolnici nekoliko dana zbog daljeg ispitivanja. Taj period se odužio, a iz Strazbura dolaze vesti da je Holkeri zadržan na odeljenju intenzivne nege. Nakon što je objavljena ova vest počele su i spekulacije oko pravog razloga Holkerijevog stanja. Svi oni koji poznaju finskog diplomatu znaju da je on čeličnog zdravlja i da je u izuzetnoj formi. Iako je ušao u šezdeset sedmu godinu života, za njega se ne može reći da boluje od bolesti koje su karakteristične za to životno doba. Upravo ove činjenice još više potpiruju strahove međunarodne zajednice da je ponovo u pitanju kosovsko prokletstvo. Kod nas se već javljaju duhovite dosetke da je Holkeri kolabirao posle dva zvanična razgovora sa Vukom Draškovićem u Njujorku i Strazburu. SLABA TAČKA Ponovo su međunarodni organi na prokletstvo bačeno od srpske starice sa Kosova i Metohije reagovali pokretanjem istrage. Iako najodgovorniji funkcioneri UN znaju da se protiv kletve ne može boriti pendrecima, bezbednosna provera je sastavni deo procedura u sumnjivim i neobjašnjivim situacijama kao što je ova. Po prvi put do sada ova istraga je dala rezultate. Zahvaljujući saradnji "Zone sumraka" sa srpskom dijasporom, ekskluzivno saznajemo da je ovaj put prokletstvo potpomognuto radom VBA-a (Vojnobezbednosne agencije) odnosno bivšeg KOS-a (Kontra- obaveštajne službe Vojske Srbije i Crne Gore). Zvuči neverovatno, ali Hari Holkeri je doživeo srčani udar u trenutku dok je vodio ljubav sa srpskom agenticom! Iako je hladni Finac oženjen još od 1960. godine, i sa gospođom Mariom Lisom Lepisto ima sina i kćerku i od njih šestoro unučadi, slabost prema visokim crnokosim devojkama ponovo je bila jača od njega. Pre trinaest godina Holkeri je bio na ivici razvoda zbog izvesne Bugarke koja je radila kao prevodilac za južnoslovenske jezike u Helsinškoj telefonskoj kompaniji, gde je on bio na funkciji predsednika Upravnog odbora. O ovom skandalu se u Finskoj dosta pisalo i mnogi tvrde da je to bio glavni razlog za njegov poraz u izbornoj trci 1991. godine, gubitak vlasti i smenu sa mesta predsednika Finske Vlade, na kojem je bio od 1987. godine. Za ovaj podatak je znala čitava Evropa, pa tako i naša kontraobaveštajna služba. Vodeći se teorijom munjevitog rata u kome se front probija tamo gde je linija odbrane najslabija, naši obaveštajci su udarili na najslabiju Holkerijevu tačku. Iako su Kosovo i Metohija trenutno pod okupacijom šiptarskih terorista, stranih vojski i međunarodnih organizacija, od vitalnog je interesa da i mi imamo svoje ljude na terenu čijim bi radom imali bolji uvid u planove UN, ali i tzv. Kosovske administracije. Upravo zahvaljujući podacima dobijenim od ljudi koji su na terenu i koji se još uvek izlažu opasnostima u svakodnevnim zadacima prikupljanja informacija, spašeno je na hiljade srpskih života na Kosovu i sprečen je veliki broj upada šiptarskih diverzantsko-terorističkih jedinica i grupa na potezu administrativne granice Srbije i Kosova. JOŠ UVEK SMO NA KOSOVU Onaj ko pažljivo prati razvoj događaja na Kosovu i Metohiji nije mogao a da ne primeti izjavu načelnika VBA Momira Stojanovića koja je izazvala oprečne reakcije u zemlji i inostranstvu. Podsećamo vas da je tom prilikom prvi bezbednjak Vojske SCG Momir Stojanović dao izjavu u kojoj je obelodanio podatke da Srbiji i Crnoj Gori preti opasnost od terorizma te da su naši vojni obaveštajci stalno prisutni na Kosovu. Kao "šlag na tortu" sledio je nastavak u kome je navedeno da naši obaveštajci ne samo da su na Kosovu nego se čak nalaze u najvišim šiptarskim političkim i državnim strukturama. Bivši ministar odbrane Boris Tadić zatražio je da se Stojanović po hitnom postupku suspenduje zbog ove izjave. Odmah ga je poslao na odmor a u žučnoj raspravi koja je vođena u hodniku zgrade Ministrastva odbrane pretio mu je sudom i izbacivanjem iz službe na prvoj sednici Vrhovnog saveta odbrane. Više verujući NATO paktu nego našim bezbednjacima, Tadiću je objavljivanje ovih podataka smetalo jer su mu oni pravili probleme prilikom susreta sa stranim vojnim predstavnicima. Tadić je inače sklon da više veruje strancima nego oficirima naše vojske koje je pogrdno nazivao "Miloševićevim kaplarima". Nažalost, Momir Stojanović bio je u pravu, a u martu se ceo svet uverio u to. Nedelju dana Kosovo i Metohija su goreli pred hordama šiptarskih terorista koji su hteli da izbrišu Srbe i srpsko kulturno nasleđe sa lica svete zemlje. U prvim satima kosovske kristalne noći i načelnik Glavnog štaba vojske SCG Branko Krga, potvrdio je postojanje srpskih bezbednosnih struktura na Kosovu izjavom da vojska povremeno prosleđuje izvesne podatke KFORU kako bi oni mogli da reaguju na vreme. Samo zahvaljujući radu ovih obaveštajaca čije je momentalno povlačenje tražio Tadić, a koji se još uvek nalaze na Kosovu, sprečena je katastrofa i neviđeni masakr. Jedna od njih bila je i srpska agentica sa kojom je Holkeri bio te nesrećne noći 13. maja. OBAVEŠTAJNA IGRA Jedan od razloga zbog kojih je Momir Stojanović dao onakvu izjavu bio je i pokušaj da se šiptarskim teroristima, ali i međunarodnoj zajednici, skrene pažnja da naša vojska zna za postojanje planova o prolećnom genocidu. S obzirom na to da nismo u mogućnosti da vojnopolicijskim merama sprečimo takav razvoj događaja, preventivno upozorenje je jedino oružje koje možemo da iskoristimo. Sa druge strane, ova izjava izazvala je paranoju, optužbe i obračune među šiptarskim teroristima koji su među svojim članovima tražili "beogradske špijune". Na taj način je pažnja i Šiptara i stranaca skrenuta od "zlatnog izvora informacija" koje su dolazile od srpske agentice sa kojom je Holkeri imao tajnu seksualnu avanturu. U to vreme su strane službe primetile značajan "odliv" podataka kojima su pristup imale samo najviše međunarodne strukture na Kosovu i Metohiji. Sumnjajući da je u pitanju neko iz Holkerijevog okruženja oni su izvršili detaljnu proveru celog administrativnog aparata UN uključujući i prevodilačko i pomoćno osoblje sastavljeno pretežno od Albanaca. Nakon izjave generala Stojanovića, američka ambasada tražila je spiskove srpskih agenata na Kosovu i vraćanje svih informacija. Međutim, i pored dobre volje bivšeg vojnog ministra, Vojnobezbednosna agencija odbila je da to uradi. U veštoj obaveštajnoj igri naši oficiri posredno su "progurali" dezinformacije da su u pitanju pojedini visoki funkcioneri iz okruženja Ibrahima Rugove. Posle toga su pokušani atentati upravo na te Rugovine kadrove. CIA je ove podatke prosledila Hašimu Tačiju, a on je po svom starom običaju problem rešio fizičkom eliminacijom. Uspeh je bio potpun! Amerikanci su bili zavarani, Albanci su se međusobno oružano obračunavali a naš agent je bio potpuno siguran. Za sve to vreme, Hari Holkeri je uživao u čarima srpske obaveštajke čijom je dugom crnom kosom bio opčinjen. Iako je Holkeri po vojnom činu major, i u potpunosti je upoznat sa načinima rada špijunskih službi, "pao" je na čari jedne žene - a to je početnička greška. Hari Holkeri je našu agenticu upoznao u Finskoj prilikom jednog od kraćih odmora. Na prijemu koji je organizovan od strane finske bankarske komore crnokosu lepoticu mu je predstavio izvesni češki bankar kao svoju saradnicu iz Hrvatske. Istini za volju, mlada dama i potiče sa tih prostora, ali ni Čeh a ni Holkeri nisu znali je ona dete vojnog starešine bivše JNA, koji je veliki deo života proveo na prostoru Hrvatske gde je ona i rođena. Iako su joj se roditelji odavno razveli, devojka nikada nije prekinula veze sa svojim ocem koji ju je i uveo u KOS. Po završetku rata, napustila je Hrvatsku i uputila se ka Zapadnoj Evropi, gde je htela da započne drugi život u kojem nije bilo mesta za špijunske avanture. SVE ĆE TO NAROD POZLATITI Mlada, lepa i fakultetski obrazovana, ona se nametnula važnim ljudima iz svoje struke u Nemačkoj. Prilikom jednog od poslovnih sastanaka sa delegacijom čeških bankara dobila je ponudu za prelazak u Prag. Posle toga usledio je put u Finsku i prijem na kojem je srela Holkerija, a koji joj je pokazao svoju zainteresovanost. Nakon nekoliko izlazaka, naša mlada agentica je ostvarila tajnu vezu sa kosovskim administratorom. Narednih meseci, njih dvoje su se viđali po raznim evropskim i svetskim gradovima u koje je Holkeri putovao. Ona je obično avionom dolazila dan ranije, uzimajući sobu u istom hotelu da bi se sprečile eventualne sumnje. Finski diplomata je pažljivo čuvao ovu tajnu, jer nije želeo da mu se ponovi skandal iz 1991. godine. Izgleda da je devojka u međuvremenu ponovo počela da radi za KOS, ali se ne zna tačno kada. Zaljubljeni Finac je šapućući na jastuku, u stvari dostavljao informacije našoj obaveštajnoj službi. Situacija je bila takva sve do kobnog trinaestog maja ove godine, kada je Holkeriju srce popustilo usred vatrene ljubavne scene sa crnokosom lepoticom. Hitna pomoć je Holkerija odvezla u bolnicu iz njene sobe, a njegovo obezbeđenje je samoinicijativno zadržalo našu junakinju u hotelu. Iako se Hari držao muški, na kraju je ipak morao da prizna prisutnim agentima da je u vezi sa devojkom iz sobe. Tada je klupko počelo da se odmotava. Nakon detaljne provere njenog porekla, francuski ali i američki obaveštajci su saznali za očevo prezime i u saradnji sa hrvatskim MUP-om došli do imena njenog oca koji se inače nalazi na hrvatskim poternicama zbog navodnih ratnih zločina. Podatak da je otac zanosne devojke penzionisani obaveštajac, naveo ih je na pomisao da je u pitanju slučaj špijunaže. Posle kontakata sa bezbednosnim strukturama KFOR-a i razmene obaveštajnih informacija o slučajevima "curenja" podataka, otkrili su "krticu". Posle ovog saznanja zdravstveno stanje zavedenog "zavodnika" se pogoršalo. Po drugi put Hari je pao na ispitu i u vrhovima UN-a se ozbiljno razmatraju kadrovi koji treba da ga zamene na funkciji. Mesta za tako neodgovornu osobu u svetskoj diplomatiji nema. Bil Klinton sa Monikom Levinski se izvukao zato što je bio predsednik Amerike i zato što je u to vreme bombradovao pola zemaljske kugle kako bi skrenuo pažnju sa svojih nestašluka. Nažalost, o sudbini naše obaveštajke ništa se ne zna. Kako se u kuloarima evropskog sedišta UN-a u Ženevi može čuti, ona je odvedena u nepoznatom pravcu i preuzeli su je Amerikanci. Informacije koje je prikupila i prenela bile su od vitalnog značaja u predupređivanju albanskog martovskog genocida. Način na koji je došla do njih sigurno nije herojski, ali i takva žrtva mora da se ceni. Da li će se o ovome i posle objavljivanja ove eksluzivne priče i dalje ćutati, ne znamo. Takođe je teško pretpostaviti i da li će država išta učiniti kako bi spasla mladu herojku. Postavlja se pitanje da li za ovu državu treba išta činiti, kada ona ništa ne čini za one koji se zbog nje žrtvuju! |
Title: Message
