Godišnjica smrti velikog srpskog mislioca
Sećanje na Iliju Garašanina
Ovih junskih dana navršava se 130 godina od upokojenja Ilije Savića, potonjeg Ilije Garašanina, "rođenog 16. januara 1812. g. u selu Garaši, u kragujevačkoj nahiji" (sada opština Aranđelovac) i "napokon, u 3 časa ujutru, 10. juna 1874. g. Garašanin je mirno umro u Grockoj" (opština Grocka kod Beograda).
Srbijo, srpski rode i građani i ljudi Srbije, setimo se ove istorijske porodice, zahvalimo joj da se i nas naši potomci sećaju. Dakle, odužimo i zadužimo, što je do nas. I ovih nekoliko redova biće dosta, ukoliko redakcija ne objavi ovo dole što sledi.
"Politika nije nauka bazirana na logici; ona je sposobnost da se u svakom trenutku u neprekidnim prilikama situacije izabere ono što je najmanje štetno, a najviše korisno... Državnik sam ne može ništa da stvori. Mora da čeka i sluša dok ne čuje korake Boga kako odjekuju kroz događaje, onda skače i hvata se za skut njegove odeće" - (Oto fon Bizmark)
"Ilija Garašanin bio je vodeći državnik i birokrata Srbije 19. stoleća... Odgovoran za vojsku, policiju, saobraćaj i obrazovanje, kao i za civilno činovništvo, organizovao poštansku službu, otvorio jednu poljoprivrednu školu, vojnu akademiju i fabriku oružja..."
"Temeljno obrazovan, sa znanjem dva svetska jezika i 4 godine iskustva u dražvnoj službi, Ilija Garašanin bio je retka pojava u svojoj zemlji". "Bio je planer, organizator i prorok... Garašanin je, začudo, bio zanemaren čak i od svojih zemljaka. Ni na jednom jeziku nije objavljena Garašaninova biografija. Razlog nije u tome što on nije bio značajna ličnost. U američkim okvirima on se po značaju može uporediti sa Aleksandrom Hamiltonom ili Džonom S. Kalunom."
"Odakle Garašaninu etiketa "balkanski Bizmark"? Zbog čega se poređuje sa Bizmarkom, pruskim junkerom? Imali su realističan osećaj za granice nacionalne moći. Svoju karijeru diplomate završili su uživajući poštovanje i divljenje Evrope i svojih sunarodnika zbog svoje visprenosti, sposobnosti opažanja i veštini da se elastično prilagode promenama.
Obojica su bili na glasu zbog jasnoće, energičnosti i stila pisane i govorene reči. Kao državnici, obojica su bili majstori u manevrisanju na komplikovanoj šahovskoj tabli evropske politike, dajući prednost diplomatiji, a ne sili"...
