Beda i očajanje u dolini gladi
Bez posla je više od 30.000 ljudi, a prosečna plata je 11.000 dinara. Od buvljaka živi 10.000 osoba koje strahuju od uvođenja fiskalnih kasa. Grad ima 20.000 izbeglih i raseljenih, penzionera ima 32.000
Kragujevac, nekadašnji industrijski i svakoliki centar Šumadije, danas zovu dolinom gladi. Grad ima sve manje stanovnika, a stopa nezaposlenosti i siromaštva je alarmantna.
Pre 13 godina grad je imao 176.354 stanovnika, a prema poslednjem popisu iz 2002. godine oko 1.200 stanovnika manje. Od 1997. do poslednjeg popisa više ljudi umire nego što se rađa, a demografska struktura je poboljšana jedino dolaskom izbeglih i raseljenih iz BiH, Hrvatske i sa Kosmeta.
Zvanično, tih godina u grad je stiglo oko 3.000 izbeglica i oko 13.000 raseljenih sa Kosova. Računa se da njihov broj prelazi 20.000, jer su mnogi smeštaj našli kod svojih porodica i prijatelja, koji su u grad na Lepenici stigli u vreme "ekonomskog buma" početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
Grad ima 63.209 domaćinstava. Oko 160 domaćinstava je napušteno. U Kragujevcu je 32.000 penzionera, oko dvadeset odsto stanovništva. Pre tri godine u privredi je bilo oko 40.000 radnika. Tačnije, vodili su se na spisku zaposlenih. U međuvremenu, došlo je do restruktuiranja "Zastave", kada je konačno priznato da je u ovom nekadašnjem gigantu višak čak 15.000 radnika (50 odsto zaposlenih).
Isti procenat je i sa zaposlenima u "Filipu Kljajiću", gde je programom dekomponovanja fabriku napustilo oko hiljadu radnika. Manja preduzeća, poput "Crvene Zvezde", "Ortoteksa", "Romanije", gotovo da niko više i ne spominje jer su u stečaju.
Na evidenciji nezaposlenih vodi se 26.280 ljudi iz gotovo svih društvenih firmi, uništenih katastrofalnom ekonomskom politikom u poslednjih petnaestak godina, sankcijama, i na kraju NATO bombardovanjem. Računa se da je samo u "Zastavi" bombardovanjem uništena najsavremenija oprema vredna blizu milijardu evra, a činjenicu da je "Filip Kljajić" svojevremeno izvozio u skoro osamdeset zemalja sveta sada spominju samo autori monografija.
Slučaj "Zastave"
|
Kvadratni metar stana 800 evra Izdavanje soba i stanova u zakup jedan je od sigurnijih izvora popunjavanja kućnog budžeta. Studenti po krevetu plaćaju od 50 do 70 evra, a retko koji vlasnik stana taj prihod i prijavljuje. Ma kako teška ekonomska situacija bila, u Kragujevcu je kvadratni metar stambenog prostora od 700 do 800 evra, a poslovni prostor lako nađe kupca. |
||||
Od ukupnog broja nezaposlenih, oko 65 odsto su žene, a oko 60 odsto nezaposlenih su stručni kadrovi sa srednjom spremom, zanatom i višim obrazovanjem. U poređenju sa 2002. godinom, broj onih koji zvanično traže posao povećao se za oko 6.000. Kragujevac ima i tzv. paralelni biro nezaposlenih, odnosno Društvo "Zastava zapošljavanje i obrazovanje" na kojem se vodi oko 6.300 bivših radnika "Zastave" koji se (bezuspešno) nadaju da će se po isteku ugovora sa vladom, 1. septembra 2005. godine, vratiti ako ne na svoja radna mesta, ono na bilo kakav posao u fabrici.
Kada je pre tri godine Republika krenula u dekomponovanje
"Zastave", oko petnaest hiljada radnika proglašeno je tehnološkim viškom, a
država je tada obećala da će uslediti ekspanzija otvaranja malih i srednjih
preduzeća, što se nije desilo. Nije rešen ni onaj osnovni problem, a to je
sudbina fabrike automobila, zajedno sa svim njenim kooperantima. Ni prethodna ni
sadašnja vlast nisu pronašle "strateškog partnera" koji bi bio spreman da plati
dugove fabrike koji, prema nekim procenama, premašuju 100 miliona evra.
Prosečna zarada je oko 11.000 dinara, odnosno oko 150 evra. Sedam hiljada
penzionera ima primanja manja od 4.000 dinara i u kategoriji su socijalno
ugroženih. U porodicama, da bi obezbedili kakvu-takvu egzistenciju, žive po tri
generacije.
- Od 1994. godine sam na buvljaku. Imam tri kćerke, suprugu i unuka. Jedna od kćeri radi u novinarstvu, niko je ne plaća, dve studiraju. Ovim što zaradim mogu samo da podmirim redovne mesečne troškove. O nekom letovanju, odmoru na moru, niko i ne razmišlja- kaže Mihajlo Jeremić, nekadašnji radnik Fabrike automobila koji je pred penzijom. On strahuje da će fiskalne kase realno zatvoriti i mogućnost da se radi na buvljaku. Jeremić tvrdi da je buvljak jedini izvor prihoda za oko desetak hiljada Kragujevčana.
Humanitarna pomoć
Vera Đurović takođe ima tezgu na buvljaku, čime obezbeđuje osnovne potrebe za četvoročlanu porodicu. Ima dva odrasla sina koja su završila srednje škole i oba su nezaposlena, a suprug je višak u "Filipu Kljajiću". Sama Vera je nekadašnji radnik Preduzeća za proizvodnju konfekcije "Diork" koji je ostao zabeležen kao prvo preduzeće koje je privatizovano u Kragujevcu i čija je privatizacija zatim poništena.
Radnici ZZO-a takođe dobijaju 45 odsto od prosečne zarade u Republici, a na subvencijama je i Fabrika automobila. Izračunato je da je kroz različite vidove finansiranja za tri godine, od restruktuiranja "Zastave" država izdvojila blizu devet milijardi dinara, što za fabriku, što za PIO i druge troškove. Posle bombardovanja je u grad stiglo 2,5 miliona evra kroz donacije italijanskih humanitarnih organizacija i sindikata, što je podeljeno deci "Zastavinih" radnika.
|
Narodni kazan i dodatak Na kazanu narodne kuhinje Crvenog krsta svakodnevno je oko 580 socijalno ugroženih građana. U 24 osnovne škole, za ukupno 3.000 đaka, obezbeđen je jedan obrok. Crveni krst različitim vidovima akcija mesečno pomaže oko 2.500 Kragujevčana, a prošle godine u te svrhe je izdvojeno skoro 26 miliona dinara. Država finansira i oko 1.100 raseljenih sa Kosova i Metohije koji dobijaju tzv. kosovski dodatak, prosečno po 4.500 dinara. |
||||
Od podrške privatnoj inicijativi može se izdvojiti samo podatak da je od 170 kredita za mala i srednja preduzeća "Zastavinim" radnicima podeljeno 88. Mnogi od njih nisu zadovoljni ni sredstvima, ni načinom na koji su ih plasirali, odnosno sudbinom sopstvenog biznisa.
Ovaj grad je prošle godine bio na trećem mestu po potrošnji goriva u Republici. To je slovenačkom Merkatoru poslužilo kao dovoljan razlog da se opredeli za gradnju dva objekta u Kragujevcu. A gde su trgovinski lanci, trebalo bi da bude i novca.
B. Kuljanin
