Perišića brani
Amerika (7)
Dragica P. VELJKOVIĆ - Radmila OGNJANOVIĆ 05.06.2004, 21:48:51
DUGO pripremano suđenje bivšem načelniku Generaštaba Momčilu Perišiću - optuženom za špijunažu u korist SAD - odloženo je već na samom startu. To ni malo nije iznenadilo generala Acu Tomića, bivšeg načelnika vojne bezbednosti koji je odigrao ključnu ulogu u praćenju i hapšenju Perišića i bivšeg šefa CIA za Balkan Dejvida Nejbora.
Zbog čega ste unapred računali u najmanju ruku sa razvlačenjem procesa?
- Suština je u sledećem: sve što Momčilo Perišić čini, čini uz saglasnost Amerikanca. Imam razlog da pretpostavljam da oni čitavu stvar vode, a da sam Perišić i njegova odbrana rade u osnovi jedino ono što im se kaže. NJegova prava odbrana su Amerikanci. Uostalom, to je jedino i logično. Kako su vodili svoje aktivnosti prema našoj zemlji i vojsci - tako sad “vode” i Perišića.
U kom smislu “vode”?
- Nije slučajno što Perišićeva odbrana tvrdi da nije imala vremena da se spremi i navodi da nije uspela da prouči nešto više od deset hiljada strana. Radi se zapravo o trinaest hiljada, ali je pravo pitanje: kako to da im nije bilo dovoljno godinu dana?! Ako nije godina, šta će dobiti sa ovih 20 dodatnih dana? Bojim se da iza zahteva za odlaganje stoji namera da se procesu izbije “tlo ispod nogu”. Verovatno će se ići na to da se - radi Perišića i američkih interesa - po svaku cenu ukine vojno pravosuđe. A dotle: ići će se na sva moguća odugovlačenja. I do kraja godine, ako im pođe za rukom. Činiće, zapravo, sve da se suđenje u najgorem slučaju, nikad ne završi. Jer, svaka presuda za Perišića mora biti loša. Nemoguće je da on ne bude proglašen krivim. Dakle: ili će ići na odugovlačenje procesa do ukidanja vojnog pravosuđa, ili će Amerikanci Perišića morati da sklone iz zemlje. I zbog njega, i zbog sebe.
ČIJA JE “VOJNA TAJNA”
OD fakata u slučaju Perišić do kojih je došla Vaša bivša služba, šta je u knjizi “Vojna tajna” objavljeno, a šta izostavljeno?
- U “Vojnoj tajni” su tekstovi i transkripti sa sednica VSO i Kolegijuma načelnika Generaštaba. Dati su na način koji treba da kompromituje generalski kor. Možda i samog načelnika Generaštaba, mada nisam baš siguran da li je general Branko Krga prava meta ili tek kolateralna šteta. Inače, da bi se na najprostiji mogući način osujetilo “oticanje” informacija i tajni, predlagao sam svojevremeno Krgi da prekine snimanje sednica Kolegijuma.
Izrazili ste sumnju da je Vladan Vlajković autor knjige “Vojna tajna”. Zašto?
- Kako može čovek sa srednjim obrazovanjem da napiše takvu knjigu?! U traganju za pravim autorom, treba poći od toga: zašto je izdata ta knjiga. Čini mi se sa namerom da se minimizira značaj vojne tajne i da se “Slučaj Perišić” banalizuje objavljivanjem nekih dokumenata. A ako je pravi, skriveni cilj bilo indirektno amnestiranje Perišića, onda je jasno i ko je takvu knjigu mogao da finansira. Koga zanima, neka pogleda: ko je u uređivačkom odboru, ko je štampao knjigu... I, biće mu još jasnije: ko i zašto verovatno stoji iza svega.
KORISTE I RS
AKO Vlajković, kako pretpostavljate, nije pravi autor knjige - ko je onda?
- Vlajković je bio podoficir u vojsci. Valjda stariji vodnik. Zato i mislim da on nije mogao napisati knjigu u kojoj je sve ciljano i precizno urađeno. Iza knjige, smatram, moraju stajati oni koji su vodili tu špijunažu prema našoj zemlji.
Da li je hrvatska obaveštajna služba bolja ili gora od naše? Je li veća, bolje opremljena?
- Rekao bih: ni bolja, ni gora. Mi smo negde na istom nivou. Iste smo škole završili, u istoj smo službi radili. Znam dosta njihovih ljudi, iako su i oni obnovili kadar. Ali, za razliku od nas oni imaju veoma dobar i moderan zakon o službama bezbednosti.
Ima li hrvatska špijunaža uspeha na našoj teritoriji?
- Otkako je Hrvatska postala nezavisna, razotkrili smo najmanje deset takvih slučajeva. Svi su ti ljudi uhvaćeni na delu i pravosnažno osuđeni. Među njima ima i hrvatskih i naših državljana.
Šta ih je najviše interesovalo?
- Hrvatskoj je najzanimljiviji prostor Vojvodine. A, “snimano” je: šta preduzima vojska u Vojvodini, šta planira Novosadski korpus, šta smera Generalštab koji je i drugima prva meta. Samo, Hrvati su na našem terenu dosta radili, a verovatno i dalje rade, i za Amerikance. Uostalom, sve zemlje u okruženju to rade prema nama, za račun SAD.
Koristi li se teritorija Republike Srpske za špijunažu protiv naše zemlje?
- Naravno. Svi centri SFOR u RS i BiH, kao i KFOR na Kosovu i Metohiji, mogu se i za to koristiti.
AKO
KOŠTUNICA...
Poslednjih dana su se pojavile tvrdnje da je Slobodan Milošević 5. oktobra 2000. bio naredio bombardovanje “Beograđanke” zbog programa kojeg je emitovao TV Studio B. Kakva su Vaša saznanja o tome?
- Zaista ne znam da je to nekome bilo naređeno. Zapravo, ne verujem da je takva naredba uopšte bila izdata. Zašto bi Milošević naređivao tako nešto, pogotovo napad helikopterima?! Kad se izdaje naređenje, ne naređuje se kako zadatak treba da bude izvršen: artiljerijom, avijacijom ili specijalnim jedinicama. Posebno je, i najvažnije, pitanje: zašto bi uopšte neko bombardovao “Beograđanku” zbog jedne TV stanice?! To bi bila čista glupost i ludost.
S obzirom da je Vrhovni vojni sud poništio naredbe o Vašem izbacivanju iz vojske i smenjivanju, hoćete li se aktivirati, preuzeti neku od funkcija koje se vezuju za Vaše ime, ili odlučiti za penziju?
- Hoću, prvo, da kažem da mi niko apsolutno ništa zasad nije ponudio. Možda i zato što premijer Vojislav Koštunica zna da ne bih, posle svega, ulazio ni u politiku, a i da među oficirima važi princip - kad jednom odeš, više se ne vraćaš. Od vojske očekujem da mi reši status, ali, od mog povratka u vojsku nema ništa. Verovatno ću, dakle, u penziju. A, da li ću se baviti nečim, ne znam. O tome ću odlučiti kasnije.
Kada bi Vam Koštunica ponudio da budete njegov savetnik za bezbednost - da li biste pristali?
- Morao bih dobro da razmislim. Vidim kuda idu naše specijalne službe, posebno vojna bezbednost. Vidim i kako se manipuliše njima, kako se radi na njihovom smanjenju, da ne kažem - čak i ukidanju. Da, morao bih da u tom slučaju razmislim...
PAVLE BULATOVIĆ
JE li vojna bezbednost obezbeđivala ubijenog ministra odbrane Pavla Bulatovića?
- Jeste. Ali je Bulatović bio “težak” za obezbeđivanje jer je smatrao da nema nikakvog posebnog razloga da ga čuvamo. Nije popuštao iako mu je više puta ukazivano da nije dobro kako se kreće. Recimo, u svoj omiljeni restoran “Rad” odlazio je pešice. Često samo u trenerci. One noći kad je ubijen, Bulatović je momka koji je stalno bio uz njega, udaljio i rekao mu da je slobodan. Bojim se, nažalost, da bi se ubistvo dogodilo i da je taj momak bio s njim. Znate, kad nekoga “namerače” - spasa nema bez obzira na obezbeđenje. Đinđić je imao premijersko obezbeđenje.
PESME O LEGIJI
Dok sam bio u zatvoru, više puta slušao sam kako uhapšenici iz Crvenih beretki pevaju neke svoje pesme koje su nalik američkim vojnim koračnicama. Pesme u kojima se pominje - Legija. Ori se zatvor. U nekoliko navrata, dolazi stražar da ih ućutka: Viče: “Tišina!” A odgovaraju im horski: “Dođi da nas ućutkaš!”... Treba li da kažem: stražari su se redovno povlačili.
ENGLESKI NAREDNICI
IMA upozorenja da je u poslednje vreme pojačana aktivnost stranih obaveštajnih službi u našoj zemlji.
- Ne znam kako treba zvati ono što se dešava, ne znam ni da li vi u “Novostima” imate nekakve strane saradnike, ali znam da takvi saradnici i savetnici postoje u Ministarstvu odbrane, u Generalštabu, Vojnoj akademiji, u nekim jedinicama vojske, u MUP Srbije, svuda. E, sad, da li su oni špijuni, ili su samo bliski saradnici tih naši institucija? Vreme će pokazati. A znam takođe: da su pojedinci ih tih naših institucija, pogotovo mlađi, protestovali i tražili da im se ne dovode engleski narednici da ih podučavaju našoj vojnoj veštini. Potpuno ih razumem. Naši oficiri su moderno obrazovani i veoma dobro znaju svoj posao.
KOKA-KOLA I SRBIJA
MOŽDA mi i kao narod gubimo osećaj za državnu tajnu...
- I ja se toga bojim. Onaj Dragan Šutanovac, kad se vratio iz Amerike, sav važan i pun sebe rekao je: kakvu mi to u Srbiji državnu tajnu imamo, kad nam ni jedna nije ni blizu tehnološke tajne Koka-kole? Pitam se da li Šutanovac i slični tako stvarno misle ili ih svetski edukatori lako ubede da u Srbiji zaista ne postoji i da ne treba ni da postoji nikakva držav-na ni vojna tajna? E, gospodo, zašto nam onda sateliti, koje možemo videti i golim okom, od 1999. neprekidno “vise” nad glavama?! Uvek po dva, na visini od 30 kilometara.
Dragica P. VELJKOVIĆ - Radmila OGNJANOVIĆ 05.06.2004, 21:48:51
DUGO pripremano suđenje bivšem načelniku Generaštaba Momčilu Perišiću - optuženom za špijunažu u korist SAD - odloženo je već na samom startu. To ni malo nije iznenadilo generala Acu Tomića, bivšeg načelnika vojne bezbednosti koji je odigrao ključnu ulogu u praćenju i hapšenju Perišića i bivšeg šefa CIA za Balkan Dejvida Nejbora.
Zbog čega ste unapred računali u najmanju ruku sa razvlačenjem procesa?
- Suština je u sledećem: sve što Momčilo Perišić čini, čini uz saglasnost Amerikanca. Imam razlog da pretpostavljam da oni čitavu stvar vode, a da sam Perišić i njegova odbrana rade u osnovi jedino ono što im se kaže. NJegova prava odbrana su Amerikanci. Uostalom, to je jedino i logično. Kako su vodili svoje aktivnosti prema našoj zemlji i vojsci - tako sad “vode” i Perišića.
U kom smislu “vode”?
- Nije slučajno što Perišićeva odbrana tvrdi da nije imala vremena da se spremi i navodi da nije uspela da prouči nešto više od deset hiljada strana. Radi se zapravo o trinaest hiljada, ali je pravo pitanje: kako to da im nije bilo dovoljno godinu dana?! Ako nije godina, šta će dobiti sa ovih 20 dodatnih dana? Bojim se da iza zahteva za odlaganje stoji namera da se procesu izbije “tlo ispod nogu”. Verovatno će se ići na to da se - radi Perišića i američkih interesa - po svaku cenu ukine vojno pravosuđe. A dotle: ići će se na sva moguća odugovlačenja. I do kraja godine, ako im pođe za rukom. Činiće, zapravo, sve da se suđenje u najgorem slučaju, nikad ne završi. Jer, svaka presuda za Perišića mora biti loša. Nemoguće je da on ne bude proglašen krivim. Dakle: ili će ići na odugovlačenje procesa do ukidanja vojnog pravosuđa, ili će Amerikanci Perišića morati da sklone iz zemlje. I zbog njega, i zbog sebe.
ČIJA JE “VOJNA TAJNA”
OD fakata u slučaju Perišić do kojih je došla Vaša bivša služba, šta je u knjizi “Vojna tajna” objavljeno, a šta izostavljeno?
- U “Vojnoj tajni” su tekstovi i transkripti sa sednica VSO i Kolegijuma načelnika Generaštaba. Dati su na način koji treba da kompromituje generalski kor. Možda i samog načelnika Generaštaba, mada nisam baš siguran da li je general Branko Krga prava meta ili tek kolateralna šteta. Inače, da bi se na najprostiji mogući način osujetilo “oticanje” informacija i tajni, predlagao sam svojevremeno Krgi da prekine snimanje sednica Kolegijuma.
Izrazili ste sumnju da je Vladan Vlajković autor knjige “Vojna tajna”. Zašto?
- Kako može čovek sa srednjim obrazovanjem da napiše takvu knjigu?! U traganju za pravim autorom, treba poći od toga: zašto je izdata ta knjiga. Čini mi se sa namerom da se minimizira značaj vojne tajne i da se “Slučaj Perišić” banalizuje objavljivanjem nekih dokumenata. A ako je pravi, skriveni cilj bilo indirektno amnestiranje Perišića, onda je jasno i ko je takvu knjigu mogao da finansira. Koga zanima, neka pogleda: ko je u uređivačkom odboru, ko je štampao knjigu... I, biće mu još jasnije: ko i zašto verovatno stoji iza svega.
KORISTE I RS
AKO Vlajković, kako pretpostavljate, nije pravi autor knjige - ko je onda?
- Vlajković je bio podoficir u vojsci. Valjda stariji vodnik. Zato i mislim da on nije mogao napisati knjigu u kojoj je sve ciljano i precizno urađeno. Iza knjige, smatram, moraju stajati oni koji su vodili tu špijunažu prema našoj zemlji.
Da li je hrvatska obaveštajna služba bolja ili gora od naše? Je li veća, bolje opremljena?
- Rekao bih: ni bolja, ni gora. Mi smo negde na istom nivou. Iste smo škole završili, u istoj smo službi radili. Znam dosta njihovih ljudi, iako su i oni obnovili kadar. Ali, za razliku od nas oni imaju veoma dobar i moderan zakon o službama bezbednosti.
Ima li hrvatska špijunaža uspeha na našoj teritoriji?
- Otkako je Hrvatska postala nezavisna, razotkrili smo najmanje deset takvih slučajeva. Svi su ti ljudi uhvaćeni na delu i pravosnažno osuđeni. Među njima ima i hrvatskih i naših državljana.
Šta ih je najviše interesovalo?
- Hrvatskoj je najzanimljiviji prostor Vojvodine. A, “snimano” je: šta preduzima vojska u Vojvodini, šta planira Novosadski korpus, šta smera Generalštab koji je i drugima prva meta. Samo, Hrvati su na našem terenu dosta radili, a verovatno i dalje rade, i za Amerikance. Uostalom, sve zemlje u okruženju to rade prema nama, za račun SAD.
Koristi li se teritorija Republike Srpske za špijunažu protiv naše zemlje?
- Naravno. Svi centri SFOR u RS i BiH, kao i KFOR na Kosovu i Metohiji, mogu se i za to koristiti.
AKO
KOŠTUNICA...
Poslednjih dana su se pojavile tvrdnje da je Slobodan Milošević 5. oktobra 2000. bio naredio bombardovanje “Beograđanke” zbog programa kojeg je emitovao TV Studio B. Kakva su Vaša saznanja o tome?
- Zaista ne znam da je to nekome bilo naređeno. Zapravo, ne verujem da je takva naredba uopšte bila izdata. Zašto bi Milošević naređivao tako nešto, pogotovo napad helikopterima?! Kad se izdaje naređenje, ne naređuje se kako zadatak treba da bude izvršen: artiljerijom, avijacijom ili specijalnim jedinicama. Posebno je, i najvažnije, pitanje: zašto bi uopšte neko bombardovao “Beograđanku” zbog jedne TV stanice?! To bi bila čista glupost i ludost.
S obzirom da je Vrhovni vojni sud poništio naredbe o Vašem izbacivanju iz vojske i smenjivanju, hoćete li se aktivirati, preuzeti neku od funkcija koje se vezuju za Vaše ime, ili odlučiti za penziju?
- Hoću, prvo, da kažem da mi niko apsolutno ništa zasad nije ponudio. Možda i zato što premijer Vojislav Koštunica zna da ne bih, posle svega, ulazio ni u politiku, a i da među oficirima važi princip - kad jednom odeš, više se ne vraćaš. Od vojske očekujem da mi reši status, ali, od mog povratka u vojsku nema ništa. Verovatno ću, dakle, u penziju. A, da li ću se baviti nečim, ne znam. O tome ću odlučiti kasnije.
Kada bi Vam Koštunica ponudio da budete njegov savetnik za bezbednost - da li biste pristali?
- Morao bih dobro da razmislim. Vidim kuda idu naše specijalne službe, posebno vojna bezbednost. Vidim i kako se manipuliše njima, kako se radi na njihovom smanjenju, da ne kažem - čak i ukidanju. Da, morao bih da u tom slučaju razmislim...
PAVLE BULATOVIĆ
JE li vojna bezbednost obezbeđivala ubijenog ministra odbrane Pavla Bulatovića?
- Jeste. Ali je Bulatović bio “težak” za obezbeđivanje jer je smatrao da nema nikakvog posebnog razloga da ga čuvamo. Nije popuštao iako mu je više puta ukazivano da nije dobro kako se kreće. Recimo, u svoj omiljeni restoran “Rad” odlazio je pešice. Često samo u trenerci. One noći kad je ubijen, Bulatović je momka koji je stalno bio uz njega, udaljio i rekao mu da je slobodan. Bojim se, nažalost, da bi se ubistvo dogodilo i da je taj momak bio s njim. Znate, kad nekoga “namerače” - spasa nema bez obzira na obezbeđenje. Đinđić je imao premijersko obezbeđenje.
PESME O LEGIJI
Dok sam bio u zatvoru, više puta slušao sam kako uhapšenici iz Crvenih beretki pevaju neke svoje pesme koje su nalik američkim vojnim koračnicama. Pesme u kojima se pominje - Legija. Ori se zatvor. U nekoliko navrata, dolazi stražar da ih ućutka: Viče: “Tišina!” A odgovaraju im horski: “Dođi da nas ućutkaš!”... Treba li da kažem: stražari su se redovno povlačili.
ENGLESKI NAREDNICI
IMA upozorenja da je u poslednje vreme pojačana aktivnost stranih obaveštajnih službi u našoj zemlji.
- Ne znam kako treba zvati ono što se dešava, ne znam ni da li vi u “Novostima” imate nekakve strane saradnike, ali znam da takvi saradnici i savetnici postoje u Ministarstvu odbrane, u Generalštabu, Vojnoj akademiji, u nekim jedinicama vojske, u MUP Srbije, svuda. E, sad, da li su oni špijuni, ili su samo bliski saradnici tih naši institucija? Vreme će pokazati. A znam takođe: da su pojedinci ih tih naših institucija, pogotovo mlađi, protestovali i tražili da im se ne dovode engleski narednici da ih podučavaju našoj vojnoj veštini. Potpuno ih razumem. Naši oficiri su moderno obrazovani i veoma dobro znaju svoj posao.
KOKA-KOLA I SRBIJA
MOŽDA mi i kao narod gubimo osećaj za državnu tajnu...
- I ja se toga bojim. Onaj Dragan Šutanovac, kad se vratio iz Amerike, sav važan i pun sebe rekao je: kakvu mi to u Srbiji državnu tajnu imamo, kad nam ni jedna nije ni blizu tehnološke tajne Koka-kole? Pitam se da li Šutanovac i slični tako stvarno misle ili ih svetski edukatori lako ubede da u Srbiji zaista ne postoji i da ne treba ni da postoji nikakva držav-na ni vojna tajna? E, gospodo, zašto nam onda sateliti, koje možemo videti i golim okom, od 1999. neprekidno “vise” nad glavama?! Uvek po dva, na visini od 30 kilometara.
