|
Datum: 04. juni 2004. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
IZBORI IZMEĐU REALNOSTI I
LA�I
[EMAIL PROTECTED]
Spomenka Deretic, novinar
Beograd, 4. jun
2004. godine
Kandidati tkz. demokratskog bloka (DS, DSS) za predsednika
Srbije, a i vecina drugih kandidata, obecavaju biracima da ce, ako oni budu
izabrani, Srbija brzo uci u Evropu. Takvim tvrdnjama ne samo da redukuju Evropu
(od Atlantika do Urala) na Evropsku zajednicu, nego i poni�avaju Srbe, stari
evropski narod. Evroatlantski politicari govorili su do 2000. godine da Srbija
ne mo�e da se integri�e u "evropsku porodicu" zbog re�ima Slobodana Milo�evica.
Medutim, posle dolaska na vlast DOS-a, evroatlantskog pulena, Srbija nije ni
korak bli�a evropskoj zajednici, nego ranije. O cemu je rec?
Problem svakako
nije u tome �to Srbi ne po�tuju evropske vrednosti: slobodu (individualnu i
kolektivnu), manjinska prava, nauku, demokratiju. Sloboda je za Srbe, kao i za
Grke, pojam iznad svih pojmova, evropska vrednost koju Srbi itekako po�tuju.
Manjine u Srbiji za vreme vlasti Slobodana Milo�evica, a i pre i posle njega,
u�ivaju najveca prava po medunarodnim standardima. Istovremeno, Srbi na Kosovu i
Metohiji, pokrajini Srbije, koja je pod protektoratom UN, nemaju ni osnovna
ljudska prava, pravo na kretanje, na primer. S druge strane, u Evropsku
zajednicu su primljene tri balticke republike: Litvanija, Letonija i Estonija, u
kojima Rusi cine vi�e od 30% stanovni�tva, a ne u�ivaju gotovo nikakva gradanska
prava. Ruska deca ne mogu da se �koluju na maternjem jeziku, Rusi se otpu�taju
sa posla, a u nekim oblastima nemaju cak ni pravo glasa.
�to se demokratije
tice Srbija nije manje demokratska zemlja od drugih dr�ava clanica zajednice ili
SAD. Kada je u pitanju nauka, vi�e je nego cudno povezivati je samo sa
evroatlantskim vrednostima. Kako bi svet izgledao bez mnogih naucnih otkrica
Rusa (evroazijski, slovenski), Kineza, Japanaca, Indusa, Egipcana, Vavilonaca i
mnogih drugih.
Ponekad se ka�e da Srbija nimalo nije bli�a zajednici ni pod
tkz. demokratskom vla�cu nego ranije, zato �to nema uspe�nu proizvodnju, zato
�to lo�e ekonomski stoji i zato �to su njeni gradani siroma�ni. I to je la�.
Rumunija, Bugarska i Makedonija ekonomski lo�ije stoje od Srbije, njihovi su
gradani siroma�niji, a ipak su oni za nekoliko koraka bli�e evropskoj
zajednici.
Dakle, evroatlantska elita ne �eli Srbiju bez obzira ko je u njoj
na vlasti, isto onoliko koliko joj smeta Rusija, pa bila ona crvena ili bela,
kapitalisticka ili socijalisticka, bogata ili siroma�na, svakako najvi�e joj
smeta Rusija napredna, jaka i mocna.
Predsednicki izbori u Srbiji stoga su
va�ni. Oni ce pokazati da li ce narod glasati za Srbiju ili za one koji Srbiju
poni�avaju, ali joj za uzvrat ne daju ni�ta izuzev kredite sa lihvarskim
kamatama. Svi se sla�u da najvece �anse na izborima ima kandidat SRS ( Srpska
radikalna stranka ) Tomislav Nikolic. I zajednicki cilj evroatlantskih stratega
u zemlji a i u Zajednici jeste da se Nikolic makar onemoguci da pobedi u prvom
krugu. U kampanju protiv Tomislava Nikolica i vecinske Srbije ukljucili su se,
kao �to se ocekivalo: Havijer Solana, onaj �to je bombardovao Srbiju, Mauricio
Masari, razne nevladine organizacije, svi Nikolicevi protivkandidati i sve
prestonicke televizije. Cak je i Karla del Ponte ucutala, pa ce srpske generale
tra�iti posle izbora. U kampanju protiv Tome ukljucila se, naravno, i crnogorska
Medeja, �anka Stojanovic. Lider G17+ (mo�da je to, ipak, �ifra a ne partija)
Miroljub Labus obecao da ce dati ostavku na polo�aj podpredsenika republicke
vlada, ukoliko Tomislav Nikolic pobedi na izborima. Sada je najavio da se
povlaci iz politike zbog bolesti.
Pa ipak sva je prilika da ce u Srbiji
pobediti realno i dobro.
Napomena : Ako �elite da saradujete, ako mislite
drugacije ili �elite ne�to da saop�tite, obratite nam se - i obavezno potpi�ite
!
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomoć biće upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, �iro račun br. 908-20001-18-8888-47712653
Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna
[tedionica- Devizni ra~un br.:
00-305-0002922.2
|
