07. 06. 2004.
Del Ponte Kaliniću: Vi znate gde je Karadžić!
Takav Kalinić, ucenjen ne samo tvrdnjom da održava veze sa Karadžićem nego i činjenicom da se njegovo ime pominje u stotinama dokumenata Tribunala, pokazao se kao odlično sredstvo u rukama međunarodnih zvaničnika u razračunavanju sa svim onim što im u Republici Srpskoj i oko nje nije po njihovoj meri. Tako se desilo da je Kalinić, umesto da sam bude na crnoj listi, postao najobičniji konfident, sugerišući svojim taldžijama iz međunarodne zajednice koga da stave na liste
piše: Ekipa Patriota
Tokom svoje prošlonedeljne posete Banjaluci glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte nije izgovorila ništa novo što ovdašnja javnost do sada nije čula. Kao i ranije, poručila je da od Republike Srpske očekuje konkretne rezultate na hapšenju haških optuženika, a pre svega Radovana Karadžića, kojem je prorekla da će do kraja godine završiti u Ševeningenu. Predsednik i premijer Republike Srpske Dragan Čavić i Dragan Mikerević, koji su zajedno sa Del Ponteovom izašli pred novinare,
nisu krili da su upozorenja koja ovom entitetu stižu zbog loše saradnje sa Tribunalom ozbiljna, potvrđujući odlučnost vlasti RS da pitanje saradnje sa Sudom u Hagu potvrde bilo putem predaje lica optuženih za ratne zločine, bilo njihovim hapšenjem.
Za razliku od Čavića i Mikerevića, prvi čovek Srpske demokratske stranke i predsednik Republičkog parlamenta Dragan Kalinić o svom susretu sa Del Ponetovom, u četiri oka, nije želeo prozboriti ni slova.
"Karla del Ponte se susrela i sa drugim političarima, a ne samo sa mnom. Gospodin Čavić i gospodin Mikerević su iznijeli suštinu razgovora koji su vođeni sa gospođom Del Ponte", branio se Kalinić od novinara, koji su, sasvim razumljivo, želeli da znaju šta mu je to glavni tužilac rekla face to face. Naravno da Kalinić, svikao na raznorazne oblike obmanjivanja javnosti, i ovoga puta nije rekao istinu, jer mu se i od same pomisli na razgovor sa Del Ponteovom ledi krv u žilama. Kako saznaje Patriot , glavna tužiteljica je bez uvijanja Kaliniću saopštila da ima pouzdane informacije da on zna gde se nalazi Radovan Karadžić, da ima redovnu komunikaciju sa njim i da je upravo on glavna karika u lancu koji pruža logističku i svaku drugu podršku bivšem predsedniku Republike Srpske. Naš izvor tvrdi da je Kalinić na sve načine (cvileći, klečeci, moleći) pokušao ubediti Del Ponteovu da on, ne samo da ne zna gde se Karadžić trenutno nalazi nego da se bivšeg predsednika RS odrekao davnih dana, čak tvrdeći da sa Karadžićem nikada i nije bio u bliskim odnosima. Kako sve to nije pilo vode, pokušao je "istrgovati" sobom kao navodnim nezamenjivim reformatorom i čovekom bez čije pomoći međunarodna zajednica u Republici Srpskoj i BiH više neće moći načiniti niti jedan korak. Na kraju razgovora samo je dobio rok za isporuku paketa.
Ucenjeni Kalinić
Upravo u ovom (od javnosti skrivenom) razgovoru Kalinića i Del Ponteove leži sva politička tuga Republike Srpske i sva licemerenost međunarodne zajednice, pa i Haškog tribunala, spram ovog entiteta. Pošto je Karla del Ponte ubeđena da Kalinić zna gde se nalazi Radovan Karadžić, onda tu istu informaciju moraju imati i visoki predstavnik Pedi Ešdaun, komandant Sfora Virdžil Peket i svi ostali relevantni međunarodni zvaničnici. Ako je to tako, logično je da je Kalinić već odavno trebalo da se nađe na "crnim listama" lica koja opstruišu Dejtonski mirovni sporazum i čine mrežu podrške haškim optuženicima. U tom slučaju, ne samo da više ne bi mogao biti predsednik najvišeg zakonodavnog tela u Republici Srpskoj nego bi se morao pozdraviti i sa funkcijom prvog čoveka SDS-a i bilo kakvim političkim angažmanom.
Međutim, međunarodnim zvaničnicima, pre svih Ešdaunu, od smenjenog Kalinića mnogo više je korisniji ucenjeni Kalinić. Na međunarodnoj vagi, čiji su tasovi u dobroj meri ojačani licemernošću, prevagnuo je ucenjeni Kalinić, spreman da kao takav svojim političkim igrama i mešetarenjima isposluje tesanje delića po delića nadležnosti Republike Srpske i izigravanje interesa ovog entiteta. Takav Kalinić, ucenjen ne samo tvrdnjom da održava veze sa Karadžićem nego i činjenicom da se njegovo ime pominje u stotinama dokumenata Tribunala, pokazao se kao odlično sredstvo u rukama međunarodnih zvaničnika u razračunavanju sa svim onim što im u Republici Srpskoj i oko nje nije po njihovoj meri. Tako se desilo da je Kalinić, umesto da sam bude na crnoj listi, postao najobičniji konfident, sugerišući svojim taldžijama iz međunarodne zajednice koga da stave na liste. U pravilu, to su bili ljudi iz SDS-a koji su se usprotivili njegovoj politici.
Najveći gubitnik takvog prljavog političkog dila Kalinića i pojedinih međunarodnih zvaničnika jeste Republika Srpska i njeni građani, koji godinama trpe pritiske i sve vrste poniženja zbog Kalinića i čašice ucenjenih ljudi.
Političke kalkulacije Haškog tribunala Neslavnu ulogu u svemu tome ima i sam Haški tribunal, koji se često korist kao sredstvo za raznorazne političke pritiske, umesto da bude institucija u kojoj se, po pravu i zakonu, deli zaslužena pravda. Da nije tako, Karla del Ponte bi o odgovornosti za počinjene ratne zločine, koje su nesumnjivo imali Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, progovorila pre nego što su se oni preselili na onaj svet. Tužilaštvo Tribunala, sasvim proračunato, obznanilo je da je protiv Tuđmana i Izetbegovića vođena istraga tek kada oni više nisu bili među živima, pošto je tada bilo jasno da protiv njih nikada neće biti vođen proces koji bi ih stavio u istu ravan sa srpskim ratnim vođama.Dosta je vremena proteklo i otkako su iz Republike Srpske Tužilaštvu dostavljeni dokazni materijali koji terete bivše bošnjačke vojne i političke vođe za straviče zločine nad Srbima, a da Tužilaštvo još nije podiglo optužnice protiv Rasima Delića, Ejupa Ganića i Sakiba Mahmuljina. Del Ponteova je, doduše, prošle sedmice u Sarajevu potvrdila da se protiv njih trojice vode istrage, koje će biti okončane do kraja godine, ali najavljenih optužnica nije bilo. "Mi ćemo sve istrage završiti do kraja godine, kada ćemo podići i pet optužnica protiv Albanaca, Srba, Hrvata i Bošnjaka", rekla je glavni tužilac Tribunala. Sasvim sigurno, Karla del Ponte čeka povoljan politički trenutak da optužnice protiv bošnjačkih vojnih i političkih lidera objavi u paketu sa ostalima, kako bi umanjila njihov značaj, a samim tim i težinu zločina za koje se oni terete. Sve to, uz činjenicu da se u Ševeningenu nalazi najviše Srba, te da Hag prevashodno potražuje Karadžića i Mladića, i dalje održava uvreženu predstavu da srpska strana snosi najveću odgovornost za zločine koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije. Međutim, zločin je zločin i njemu se ne može selektivno prilaziti. Jer, kako srebreničke bošnjačke zrtve traže zadovoljenje pravde, za pravdom vape i srpske žrtve iz Sarajeva, Vozuće i drugih srpskih stratišta.
Uostalom, kako imati puno poverenje u rad Haškog tribunala, koji funkcioniše na principu nagodbi sa onima kojima je presuđeno za ratne zločine, kako bi se udahnuo život procesima koji su zbog voluntarizma Tužilaštva zapali u ćorsokak. Milan Babić, "devojka za sve" procese koji se vode protiv srpskih vođa tako je postao paradigma izrugivanja prava i pravde. Baš kao što se na slučaju Mirka Norca pokazalo da i tajna diplomatija može uticati na to da pojedini haški optuženici visokog ranga, umesto u Ševeningenu završe pred domaćim sudovima. Sve u svemu, Haški tribunal više od suda "koji nepristrasno deli pravdu za sve i doprinosi pomirenju među narodima", funkcioniše kao štap i šargarepa u rukama onih koji donose odlučujuće odluke o daljoj sudbini ovih prostora.
