US Stil - Ko�ice VS Smederevo:
Kako se kalio kapitalizam
Američka kompanija US Stil kupila je 2000. �elezaru u Slovačkoj, a 2003. i u Srbiji. Početna situacija bila je slična, preovlađivali su finansijska nestabilnost i nesigurna budućnost. Trebalo je u Srbiji mnogo vi�e napora, kapitala i vremena nego u Slovačkoj da se postrojenje dovede u stanje kakvo se �eli
Specijalno za "Vreme" iz Ko�ica
Veće nadnice? Ne.
Kraće
radno vreme? Ne.
Du�i godi�nji
odmor? Ne.
Bolji uslovi rada? Ne.
Ni�ta od toga nisu tra�ili radnici na redovnom mesečnom sastanku sa top menad�erima koji je odr�an 18. maja. Radnici su tra�ili da se re�i jedan sasvim drugačiji problem � da se na kompanijskom auto-parkingu obezbede nova mesta jer slobodnih vi�e nema.
"Rekao sam da je to najbolji mogući problem koji mo�emo da imamo", ka�e za "Vreme" Kristofer Naveta, doskora�nji predsednik US Stila Ko�ice i nedavno postavljeni predsednik evropskog dela moćne američke multinacionalne kompanije za proizvodnju čelika US Stil, koji upravlja poslovanjem USS čeličana u Slovačkoj (Ko�ice) i Srbiji (Smederevo).
U Ko�icama ljudi ne kriju da je pre četiri godine (kada je US Stil stigao u taj istočnoslovački grad) polovina parkinga bankrotirane čeličane bila prazna, a na drugoj polovini stajali su stari modeli izdrndanih �koda, lada i vartburga.
"Taj detalj o kome smo razgovarali 18. maja, ma koliko banalan i sitan za posmatrače sa strane, za nas menad�ere US Stila je dobar signal koji izra�ava egzistencijalnu stabilnost radnika �elezare", ka�e Naveta. "Ako kao pojedinac sumnjate u rad i budućnost kompanije u kojoj ste zaposleni, onda nećete napraviti tro�ak da kupite auto. Na�i radnici se, međutim, sada osećaju pouzdano u pogledu svoje budućnosti i mogu sebi da priu�te takve odluke kao �to je tro�enje u�teđevine na kupovinu automobila. Inače, običaj u US Stilu Ko�ice je da jednom godi�nje u roku od pet dana top menad�ment obavi razgovar sa svih 16.000 radnika i na tim sastancima upoznajemo ih �ta su poslovni ciljevi kompanije i kako ćemo ih postići. Radnici izuzetno po�tuju �to smo odvojili vreme da im to objasnimo. Na taj način mi svakom radniku mo�emo da ulijemo poverenje u uspeh kompanije."
Pre četiri godine, međutim, nije bilo sve tako idilično u Ko�icama i Slovačkoj. Prvi čovek US Stila Evropa Kristofer Naveta ka�e da kad je ova američka kompanija prvi put do�la u Slovačku, niko je nije voleo, bilo je skeptika u Vladi u pogledu toga �ta će uraditi, da li će uzeti kapital i odneti u Ameriku.
To osećanje od pre četiri godine, ali na lokalnom nivou, gradonačelnik Ko�ica Zdenko Trebula ovako defini�e:
"Kad je US Stil do�ao u Ko�ice bilo je dosta brige oko toga �ta će uraditi. Ljudi su se pla�ili kako će se Amerikanci pona�ati. US Stil je ovde četiri godine, a od pre godinu i po dana počeli smo da govorimo da je to domaća firma. Oni su doneli jasna i jednostavna pravila igre i menad�ersku pristojnost. Menad�eri US Stila postali su sastavni deo grada i vi�e ih niko ne smatra strancima, oni su onaj najdinamičniji deo Ko�ica. Za četiri godine mnogo se �ta promenilo u mi�ljenju običnih ljudi u Ko�icama, vratili su se disciplina i red. Shvatili smo da kapitalizam nisu samo lepa i skupa kola, nego tvrd i po�ten rad. US Stil i njegovi menad�eri stekli su poverenje građana onda kada su poslovno stabilizovali Čeličanu, kad su plate postale redovne i otkad su počeli da dele 13. i 14. platu."
Vlasnici i menad�eri za strate�ko planiranje US Stila doneli su 1996. i 1997. godine u Pitsburgu izuzetno va�nu odluku da kompanija krene u globalno �irenje i pri tom pokazali na srednju Evropu. Čeličana u Ko�icama "merkana" je dve godine da bi se zvanična kupovina dogodila 24. novembra 2000. godina. (Uzgred,i �elezara u Smederevu "merkana" je �est-sedam godina pre nego �to je kupljena.) Prema Ugovoru o kupovini �elezare u Ko�icama, US Stil se obavezao na stabilnu politiku zapo�ljavanja, preuzimanje dugova, ulaganje od 700 miliona dolara u narednih pet godina i na formiranje i podr�ku rada Centra za ekonomski razvoj u periodu od dve godine.
"Veoma brzo počeli smo u Ko�icama da pravimo profit jer su postrojenja bila u dobrom stanju i zato �to smo odmah mogli da 'trčimo'. Već drugog meseca od preuzimanja, pojavio se profit i za tri godine na�a Čeličana u Slovačkoj ostvarila je profit od 436 miliona dolara", ka�e Kris Naveta.
Dobra oprema, međutim, nije jedini razlog za profitabilno poslovanje. O ostalim va�nim uslovima i razlozima Anton Jura, izvr�ni potpredsednik za strate�ko planiranje US Stila Ko�ice, ka�e:
"Da bismo postigli na�e poslovne ciljeve, blisko sarađujemo sa slovačkom vladom. Ona maksimalno podr�ava direktne strane investicije i to je pokazala izmenama poreskih zakona i Zakona o radu. Ekonomija Slovačke, kad smo kao dru�tvo krenuli u reforme, nije imala dovoljno kapitala i vlada je shvatila da moramo da privučemo direktne strane investicije. Na�a vlada ne samo da se hvali da to radi, ona stvarno radi na reformama i stvaranju uslova za privlačenje stranog kapitala. Napravila je ekonomske reforme čiji je deo poreska reforma i kao rezultat imamo jedinstven porez na prihod i za kompanije i za građane. Porez na dovidende je nula odsto. Prethodni poreski sistem u Slovačkoj bio je prilično komplikovan i ostavljao je dovoljno prostora za potencijalna izbegavanja plaćanja poreza. Sada je ravan, jednostavan i jedan od najprivlačnijih u centralnoj Evropi. Na Zakon o radu pre dve godine Centar za ekonomski razvoj, koji je u Ko�icama osnovao US Stil, ulo�io je amandmane i oni su usvojeni. Sada je to fleksibilan i fer zakon prema zaposlenima i pru�a dovoljno prostora za poslodavce. Trenutno radimo analize tog zakona, imamo dobra i lo�a iskustva i mo�da ove jeseni ulo�imo neke nove amandmane. Ne postoji ni�ta senzacionalno �to je vezano za vladu u Slovačkoj. Samo rad i akcija, diskusije su zavr�ene, sada se igra zove 'direktne strane investicije' u ovoj evropskoj naciji."
Na pitanje koliko su obični ljudi bili spremni da trpe te�koće tranzicije kad su politički lideri bili odlučni da te reforme sprovedu, Anton Jura ka�e:
"Sve ove reforme nisu bile jednostavne, bile su bolne za građane koji su imali niske nadnice. Vlada je učinila pravu stvar kad je odlučila da krene u reforme i tako rizikuje da izgubi političke poene, ali je to bilo potrebno Slovačkoj i na�oj privredi. Posle pet godina reformi, ove godine dobijamo bolje rezultate ne samo u makroekonomiji. Očekujemo da će kroz pet-�est godina i �ivotni standard biti vi�i. Mislim da smo pro�li kroz najbolniji period, ali treba reći da reforme jo� nisu zavr�ene."
Iskustva Čeličane u Ko�icama neminovno nameću paralele sa �elezarom u Smederevu, ne samo zato �to obe imaju istog vlasnika � US Stil. Poređenja su počela tako �to su menad�eri US Stila Ko�ice pred novinara "Vremena" stavili na sto dva teksta. Jedan je iz "Herald tribjuna" i posvećen je Srbiji, odnosno napadu na sestru pokojnog premijera Zorana Đinđića u kome se govori o građanskoj nesigurnosti, političkoj nestabilnosti, zastoju reformi... Drugi je pre mesec dana objavljen na prvoj strani biznis dodatka u "Njujork tajmsu" kao priča o razvoju automobilske industrije u Slovačkoj. U tom tekstu se ka�e da su u Slovačku do�li da grade fabrike automobilski koncerni Pe�o-Sitroen koji će ulo�iti 840 miliona dolara i KIA Motors (Hjundai) koji će investirati 1,2 milijarde dolara i da im je slovačka vlada pru�ila sve pogodnosti. Kada ove dve fabrike počnu da rade, Slovačka će imati proizvodnju automobila po stanovniku veću od bilo koje druge zemlje na svetu, oko milion automobila godi�nje.
"VREME": I pored slikovitih novinskih poređenja, da li je moguće iz ugla kompanije koja ima čeličane u obe zemlje napraviti paralelu između Slovačke i Srbije?
KRIS NAVETA: Početna situacija je slična, preovlađivale su finansijska nestabilnost i nesigurna budućnost. I u Slovačkoj i u Srbiji postojala je sumnja prema dolasku američkog vlasnika.
Ali, razlike u postrojenjima su bile velike. �elezara u Slovačkoj bila je u relativno dobrom stanju, naspram postrojenja u Srbiji koja su imala velike te�koće u proteklih 12 godina. Postrojenja u Srbiji nisu stalno radila, nije bilo rezervnih delova, nije bilo alata i trebalo nam je vremena i kapitala da to razvijemo. Ulo�ili smo dosta novca samo u nabavku alata i rezervnih delova. Trebalo nam je mnogo vi�e napora, kapitala i vremena nego u Slovačkoj da postrojenje u Srbiji dovedemo u stanje kakvo �elimo.
�to se tiče radnika, u Slovačkoj su bili skeptični prema onome �to mi radimo u Ko�icama. Ali da budem iskren, u Srbiji je bio mnogo veći stepen nepoverenja i mislim da nam je taj nedostatak poverenja veoma ote�ao posao posle preuzimanja �elezare u Smederevu.
Kao �to znate, mi smo upravljali postrojenjima u Smederevu od novembra 2002. godine. Nadali smo se da ćemo posle kupovine �elezare br�e krenuti u proizvodnju, ali to se odu�ilo. Mislim da je ta nesigurnost uticala na zaposlene, jer su radnici u Smederevu u startu imali visoka očekivanja. I kao posledicu toga dobili smo �trajk. Mislim da smo bili fer pregovarači u tom te�kom periodu, ali drago mi je da ka�em da kad se �trajk zavr�io sada vidimo ogromna pobolj�anja u jačanju poverenja između poslodavca i radnika. I u Slovačkoj smo u početku pregovarali i postigli smo dogovor, ali bez �trajka. Ciljevi su nam bili isti, �eleli smo fer ugovor. U Slovačkoj smo to uspeli da postignemo bez �trajka, a u Srbiji to nismo mogli. �trajk u Smederevu naudio je na�im kupcima i morali smo ponovo da uspostavljamo i poverenje kod njih.
Rekao bih ovako, kad smo do�li u Slovačku, odmah smo počeli da trčimo bez, sportski rečeno, zagrevanja, a kad smo do�li u Srbiju, očekivali smo isto ali se ispostavilo da nam treba tri meseca da samo krenemo s poslom. Potpisali smo ugovor o preuzimanju 12. septembra, a 7. oktobra počeo je �trajk i trajao oko 40 dana, u decembru smo pokrenuli postrojenja, tako da smo izgubili tri meseca. Dobra vest je da je sve to iza nas i sada vidimo ogroman uspeh. U Smederevu je 14. maja postavljen novi dnevni rekord � napravili smo 45 konvertorskih punjenja, plan je bio 37, �to čini oko 3800 tona proizvedenog čelika, a to je novi dnevni rekord. Na� cilj je da tako bude svakog dana.
Kakvi su uslovi poslovanja koje stvara Vlada u Slovačkoj, a kakvi koje stvara Vlada u Srbiji?
Kad smo do�li u Slovačku 1998. godine, Vlada je bila nestabilna, premijer Mečijar nije blagonaklono gledao na zapadni kapital. Slovačka nikada na bi u�la u NATO i Evropsku uniju da je Mečijar ostao premijer. Ali, kad je napravljena promena u Vladi, klima se znatno promenila zahvaljujući premijeru Mikulasu Zurindi, koji je bez ostatka bio posvećen reformama. Tako da je od 1998. do pro�le godine bilo mnogo ekonomskih reformi koje su doprinele povoljnim uslovima poslovanja.
Pri kupovini Čeličane u Ko�icama obavezali smo se Vladi Slovačke da ćemo investirati 700 miliona dolara u narednih deset godina, da u tih deset godina nećemo otpu�tati radnike i da ćemo u dve godine jako podr�avati privredni razvoj Slovačke. Sve te obaveze smo ispunili.
Kad to uporedimo sa Srbijom, tamo je situacija bila ne�to drugačija. I u Srbiji imamo dugoročne obaveze: obavezali smo se na dugoročne investicije od 150 miliona dolara u periodu od pet godina, na politiku stabilnog zapo�ljavanja i tri godine vođenja Centra za ekonomski razvoj.
I u Slovačkoj i u Srbiji obavezali smo se da ćemo biti dobri korporativni građani i da ćemo kao kompanija prihvatiti dru�tvenu odgovornost.
Da li vam Srbija danas liči na Slovačku iz 1998. godine?
Rekao bih, ne ba�. Postoji puno sličnosti, ali ono �to se drastično razlikuje to je da kad dođete u Slovačku ne vidite bombardovane zgrade kao u Srbiji. To nosi potpuno novu i drugačiju konotaciju i atmosferu.
Da, mogu se naći sličnosti, najpre oko stanja u zemlji. Ključna stvar je da Vlada mora da postane stabilnija, to Srbiji jo� uvek nedostaje. A kad Vlada jednom postane stabilna, mora da bude orijentisana ka reformama.
�ta su kompanijski ciljevi u Srbiji?
Ove godine u pogone u Smederevu i �apcu US Stil će investirati 30 miliona dolara, �to je deo na�e ukupne obaveze ulaganja od 150 miliona dolara u roku od pet godina. Imamo puno planova kako bismo pobolj�ali postrojenja, smanjili tro�kove i uverili se da ta postrojenja mogu da postanu konkurentna. Koncentri�emo se na �est pravila koja su pokretači biznisa: bezbednost, usluga kupcima, kvalitet proizvoda, produktivnost, očuvanje �ivotne sredine i tro�kovi proizvodnje. Bezbednost je uvek na prvom mestu. To su stvari koje su pod na�om kontrolom, mi ne mo�emo da kontroli�emo tr�i�te, ali mo�emo da se fokusiramo na ovih �est pokretača biznisa i cilj nam je da iz godine u godinu pobolj�avamo sve ove aspekte.
Od kad smo vlasnici postrojenja u Srbiji, kontinualno smo na putu progresa. I postigli smo odličan uspeh za tako kratko vreme posle �trajka. Model koji koristimo u Srbiji isti je kao model koji imamo u Slovačkoj, a cilj u Srbiji je kao u Slovačkoj pre četiri godine.
Postoji jo� jedan va�an detalj o kome ljudi u Srbiji treba da vode računa. Ako US Stil uspe u Smederevu, uspeće i Srbija jer će se za na� uspeh čuti po svetu i biće to sjajan signal za druge kompanije da dođu u Srbiju, započnu biznis i otvore nova radna mesta.
Ako nije poslovna tajna, uporedite zarade u va�im čeličanama u Ko�icama i Smederevu.
U Smederevu su prosečne zarade 18.000 dinara i to je malo vi�e od proseka u dr�avi. U Ko�icama su zarade ne�to vi�e nego u Smederevo, ali isto tako malo vi�e od proseka u dr�avi. Va�no je reći da postoje različita tr�i�ta rada u ove dve zemlje. Kad smo kupovali Sartid, po ugovoru prosečno povećanje zarada trebalo je da bude 33 odsto, Pre nego �to smo preuzeli Sartid, povećali smo plate deset odsto, a zatim od novembra 2002. pa do kraja �trajka 2003. za 43 odsto. U Ko�icama smo nadnice povećali 43 odsto, ali za četiri godine. Postoji jo� jedan va�an detalj oko zarada u Slovačkoj, a to je da mi delimo uspeh kompanije, odnosno uče�će u profitu sa zaposlenima. Istu odredbu imamo i u ugovoru u Srbiji, ali �elezara u Smederevu jo� nema profit. Verujte mi, najva�nija stvar koju �elimo da uradimo je da i u Srbiji radnicima zarade isplaćujemo od profita.
Mi�a Brkić
| Rizik za strani
kapital Najnovija istra�ivanja beogradskog Instituta za tr�i�na istra�ivanja (IZIT) pokazuju da je Srbija i dalje, prema oceni stranih posmatrača, veoma rizično područje za ulaganje stranog kapitala. Direktor Centra za makroekonomske analize IZIT-a Vladana Hamović izjavila je da su anketirani stranci kao osnovne razloge za rizičnost ulaganja naveli to �to se nije puno uradilo na regulisanju administrativnih uslova i pravnih okvira za započinjanje novih poslova. Prema oceni inostranih partnera, Srbija nije pogodna za strane direktne investicije jer nisu napravljeni znatniji pomaci u razvijanju finansijskog sistema, carinskoj politici, obnovi infrastrukture i kvalitetu javne administracije i javnih izdataka. Strani partneri nisu zadovoljni ni time �to Srbija nije mnogo uradila ni u pravnom regulisanju zemlji�ne imovine, u zakonodavstvu koje se odnosi na hipoteke i mogućnosti transparentnog poslovanja firmi, a posebno u berzanskom trgovanju. Hamovićeva je navela da se najveći deo saradnje sa inostranstvom odnosi na izvozno-uvozne poslove za koji postoje obostrani interesi, ali su i oni ocenjeni kao veoma rizični. (Beta) Centar za ekonomski
razvoj Prema Ugovoru o kupovini Čeličane, US Stil se, između ostalog, obavezao i na formiranje i praćenje rada Centra za ekonomski razvoj u periodu od dve godine. Centar je osnovan 2000. godine i jo� radi jer je US Stil shvatio da je to jako bitno za grad, region i slovačko dru�tvo u celini. Anton Jura, izvr�ni potpredsednik za strate�ko planiranje, ka�e da je motivacija US Stila bila da privuče nove strane investicije u ovaj regiona, da dovede nova preduzeća i otvori nova radna mesta. "VREME": �ta je Centar za ekonomski razvoj? ANTON JURA: To je deo US Stila Ko�ice koji je potpuno posvećen ekonomskom razvoju i pru�anju pomoći stranim kompanijama koje �ele da započnu poslovanje u istočnoj Slovačkoj. Na�a misija je da privučemo strane kompanije koje će investirati u ovom delu zemlje. Olak�avamo i pregovore između potencijalnih investitora i lokalnih i dr�avnih vlasti. I legalno lobiramo za pobolj�anje klime za poslovanje u Slovačkoj. Na�a strategija je da napravimo koordinaciju US Stil Centra za ekonomski razvoj, partnera US Stila, potencijalnih stranih investitora, investitora koji su već prisutni i relevantnih vladinih institucija i agencija. Promovisanje je i dalje va�no bez obzira na to �to je Slovačka 1. maja u�la u Evropsku uniju, jer region istočne Slovačke jo� nije dobro poznat poslovnim krugovima u zapadnoj Evropi. Do sada smo organizovali pet međunarodnih investicionih konferencija i dve prezentacije. Trenutno na� tim ima putujuću prezentaciju u SAD i Kanadi, a član tog tima je i na� kolega iz Srbije, direktor tamo�njeg Centra za ekonomski razvoj Bogdan Komlenac. �ta Centar nudi investitorima koji dođu u Slovačku? Mo�emo da ponudimo iskustvo US Stila, kako da otpočnu poslovanje u Slovačkoj, olak�avamo im kontakt sa vlastima i agencijama i povezujemo nove i stare investitore. Zahvaljujući naporima i aktivnostima Centra, mnogi su odlučili da dođu i investiraju u Slovačku. U protekle tri godine stvorili smo �iroku bazu podataka koja besplatno stoji na raspolaganju investitorima. Zahvaljujući na�im naporima, osam stranih kompanija osnovalo je svoja preduzeća u Ko�icama i oni će otvoriti oko hiljadu novih radnih mesta. Njihove investicije vredne su oko 60 miliona dolara. Prodaja Sartida "VREME": U Beogradu upravo traje postupak za preispitivanje načina na koji je Sartid oti�ao u stečaj. Na izvestan način to je i preispitivanje privatizacije smederevske Čeličane. Koliko je to dobro ili lo�e za US Stil? KRIS NAVETA: Koliko znam, traje istraga, ali nisam znao da je to objavljeno. Kako razumem, istraga se vodi oko stečaja. Nama iz US Stila postavljena su neka pitanja i mi odgovaramo na njih. Sarađujemo sa istra�iteljima. Verujem da je ne�to od toga i politički motivisano, ali to je moje lično mi�ljenje. Znam da će se za nekoliko nedelja odr�ati predsednički izbori u Srbiji i vidim da je trka napeta a neka pitanja postaju interesantna glasačima. Ponavljam, potpuno sarađujemo, poznato je da je US Stil kupio Sartid pod stečajem i mi po�tujemo poslovnu etiku prilikom svakog posla koji ugovorimo. Koliko mi je poznato, Antikorupcijski savet trenutno samo prikuplja informacije. Bilo koja organizacija koja je zaisnteresovana za istra�ivanje i iskorenjivanje korupcije zaslu�uje podr�ku javnosti i mi pozdravljamo napore da se iskoreni korupcija u Srbiji. Ukoliko tra�e korupciju u procesu kupovine Sartida, US Stil nije pravo mesto da je tra�e. |
